- 11 Okt 2005, 18:53
#368052
Uvek predviða ono najcrnje i najgore. Sa zagriženom straš?u predskazuje da ?e ono što je danas zlo koliko sutra postati još mnogo gore i da ?e neminovna nesre?a rasuti privid ne?ije trenutne sre?e a neminovna žalost satrti kratkovido naivnu radost. Uverena je, uostalom, da ?e najgor?e plakati onaj ko se sada najslaðe smeje.
Nesnosni su joj tuða nada i pouzdanje u budu?nost. Proglašava preispoljnom budalom svakoga ko veruje da stvari mogu krenuti na bolje ili da se makar ne moraju nužno pogoršavati.
Zloslutnica je duboko nezadovoljna sobom i svojim životom, mada to ne?e priznati. ?ini joj se da joj je život nepovratno izmakao, da nije dobila ni deli? onoga što je o?ekivala, pa i verovala da joj s pravom pripada. Ose?a da se tu više ništa ne da u?initi i da je za nju život završen a da ga pravo nije ni živela.
Zloslutnica je duboko ogor?ena, ozlojeðena, uvreðena. Ose?a se prevarenom i uskra?enom.
A ono što je njoj uskra?eno, ne sme biti dato ni drugima. Ako je za nju život beznadežan, mora biti beznadežan za sve. Suprotno bi za nju bila do neba vrište?a nepravda.
Nesposobna da promeni svoj odnos premi sebi samoj i vlastitom životu, zloslutnica još jedino, iako mra?no zadovoljstvo nalazi u tome da truje živote ljudima oko sebe. Zato se iz petnih žila upinje da druge optereti nesigurnoš?u i strahom, teže?i da u njima ubije onu nadu koje sama više nema. Otrov koji nemlice deli, obi?no uvija u sladunjavu oblandu dobronamerne brige i iz te brige proisteklih opravdanih bojazni.
Vera u budu?nost proizlazi iz vere koju imamo u sebe, ne iz spoljnih dogaðaja i sticaja okolnosti, na koje ne možemo uvek niti previše uticati jer ne zavise samo od naše volje. Ali, ma šta nas snašlo, vera u sebe ?e nam pomo?i da u?inimo ono najbolje što možemo. Vera u budu?nost po?iva na spremnosti da koristimo vlastite snage i mogu?nosti, umesto da o?ekujemo da nam sve bude dato spolja.
Zloslutnica ne veruje u budu?nost jer je izgubila veru u sebe i jer odbija da se aktivno su?i sa izazovima života.
I to je njen klju?ni problem koji, meðutim, odbija da sagleda.
Nesnosni su joj tuða nada i pouzdanje u budu?nost. Proglašava preispoljnom budalom svakoga ko veruje da stvari mogu krenuti na bolje ili da se makar ne moraju nužno pogoršavati.
Zloslutnica je duboko nezadovoljna sobom i svojim životom, mada to ne?e priznati. ?ini joj se da joj je život nepovratno izmakao, da nije dobila ni deli? onoga što je o?ekivala, pa i verovala da joj s pravom pripada. Ose?a da se tu više ništa ne da u?initi i da je za nju život završen a da ga pravo nije ni živela.
Zloslutnica je duboko ogor?ena, ozlojeðena, uvreðena. Ose?a se prevarenom i uskra?enom.
A ono što je njoj uskra?eno, ne sme biti dato ni drugima. Ako je za nju život beznadežan, mora biti beznadežan za sve. Suprotno bi za nju bila do neba vrište?a nepravda.
Nesposobna da promeni svoj odnos premi sebi samoj i vlastitom životu, zloslutnica još jedino, iako mra?no zadovoljstvo nalazi u tome da truje živote ljudima oko sebe. Zato se iz petnih žila upinje da druge optereti nesigurnoš?u i strahom, teže?i da u njima ubije onu nadu koje sama više nema. Otrov koji nemlice deli, obi?no uvija u sladunjavu oblandu dobronamerne brige i iz te brige proisteklih opravdanih bojazni.
Vera u budu?nost proizlazi iz vere koju imamo u sebe, ne iz spoljnih dogaðaja i sticaja okolnosti, na koje ne možemo uvek niti previše uticati jer ne zavise samo od naše volje. Ali, ma šta nas snašlo, vera u sebe ?e nam pomo?i da u?inimo ono najbolje što možemo. Vera u budu?nost po?iva na spremnosti da koristimo vlastite snage i mogu?nosti, umesto da o?ekujemo da nam sve bude dato spolja.
Zloslutnica ne veruje u budu?nost jer je izgubila veru u sebe i jer odbija da se aktivno su?i sa izazovima života.
I to je njen klju?ni problem koji, meðutim, odbija da sagleda.
itekakaoooo 
smaram do bola ali me trpe