Gay-Serbia.com | Diskusije

Koliko nam se puta dogodilo da se razljutimo na sebe zato što smo "ispali budale" pogrešno procenivši ovu ili onu osobu. Ili da besnimo na one u kojima smo se prevarili, koji su nas "izneverili" i "razo?arali". Uprkos ljutnji, meðutim, nastavljamo da se varamo u procenama ljudi.

Ove omaške nisu slu?ajne. Niti su posledica neznanja, "gluposti" ili slabe mo?i zapažanja.

Re? je o ne?em sasvim drugom.

Druge ljude ne vidimo kakvi jesu ve? kakvi bismo želeli da budu. To jest kakvi odgovaraju našim zahtevima, potrebama, nada, o?ekivanjima ili strahovima. Procenjuju?i druge ne polazimo od njih samih ve? od nas i vlastitih emocionalnih potreba. Tako gradimo predstave koje ?esto veoma malo sli?e stvarnim osobama. Štaviše, nesvesno odbijamo da uo?imo postupke i osobine stvarnih osoba koje se razlikuju od predstava koje smo o njima stvorili. I razdražuje nas kada nam drugi na to ukazuju.

Zbog ?ega? Šta je uzrok ovog slepila?

Stvar je u tomm da odbijamo da se odreknemo svojih o?ekivanja i manemo nada koje smo u neke ljude uložili. I zbog toga ne dopuštamo ni sebi, ni drugima da diraju u slike koje tako brižljivo negujemo.

Sve dok se jednog dana pod neizdrživim pristiskom stvarnosti, ?esto na veoma grub na?in, naše predstave ne rasprsnu kao mehur od sapunice, prislivši nas da se suo?imo sa istinom koju smo izbegavali.

Onda nam "pukne pred o?ima" ono što nam je svo vreme bilo pred nosom a što smo odbijali da vidimo - da su ponekad i veoma bliske osobe nešto sasvim drugo od onoga što smo verovali da jesu.

Tada se ose?amo obmanutim, izigranim, prevarenim. A zapravo smo neprekidno obmanjivali i varali sami sebe.

U proceni ljudi grešimo iz egoizma i narcizma, ne iz naivnosti. Ne vara nas naš razum ve? nas varaju naša taština, naše potrebe i naša o?ekivanja.

Šta zapravo o?ekujemo od drugih? Mnogo toga. Ali suštinski o?ekujemo jednu osnovnu stvar - da potvrde naše iluzije o sebi samima. Žilavo ?uvamo iluzije koje smo stvorili o drugima da bi oni ?uvali iluzije koje stvaramo o sebi.

Ne?emo bolje procenjivati ljude postavši oprezniji i nepoverljviji ve? polaze?i od njih umesto od nas samih, od onoga kakvi ti ljudi stvarno jesu ne od onoga kakvi bismo želeli da budu.

jako dobro. U mladosti sam imao par promasaja ali sam se korenito opametio.

Odlichno procenjujem druge, znam im po faci shta misle! Faca mi apsolutno
sve govori. :fazza:

Sve se vidi u ocima, samo treba pogledati... Doduse, i sa godinama dolaze iskustva koja pomazu pri proceni nekoga.

Nije na meni da sudim koliko dobro procenjujem..to treba drugi da kazu. Obichno me prvi utisak ne izneveri.

desava mi se vrlo cesto da pogresim..ali kod mene uvek ima prilike za "popravni"..ako ni to ne pomogne,jednostavno,brisem iz secanja..

Interesantna tema.
Znas kako, ja sam posmatrajuci
svoje drustvo i poznanike/ce zakljucila
bas ovo sto si napisala- da su ljudi
skloni idealizaciji. Od starta pripisu neke
osobine ljudima koje upoznaju, iako im ti ljudi
ne daju ni najmanjeg povoda za takvim necim.
I onda razocarenje usledi jer se realnost
pokaze jako razlicitom od vizije.
E sad, kol'ko sam dobra u procenjivanju ljudi...
Pa volela bih da kazem da sam neprevazidjena,
ali ipak pogresim s vremena na vreme. Na
svu srecu, ne osetim posledice te greske, zato sto
da bi neko postao deo mog zivota, mora da zaradi
"kredit", tj. kao u igrici kada osvajas nivoe,
tako i ja dajem svoje poverenje (i sebe) onim
osobama koje mi kroz razlicite zivotne situacije
pokazu da na njih mogu da racunam. Nije tu bitno
vreme, ima ljudi koje poznajem po 10 godina, pa
ipak sa njima imam jako povrsan odnos, prosto- poznaju
me ali me ne znaju.

Originally posted by pcelica
Interesantna tema.
Znas kako, ja sam posmatrajuci
svoje drustvo i poznanike/ce zakljucila
bas ovo sto si napisala- da su ljudi
skloni idealizaciji. Od starta pripisu neke
osobine ljudima koje upoznaju, iako im ti ljudi
ne daju ni najmanjeg povoda za takvim necim.
I onda razocarenje usledi jer se realnost
pokaze jako razlicitom od vizije.
E sad, kol'ko sam dobra u procenjivanju ljudi...
Pa volela bih da kazem da sam neprevazidjena,
ali ipak pogresim s vremena na vreme. Na
svu srecu, ne osetim posledice te greske, zato sto
da bi neko postao deo mog zivota, mora da zaradi
"kredit", tj. kao u igrici kada osvajas nivoe,
tako i ja dajem svoje poverenje (i sebe) onim
osobama koje mi kroz razlicite zivotne situacije
pokazu da na njih mogu da racunam. Nije tu bitno
vreme, ima ljudi koje poznajem po 10 godina, pa
ipak sa njima imam jako povrsan odnos, prosto- poznaju
me ali me ne znaju.

Pcelice slazem se sa tobom definitivno, pri tome da ljudi imaju malu manicu da idealizuju druge osobe, i ja sam do pre par godina doduse radio istu stvar.Imao sam zamisljeni ideal, zamisljene norme po kojima bi se odredjena osoba trebala ponasati i naravno onda su dolazila razocarenja,kad to nije bilo tako...i onda sam se odlucio da ljude prihvatim takvima kakvi jesu ili da ih ne prihvatim uopste.

A sto se procene tice, mislim da prvi kontakt,prvi razgovor puno toga odaje samo treba pazljivo obratiti paznju...

Mali oglas - 'Trazim skolovanog ucitelja koji bi mi dao bar smernice. Zelja mi je da bar jednom u 10 puta pogodim iz prve'.

Mislim da je ovaj post odgovor u sustini jedini ispravan. Ostalo su utisci, malo iskustvo.....

Originally posted by Inner-Smile
Nije na meni da sudim koliko dobro procenjujem..to treba drugi da kazu. Obichno me prvi utisak ne izneveri.

Loše procenjujem ljude. Prvi utisak je naj?eš?e i pogrešan.
Dam se lako zavesti.

Jednom mi se omaklo pa sam pogresio. Ali to nije bila face2face komunikacija.
Prvom utisku ne verujem previse, cekam drugi i treci pre nego sto donesem zakljucak.

U principu dobro procenjujem kakav je ko, a druga je stvar što ?esto ne postupam u skladu s tom procenom.

sto se esencijlne energije tice, uvek verujem onom sto osetim, i to me do sada nije izneverilo.

e sad, sto sam jednostavno naivna i sebicna i dalje, pa pokusavam opravdati ljude i njihove postupke (sto stvara borbu izmedju onoga sto znam i osecam u vezi nekog, i ideje o njemu) usled prevelike sebicnosti, egoizma, hedonizma (napaljenosti, lol ) je druga prica.

desavalo mi se da osecaj nelagodnosti i ocigledne mane zanemarim, tj. stavim ih ad acta, sve dok mi je uzivanje u laznim ili stvarnim (nebitno) kvalitetima odredjene osobe na zavidnom nivou.

znaci ne radi se vise o proceni drugih ljudi, nego o izboru prihvatanja svesti koju ta ista procena donosi. :vaga:

p.s. ne smatram da se SVE BITNO moze uvideti na osnovu prve impresije i razmene energija .;odredjen okvir ili sustina da, ali covek je veoma komplexno bice za koje treba vremena

Originally posted by Kittrie
ne smatram da se SVE BITNO moze uvideti na osnovu prve impresije i razmene energija .;odredjen okvir ili sustina da, ali covek je veoma komplexno bice za koje treba vremena

slazem se da treba vremena da se covek upozna.
a mozemo reci i da treba vremena da se komplexna vestina 1/2upoznavanja1/2 nauci.
i tako, teoretski, kad bi je jednom naucili do kraja, vise nam ne bi trebalo vremena za svakog coveka ponaosob.

Retko gresim kad procenjujem ljude.

Odlicno, rekla bih.

tesko je da procenjuje ljude i svima da ispravimo gresko i to ne lici zadovoljstva

Ne procenjujem. Svi su mi uvek na istoj startnoj poziciji-svima sve verujem, i svi dobiju istu kolicinu kredita za greske. Naravno, neki su mi na prvu loptu manje a neki vise antipaticni, te tako greske antipaticnih racunam -2 kredita, a pozitivne stvari simpaticinih +2 kredita. No, poenta je da ne donosim brzopleto zakljucke, i svakom ostavljam puno shansi za popravni. Mislim da ne idealizujem. samo prihvatam da smo svi ljudi i da svi grese.

ja u glavi imam gomilu facikli, sve to lepo slozeno.
pa onda, u svakoj fascikli ima jos fascikli... i tako redom...
ne vidim ljude kao samo dobre ili lose. svi smo mi 1/2kukoljisani1/2 !
ipak, vecina ljudi jos na startu zaglave u facikli NEUPOTREBLJIVO ZA DALJE FASCIKLIRANJE
neki u ZANIMLJIVI SLUCAJEVI - EXPERIMENTALNA KLASA
a neki u ROBA I KLASE - RASKUKOLJISATI !

Ranije sam veoma lose procenjivao ljude, tj. uopste ih nisam procenjivao, uzimao sam iz zdravo za gotovo.
Smatrao sam da, posto ja nikome ne zelim nista lose, tako rezonuju i drugi ljudi.
Onda sam shvatio da ljudi ne govore uvek ono sto misle, tako da sam postao oprezniji u odnosu sa drugim ljudima, mada ih i dalje ne procenjujem kako valja.
Lako me je prevariti.

Prvi utisak je uvek presudan za dalje upoznavanje (mada mi se desavalo da "na prvu" mi se neko svidi, da bih posle nasla 1001 zamerku na moje prve impresije doticnom osobom pa bih prekinula dalje "upoznavanje").

Znaci, nisam bas "dobra" u procenjivanju.

Mene uvek pogresno procene.... valjda to ide uzrocno/posledicno.... ko ce ga znati...

Nemam pojma, zahebala sam se dosta puta, hvala bogu iz toga nisu izronila nikakve tragedije, ali...
Anyway kada se zeznem, ne ljutim se na tu drugu osobu, vec iskljucivo na sebe.
U svakom slucaju, nisam se zeznula pa da mislim da je neko potpuno zao neka dobricina, nego vise nisam umela da procenim koliko je ko zapravo egocentrican il tako nesto, sto nekako ne uspevam da detektujem odmah, nego treba vremena (i slicne stvari koje kriju ko zmija noge). Cesto padam na skrivenim motivima jer sama nikad nemam iste (a onda isplivaju bivse devojke i slicno).
Aman, cesto mi se desavalo da zavrsim sa nekom koja bi da zaboravi bivsu ili da izleci skrhani ego, pa uhvati mene kao savrsen instrument, ja naravno, uvek mlada i zelena provalim kad je vec kasno.

ženo , odakle si iš?upala ovu popularnu-uz kaficu, neke su stvari neprocenjive -tra?- psihologiju

sa nekog popularnog-uz kaficu-tra?- astropsiho sajta

bolje uz kaficu da cavrljamo, nego nikako

uglavnom odlicno.
recimo, nju kad sam vid'la... pomislila sam:"boze.. kakva budala blentava!!!"

ali.. da ne bi za dzabe izuzeci cinili pravilo...
ALA SAM SE NASANKALA JEDNOM!!!! C,c,c,c....

U proseku... odlicno mi ide.

Pa uglavno dobro procenjujem... a opet bez obzira sto kontam kakvi su im pruzam sansu... Ma super mi ide!

Veoma dobro,ponekada ih pustim da misle da nisu provaljeni pa se opuste,tek tada ih pohvatam...nije lose praviti se ponekada glup,lol

Druge ljude ne vidimo kakvi jesu ve? kakvi bismo želeli da budu. To jest kakvi odgovaraju našim zahtevima, potrebama, nada, o?ekivanjima ili strahovima.

upravo tako....zajebala sam se sto puta do sada, i opet cu....to je jednostvano tako....svaki put po nesto nauchim(o)....pa se sledeci put malo manje zajebem i tako ...sve manje i manje...

sto kaze m... ne ljutim se nikada na tu osobu....ljude ne mozesh promeniti, vise se ljutim na sebe, sto sam ispala budala, ali onda se sve slegne, pa shvatim da se ne treba nikako ljutiti i nervirati ( nije vredno zaista) nismo mi budale....jednostavno tako funkcionisemo....tezimo nekom savrshenstvu, pa tako trazimo i nama savrshene osobe....koje to u 99% sluchajeva nisu ( kao sto ni ja (mi) nismo savrsheni).... nikoga ne analiziram....nije mi zanimljivo zaista....kako krene krenulo je.....kroz prichu i druzenje shvatim kakav je ko i sa kim mogu da funkcionisem a sa kim ne ( u oba smisla, i prijateljski i ljubavno)....i tako vrshim selekciju...postepeno i laganice! Kako biram ljubav tako biram i prijatelje....najvaznije je poverenje...ostalo dolazi samo. Prvi utisak jeste vazan, ali nikada nekoga ne odbacujem na osnovu loseg prvog utiska...ljudi koji su mi sada bliski i koje strashno mnogo volim me nikako nisu kapirali u pocetku, a ni ja njih....ali smo se iscimali i to je to!! Sada je i vishe nego OK. tak da ne znam sta da kazem....zajebem se, ali se i drugi zajebu kada sam ja u pitanju...i tako sve u krug!

Niko me nije zajebao, ja samu sebe svesno zajebem... mazohista.

Ne volim da osudjujem i stvaram neke kriterujeme, normalno, nenormalno, sta treba, sta ne, bla, bla.... Imam razumevanja i uvek provalim zasto je to nesto TAKO i da to nesto i mora da bude TAKVO.
Znam mane meni dragih ljudi i ono, sta da se radi, takvi su... Sto se tice ostalih, cesto sama sebi 'uskocim u stomak', i to svesno... sta cu kad volim...
jbg

Kako kad. Kada sam emocionalno distancirana procena mi je perfektna. Kada osećam onda umem da pogrešim. Što više nekoga volim, manje sam objektivna.