- 28 Okt 2005, 10:02
#378118
No?as sam shvati da pravih prijatelja realno nema. Svi smo se sami rodili i sami kroz ovaj život moramo da guramo... svako ?e te pre ili kasnije ujebati... na moju žalost, ja sam budala koja pojedinim ljudima dajem prevelik zna?aj u svom životu... do sada se niko nije dokazao kao dovoljno vredan...
No?as sam trebao da idem u Trezor. Ali.. nisam otišao. Moj nekadašnji najbolji ortak jutros je otišao za Bosnu... tamo ima neku rodbinu, tamo ?e raditi, tamo ?e živeti... koliko sam shvatio neko ga juri (ranije je bio narkoman, pa se skinuo sa droge, pa je opet po?eo i uvalio se u dugove)....
No?as sam bio kod njega u dva navrata, od 20h-23h i od 02h-06h .... kada sam prvi put bio kod njega iz nov?anika mi je izvadio sve pare(nekih 30e u dinarima) dok sam bio u klonji i kada sam ja otišao te pare je nekom dao ili negde sakrio... jebeš pare, uvek mogu sebi da zaradim dovoljno da mogu da uživam u životu, a i keva mi ?esto tutne lovu u džep... nije problem u lovi, problem je što je ?ovek pored koga sam provodio no?i u bolnici, nosio mu sve stvari sa jednog kraja grada na drugi, selio ga svojim kolima i prikolicom iz jedne ku?e u drugu odlu?io da me ujebe... i da se posle toga kune kako se sve to nije desilo, kako sam ja lud i kako sam na njega besan što ide pa sam izmislio lovu kao razlog ..... Sve što smo mi gradili od prve godine srednje škole on je sad ujebao ... jebote tolike sam mu stvari kupovao, poklanjao... koliko je puta ru?ao kod mene kad njegovi odu u vikendicu, kako bi mu ostale pare za provod... ne znam kako se kaže superlativ od razo?aran, a i to ne bi bilo dovoljno.. još se gore ose?am... ubijen sam u pojam...
i kako ja sad nekome da verujem? .. kako, kada je jedina osoba u koju sam imao poverenje (jedino sam se njemu od mojih prijatelja autovao) ujebala?
Zar je njegov ponos vredan tih para? Nešto mi govori da ?e se on kad tad vratiti i da ?e me tražiti.. ali da ?e tada biti kasno... jbg. ko se jednom o mleko ope?e i u jogurt duva.
Trebalo je da poslušam Sparka, da odjebem skota i odem u Trezor!
No?as sam trebao da idem u Trezor. Ali.. nisam otišao. Moj nekadašnji najbolji ortak jutros je otišao za Bosnu... tamo ima neku rodbinu, tamo ?e raditi, tamo ?e živeti... koliko sam shvatio neko ga juri (ranije je bio narkoman, pa se skinuo sa droge, pa je opet po?eo i uvalio se u dugove)....
No?as sam bio kod njega u dva navrata, od 20h-23h i od 02h-06h .... kada sam prvi put bio kod njega iz nov?anika mi je izvadio sve pare(nekih 30e u dinarima) dok sam bio u klonji i kada sam ja otišao te pare je nekom dao ili negde sakrio... jebeš pare, uvek mogu sebi da zaradim dovoljno da mogu da uživam u životu, a i keva mi ?esto tutne lovu u džep... nije problem u lovi, problem je što je ?ovek pored koga sam provodio no?i u bolnici, nosio mu sve stvari sa jednog kraja grada na drugi, selio ga svojim kolima i prikolicom iz jedne ku?e u drugu odlu?io da me ujebe... i da se posle toga kune kako se sve to nije desilo, kako sam ja lud i kako sam na njega besan što ide pa sam izmislio lovu kao razlog ..... Sve što smo mi gradili od prve godine srednje škole on je sad ujebao ... jebote tolike sam mu stvari kupovao, poklanjao... koliko je puta ru?ao kod mene kad njegovi odu u vikendicu, kako bi mu ostale pare za provod... ne znam kako se kaže superlativ od razo?aran, a i to ne bi bilo dovoljno.. još se gore ose?am... ubijen sam u pojam...
i kako ja sad nekome da verujem? .. kako, kada je jedina osoba u koju sam imao poverenje (jedino sam se njemu od mojih prijatelja autovao) ujebala?
Zar je njegov ponos vredan tih para? Nešto mi govori da ?e se on kad tad vratiti i da ?e me tražiti.. ali da ?e tada biti kasno... jbg. ko se jednom o mleko ope?e i u jogurt duva.
Trebalo je da poslušam Sparka, da odjebem skota i odem u Trezor!