Gay-Serbia.com | Diskusije

Sre?a...koliko ste sre?ni u �ivotu...mislite da tek gradite temelje svoje sre?e?
Mislite je da bolje je biti sre?an sada da bi u izgra�enoj bili jo� sre?niji...ili patite u me�uvremenu?
Moja teorija da je sre?a u nama samima...eto ja znam izjutra iz ?ista mira kada ustanem da pustim muziku,pevu�im dok pijem jutarnje mleko i vrtim se u ritmu muzike...to je znak da sam sre?an i znam da niko ne mo�e da mi poremeti dan...
Retko sam tu�an,bar oni koji me znaju da ne znam �ta ?u sa pozitivnom energijom...
Mnogi tada kada posmatraju sa strane pomisle da nisam ba� normalan,ali briga mene ja sam sre?an...

Kakav je slu?aj kod vas?
Kako sami sebe ?inite sre?nim?

Kad sam u bedaku odem pa kupim neshto za svoju dushu, skrenem misli na
totalno drugu stranu i ne mislim na to zbog chega sam skenjan.

Nisam srecan onoliko koliko bih voleo da budem, mada imam (skoro) sve razloge
da budem srecan.

Osnovni razlog zbog kojeg nisam srecan je to shto nemam hrabrosti da se
out-ujem svojima i time skinem veliki teret sa vrata. Dosta mi je vishe laganja,
foliranja, skrivanja, etc. Samo kad bi se ovo promenilo bio bih stvarno srecan.

Originally posted by GOX

Moja teorija da je sre?a u nama samima...
...................................................................

Kakav je slu?aj kod vas?
Kako sami sebe ?inite sre?nim?

Kao što je rekao jedan uman filozof: treba razlikovati zadovoljstvo od sre?e. Moj problem je ponekad što ne napravim tu razliku i onda po?nem patiti zbog recimo nedostatka spoljašnje stimulacije...i osvrnem se i kažem: "to je pogrešno"; uživaj u trenutku zadovoljstva s prijateljima, uz ovaj ili onaj na?in druženja...a onda se vrati sebi i svojoj samo?i zamisli se zašto ti se ?ini da nisi sre?an.

Napokon moramo se ?esto vratiti samo?i koja je nekome gluva...nakon toga zapravo osetite da se radi o tišini... i u njoj u?inimo korak hrabrosti da se sebe ne plašimo(jer je to naj?eš?a želja mnogih: da pobegnu od sebe) i nalazimo onda kada ovo izdržimo to o ?emu pri?aš: sre?u koju crpemo iz sebe, bez obzira koji univerzum hrani našu sre?u.

Mislim to umnogome zavisi od toga na koji na?in bivaš sre?an. Neko ko me spolja posmatra mogao bi re?i da je moj život monoton, jednoli?an, neispunjen.

Meðutim u jednom klju?nom trenutku sam sebe zapitaš: jesam li nesre?an?
I ja uprkos svemu kažem: nisam. Imao sam mnogo neuspeha i promašaja ali i mnogo sre?e u životu. Koliko, to samo ja znam.

Naravno nije sve ruži?asto i mogu biti užasno depresivan što je napokon jedno stanje s kojim se ?ovek bori.

Ali uveren sam da mnogi nisu svesni koliko su sre?ni.

Tako sam ja zahvalan nebesima na sre?i koju imam i nekako uvek uspem da izbegnem najopasniju liticu o?ajanja: beg iz života, autodestruktivnost.

O?aj dolazi i prolazi. Ali snaga je tu u nama.

Ja sam depresivan tip osobe, vrlo realan dakle, pesimistican, stoga mi tesko polazi za rukom da budem srecan.
Uspevam da se razveselim kada dobijem neke vece pare, ili kada mi se u ljubavi nesto lepo desi ali to je tako retko...

Najcheshce sam nesrecan, ali ne zato shto nemam razloga da budem srecan, vec zato shto to jednostavno ne umem, a i srecu dozivljavam kao jednu veliku varku, tako da na kraju sve dodje na isto.....

vrlo realan dakle, pesimistican, stoga mi tesko polazi za rukom da budem srecan.

ahhhh.... jedino sto ja nisam depresivna....netangiram se mnogo, ni kada treba, ni kada ne treba....ali me pesimizam ubi skroooz....mozda sam ipak isuvishe realna, pa to ide jedno uz drugo... ma....uzas....

Ko je kriv zbog toga??? Da mu **** ****!

...nije da nisam srecna, daleko od toga...ali ne u svakom pogledu...mada to tako u zivotu uvek ide.....nesto uzbrdo...nesto nizbrdo....eb ga....

Kao što je rekao jedan uman filozof: treba razlikovati zadovoljstvo od sre?e.

ovo je skroooz tachno.....

ali po pravilu , osoba koja je zadovoljna, ona je ujedno i srecna....ispunjena!!

Vec postoji moja tema u Religiji, filozofiji i teoriji....

"Ono što se naziva sre?om, u najužem smislu te re?i, poti?e obi?no od iznenadnog zadovoljenja jako nagomilanih potreba, a po svojoj prirodi sre?a je mogu?na samo kao epizodi?ni fenomen. Svako produžavanje situacije koju je priželjkivao princip zadovoljstva daje samo ose?anje mlake ugodnosti. Mi smo stvoreni da uživamo intenzivno; naši dispozitivi su takvi da uživamo samo u kontrastu, a u stanju vrlo malo. Na taj na?in su naše mogu?nosti sre?e ve? ograni?ene konstitucijom. S mnogo manje teško?a doživljuje se nesre?a."

Ziveo Frojd i pesimizam!:lol:

Moja teorija je da su su svi srecni odnosno svako ima razloga da bude srecan/srecna,samo ljudi jednostavno vise sve manje obracaju paznju na to...
Svaki dan nosi neko svoje iznenadjenje i neku svoju srecu,makar i malu ali postoji...
Npr.mene zna da razveseli kad ustanem ujutro i kad mi draga osoba (drugarica,drug...),posalje porukicu za dobro jutro...ta sreca ume da me drzi ceo dan.

Sitnice cine zivot!:right:

Kakav je slu?aj kod vas?

Generalno sam optimista i radosna osoba, po nekom opštem raspoloženju.. retko padam u bedak a i kada se to desi kratko traje (posle onog narkomanskog lopovluka ve? posle 3-4 dana sam bio ok) ... uvek sam šaljiv, nikad namrgoðen... može se sre?i da sam sre?an ... ne težim sre?i, pa to valjda zna?i da sam ve? dovoljno sre?an...



Kako sami sebe ?inite sre?nim?

To mi nikad nije bio problem. Jako mi malo treba... kupim neku novu krpicu, izaðem sa nekim na pi?ence... i to je to ... radujem se svakom lepom trenutku... ovo je izraženo pogotovo posle bombardovanja.. od tada stvarno umem da cenim svaki lep trenutak, svaki poklon, svaki pogled.. nemam pojma da li je to do samog mog proživljavanja te strahote, gubitka jednog roditelja ili same faze odrastanja koja se zadesila u tom trenutku... šta god da je, meni je sad fino