Gay-Serbia.com | Diskusije

Sta je ono sto vas motivise da ustanete rano ujutro, spakujete se, odete u skolu, na faks ili na posao? Da li su vasi ciljevi kratkorocni (da zavrsim faks, da odem na letovanje, itd...) ili dugorocni (da kupim stan, kola, smirim se kraj zene, muza, rodim decu, da postanem holivudska zvezda i da kupim vilu na beverli hilsu, da vodim kompaniju koja se visoko kotira na svetskim berzama itd...). Da li su vase ambicije pohlepne ili prizemno gledate na ovozemaljski zivot? I najvaznije, imate li cilj uopste ili zivite od danas do sutra pa sta vam padne s neba?

ja sam cisti hedonista, jedini cilj mi je da uzivam
sve ostalo se podredjuje tome

Lenjost me sprecava da imam cilj

pa vidis, meni je prizmeno ambiciozno gledati na zivot (u vidu materijalne ambicioznosti)

uvek postavljam kratkorocne ciljeve. pre svega zbog motivacije i satisfakcije koja proizilazi iz toga. a neki generalni zivotni cilj i imam i nemam. prvi na redu mi je da polozim sledeci ispit, pa onda onaj posle njega, pa da napisem diplomski i na kraju da diplomiram. pa onda ponovno postavljanje ciljeva. zivot odlikuje dinamika, zato se i ciljevi prilagodjavaju dinamici i perspektivi. stalno dobijamo nove informacije koje uticu na odluke, samim tim, cesto su podlozne revizijama i promenama.

a neki generalni cilj mi je da imam ispunjen zivot i da budem zadovoljna - eto tome stremim, kao i vecina

prizemno ne mora da bude nesto nisko, moze da znaci i realno, sa nogama cvrsto na tlu. posebno ako mu je suprostvaljeni primer pohlepnost

Cilj?!

da zivim od danas do sutra...da sto manje razmisljam...da ne robujem drustveno-materijalnim normama (koliko god je to moguce)
...da sto vise uzivam...u svakom trenutku...jer zivot je dar!
...i ne mjerimo ga (zivot) novcem, automobilima, brojem udisaja i sl...vec trenucima koji nam oduzimaju dah!

Dakle, cilj mi je da ostanem bez daha...odoh sad zaroniti!

Živim od danas do sutra.

Da sebe nadgradim kao coveka, postanem tolerantniji, oslobodim se nekih mojih strahova, naucim jos puno stvari, otkrijem nove, prosirim interesovanja, proputujem, upoznem svet, upoznam kulture, nadjem mesto u Egiptu gde cu se uvek vracati svake godine, vratim se jos koji put u Vatikan i Versaj.....
Osnujuem firmu, da krene posao, da doguram do toga da sistem moze bez mene savrseno da funkcionise kad odem negde i da donosi profit, postanem postovan u poslu, kupim stan na Bulevaru, sagradim kucu u Kamenici sa pogledom na Novi Sad onako kako sam je zamislio jos pre par godina, kupim BMW 5-icu ili Audi 4-6, Yamaha motocikl.....
I da svo to vreme Filip i dalje bude uz mene.

Znash kako, viziju daleke buducnosti imam ali je toliko maglovita i relativna da se ne usudjujem ni da je kazhem ni napishem...

Shto se tiche 'kratkorochnijih' ciljeva: da zavrshim fakultet, odem u inozemstvo (doktorat i/ili posao), ostanem vani, doguram do solidne plate i labavijeg radnog vremena sa mogucnostu djelomichnog rada od kuce, da se prezaduzhim i kupim duplex i BMW Z4 :o)

Muzh i njegovo prezime dolaze valjda sami po sebi

Imam kratkoro?ne ciljeve i ?ekam da mi nešto padne sa neba. Pošto me neizvesnost ubija, ono malo sigurnih stvari u životu svakodnevno preplaniram * do besvesti.
*da li je to re??

[size=-1]I planiram da odem u raj kad umrem i da to li?i na raj iz onog filma sa Robin Vilijamsom, sa krevetom sa baldahinom u rajskom vrtu (sem što zamišljam više livade sa poljskim cve?em a manje šume, pogotovo bez onih mršavih ?empresa ili kakvi su ve? ?etinari bili), i sviða mi se cela ta ideja da povremeno odlaziš da pose?uješ rajeve drugih ljudi kako bi se družili, a i ona polica za knjige do neba ispred koje lebdiš mi izgleda jako izazovno...[/size]

Da budem okruzen prijateljima, onim pravim. Ostalo i nije bas TOLIKO vazno. Trenutno mi je jako vazno da odem preko grane, jer je su koncerti, i muzika uopste, tamo mnogo dostupniji.

jedini dugorocni cilj - stvarati, pisati, menjati svet ...
kratkorocni - platiti kiriju za koji dan

Svi moji ciljevi su kratkorocni, ne volim misliti o dalekoj buducnosti, jer poucena dosadasnjim iskustvima, shvatila sam da ne treba planirati nesto sto nije izvesno do te granice da se zaista moze ostvariti.

Pa nije to motivacija, nego moranje. Mora da se radi da bi se prezivjelo.Zbog posla ustajem rano, inace bih malo produzio spavanje.Salu na stranu.
Moji ciljevi su, da stvorim neku sigurnost, upoznam sto vise ljudi, steknem dobre prijatelje, naravno tu je i ljubav ...

mesto, udobno i nashe....mir u njenom zagrljaju.....dvoje dece......poneka putovanja..mnogo knjiga....sto vrasta zachina, kafe i kapucina u kredencu.....pozorishte jednom u mesec dana....
samo to bih ja....

Originally posted by Inner-Smile
mesto, udobno i nashe....mir u njenom zagrljaju.....dvoje dece......poneka putovanja..mnogo knjiga....sto vrasta zachina, kafe i kapucina u kredencu.....pozorishte jednom u mesec dana....
samo to bih ja....

BOG: podaricu vam sve, samo ne mogu karte za pozoriste, skupe su. salim se, ne zamjeri.

Cilj? Dete/deca jos i to je to. Mozda da dozivim duboku starost.

e, necu da kazhem shta je moj cilj u zhivotu. Ideja je odlichna, pa se bojim da je neko ne preuzme

Da rodim više od troje dece s ciljem suzbijanja bele kuge u Srbalja, te dobijem stipendiju Cecinog Fonda za trece dete i tako svoju mnogobrojnu porodicu prehranjujem.

To mi je kratkorocni cilj.

Dugorocni je da postanem papa, izvrsim planetarnu komunisti?ku revoluciju i obezbedim sebi mesto tik do Gospe u katoli?kom Raju.

dušane, i meni jednu garsonieru u vatikanu, please, mnogo mi se tamo dopalo:saint2:

Zashto smatrati da zivot ima cilj?
Prestao sam da zivim u iluziji, da neshto postoji, da svet postoji...
Budisti veruju a to se kasnije pretvorilo u ID teoriju
da materija postoji samo u dodiru s nashim mislima, tako da bilo shta da kazem bice istinito i pogreshno u istom momentu.

Dopadaju mi se odgovor Skyen i Seamana. Moje razmisljanje je negde izmedju... Slazem se sa Seamanom oko moranja, mada kaze da se sali Ali u toj sali je malo vise istine... Mada ja nisam ni za odricanje od snova, ipak su oni ono sto pokrece i cine laksim ono sto se mora. A ono sto se mora cesto omogucuje ostvarenje snova... Imam neke postavljene ciljeve unapred... npr. pre nego sto sam upisivala fakultet razmisljala sam da li sam spremna na te godine napora. Ali kad sam sad vec u tome onda najvise mrzim pitanje koliko mi je jos ostalo, jer sama ne volim da o tome mislim... Razmisljam poput Skyen samo od ispita do ispita... Takodje i ja mnoge ciljeve menjam u hodu, zavisno od novih momenata, pa mi zivot izgleda prilicno drugacije nego sto sam zamisljala nekad. Mislim da sam se i ja prilicno menjala kroz zivot. Krajnji cilj bi mozda bio neki moj osecaj iz detinjstva "doci kuci" - to se ne odnosi samo na partnera i bukvalno kucu (mada i na to) vec da su mi se nekako sve kockice sloze i povezu... da osecam da sam na nekom mestu na kome se dobro osecam i zelim da budem, da me je sve proslo dovelo do toga... sto opet ne znaci da ne nastavljam dalje, mirovanje i dosada kod mene nikako (sem u grobu).

ujediniti jugoslaviju i biti dozivotni predsjednik

Originally posted by DijeteSrece
ujediniti jugoslaviju i biti dozivotni predsjednik

Ti ces se bas namuciti.

Zar nije malo glupo postavljati neki generalni cilj u zivotu kada cemo svi onako umreti? Gde je smisao toga? Mislim, taman sve ostvaris i onda riknes. Cemu onda sve to? Ja trenutno nemam nikakvih specijalnih ciljeva. Mozda zato sto sam sve sto sam hteo ostvario. Prosto ne znam vise sta bih. Mislim, mogao bih da tezim putovanjima na neke egzoticne destinacije ili da imam kucu sa bazenom, ili vise kuca, ali sve je to tako nekako bez veze.
Kad jednom ostvaris neke stvari kao sto su zavrsen fakultet, dobar posao, stan, vezu, onda prosto ne znas sta bi vise pa pocinjes da izmisljas. Tako sam ja izmislio da moram da idem na postiplomske. A da li mi one trebaju ili ne, pitanje je.
Ovo pitanje dira u sam srz smislenosti postojanja i nije dobro razmisljati o njemu.

da nabavim jedan pasos sa lite rezimom bez granica, da kupim camac sa kabinom na koji moze da stane 5 ljudi, da nemam setovano radno vreme i da svako jutro mogu da joj kazem "debelice, hoces kafu?". eventualno da se skrasim u spaniji, portugaliji ili na kubi.....pare i slava su van mojih mozdanih sfera...

Kratkorocni ciljevi mi ne idu od ruke.
Tako mi se i ne desi "da ustanem ujutro, spakujem se, odem u skolu, na faks ili na posao". Tu se josh trazim, a trebali je odavno da se nadjem (ovo mi i dodje najveci problem trenutno i svakodnevno nerviranje).
Imao ih (ciljeve te), bio poprilicno siguran, pa se predomislio i tako vrhunski sjebao.

A dugorocni... recimo da umrem bolji nego shto sam se rodio. Shto i nema nekog smisla poshto verujem da se svi rodimo tabula razasti...

Ne znam ni sam.

Jedino u shta sam siguran je da sa hedonizmom nemoz' covek da omashi.

Originally posted by Seaman

Originally posted by DijeteSrece
ujediniti jugoslaviju i biti dozivotni predsjednik

Ti ces se bas namuciti.

Uz njega sam, tako da "muku" delimo na dva!


PS Ja ?u biti predsednik vlade...

Originally posted by amnesia
Sta je ono sto vas motivise da ustanete rano ujutro, spakujete se, odete u skolu, na faks ili na posao?

(u pitanju je fax) Voljena osoba + kratkoro?ni i dugoro?ni planovi.

Da li su vasi ciljevi kratkorocni (da zavrsim faks, da odem na letovanje, itd...) ili dugorocni (da kupim stan, kola, smirim se kraj zene, muza, rodim decu, da postanem holivudska zvezda i da kupim vilu na beverli hilsu, da vodim kompaniju koja se visoko kotira na svetskim berzama itd...).

Dugoro?ni, ali podeljeni na manje kratkoro?ne. Polako kora?am ka cilju...

Da li su vase ambicije pohlepne ili prizemno gledate na ovozemaljski zivot?

Hm... ne mislim da tražim previše od života... Dakle, prizemno. Nazovimo to "realnim" gledanjem na stvari.

I najvaznije, imate li cilj uopste ili zivite od danas do sutra pa sta vam padne s neba?

Cilj. Uvek planiram šta ?u i gde ?u sutra. Ne podnosim iznenaðenja koja mi poremete plan, pa me isto tako iritiraju i osobe koje žive "od danas do sutra" (ne sve takve osobe, samo one koje pokušavaju taj svoj neodreðen životni ritam da nametnu i meni). Naravno, umem da budem spontana, ali opet... "od danas do sutra" je preterana spontanost.

Sopenhauer je cini mi se pricao o tome kako covek nikada ne moze biti srecan jer u kada zadovolji svoj cilj/potrebu opet se javlja bazicna potreba za novim, i tako zivi u konstantnom nezadovoljstvu i nedostatnosti..ciklus se vecno ponavlja...
E pa eto malo kad to obrnemo-ja se upravo trudim da uzivam u tom putu do "cilja" uzivam u voznji koju mi pruza zivot, trenutci srece, zadovoljstva, novog, naucenog-eto to je moj cilj, da sto vise obogatim svoj zivot celim dijapazonom emocija, svetova, ljudi....kako cu taj cilj da ostvarim-pa eto, trudim se da imam sirok duh koji namirise potencijalna prirodna cuda:yay: