tresla se gora - rodio se miš !
Poslato: 11 Okt 2005, 18:58
?ovek koji je postao žrtva vlastite sklonosti ka preuveli?avanju, preuveli?ava sve. Kako dobro tako i zlo koje ga snaðe, kako sre?u tako i nesre?u, vlastite vrline koliko i mane, sopstvene prednosti kao i nedostatke.
On je ili najbolji ili najgori.
Svetac je ili poslednji nitkov.
Mudrac je nad mudracima ili glupak nad glupacima.
Ono što mu se dešava je vrhunac uspeha i sre?e ili najgor?i poraz i najcrnja nesre?a.
Njegove su radosti najve?e ali i patnje najdublje.
Njegovo je zdravlje naj?eli?nije ali je zato bolest koja ga snaðe najopasnija.
Uzor je neustrašivosti ali su, istovremeno, strahovi, kojih ne uspeva da se oslobodi, najve?i.
Preteruje u svakom pogledu. Prvi je ili poslednji. Na vrhu je ili na dnu.
Lako se ponese i lako pada u potištenost.
On živi ili u raju ili u paklu.
I u jednom i drugom slu?aju je nerealan prema sebi i svome životu koji dobija poptuno nestvarne obrise.
Kada ga privremeni uspesi ponesu i ošamute, sasvim gubi tlo pod nogama. Tada umišlja da se našao na nedosežnim visinama, što ga ?ini oholim ali mu ipak ne uliva istinsko samopouzdanje. S razlogom jer sa umišljenih visina neminovno biva spušten natrag na zemlju. Pad je okrutan i bolan.
Kada ga privremeni neuspesi pometu, postaje skrhan, obeshrabren, pun gor?ine, samoprezira i samosažaljenja.
Njegov je osnovni problem u tome što sebe ne uspeva da doživi i postavi kao ?oveka meðu drugim ljudima.
Mora biti izuzetan. I u dobru i u zlu. Sebi pridaje više važnosti nego što mu zaista pripada. Smatra sebe daleko zna?ajnijim nego što jeste i što može biti.
Zato se zatr?ava više nego što mu mogu?nosti dozvoljavaju, što ga neminovno vodi u bolne neuspehe koji su se mogli izbe?i.
Zato pati dublje nego što bi morao i postiže manje nego što bi mogao.
On je ili najbolji ili najgori.
Svetac je ili poslednji nitkov.
Mudrac je nad mudracima ili glupak nad glupacima.
Ono što mu se dešava je vrhunac uspeha i sre?e ili najgor?i poraz i najcrnja nesre?a.
Njegove su radosti najve?e ali i patnje najdublje.
Njegovo je zdravlje naj?eli?nije ali je zato bolest koja ga snaðe najopasnija.
Uzor je neustrašivosti ali su, istovremeno, strahovi, kojih ne uspeva da se oslobodi, najve?i.
Preteruje u svakom pogledu. Prvi je ili poslednji. Na vrhu je ili na dnu.
Lako se ponese i lako pada u potištenost.
On živi ili u raju ili u paklu.
I u jednom i drugom slu?aju je nerealan prema sebi i svome životu koji dobija poptuno nestvarne obrise.
Kada ga privremeni uspesi ponesu i ošamute, sasvim gubi tlo pod nogama. Tada umišlja da se našao na nedosežnim visinama, što ga ?ini oholim ali mu ipak ne uliva istinsko samopouzdanje. S razlogom jer sa umišljenih visina neminovno biva spušten natrag na zemlju. Pad je okrutan i bolan.
Kada ga privremeni neuspesi pometu, postaje skrhan, obeshrabren, pun gor?ine, samoprezira i samosažaljenja.
Njegov je osnovni problem u tome što sebe ne uspeva da doživi i postavi kao ?oveka meðu drugim ljudima.
Mora biti izuzetan. I u dobru i u zlu. Sebi pridaje više važnosti nego što mu zaista pripada. Smatra sebe daleko zna?ajnijim nego što jeste i što može biti.
Zato se zatr?ava više nego što mu mogu?nosti dozvoljavaju, što ga neminovno vodi u bolne neuspehe koji su se mogli izbe?i.
Zato pati dublje nego što bi morao i postiže manje nego što bi mogao.