Stranica 1 od 2
Vaša karijera
Poslato: 17 Avg 2005, 19:13
od HARP
Koliko ste karijeristi u �ivotu,koliko jurite istu?
Da li volite uspeh i koliko se borite za njega?
Radite li to zbog svoje satisfakcije ili da bi se dokazivali drugima?
Poslato: 17 Avg 2005, 23:43
od Lemur
Do faxa uopste nisam mario za buducnost i karijeru. Jednostavno sam bio prosecan i nisam se trudio da postignem neki uspeh. Medjutim to se promenilo i sad sam onaj najgori karijerista.
Na faxu smo se u pocetku stalno zezali i govorili "Najvaznija je karijera", nema izlazaka, zaljubljivanja, samo ucenje.
Ja sam izlgeda to ozbiljno shvatio i sad jurim prosek, ponistavam ocene kad mislim da mogu bolje, ucim vise neko ikad. Ma freak skroz.
To prvenstveno radim radi licne satisfakcije, nikako zbog drugih.
Poslato: 18 Avg 2005, 01:39
od Gothrose
Zapochela dva faxa,sa prvog se ispisala(pred kraj)da bih mogla da upishem drugi(glupa birokratija i zakon o shkolstvu).Planiram da ga kad tad zavrshim ali chisto zbog sebe,ne zbog karijere...i tako je uzaludna struka u ovoj zemlji.
Ono shto sada radim(2 mesta) radim iz zadovoljstva ali tak pochinjem pa ne bih bash puno o tome da ne izbaksuziram...
Volim uspeh(laze ko kaze da ne voli),borim se i srecna sam kada vidim da uspevam u tome shto radim ali sve shto radim ne radim zbog dokazivanja drugima,u mom sluchaju to bi bilo krajnje licemerno...
Poslato: 18 Avg 2005, 02:52
od 2kune
Ja se volim sexat i stalno to radim
Jeli to uspjeh?
Poslato: 18 Avg 2005, 02:55
od kal zakath
Originally posted by 2kune
Ja se volim sexat i stalno to radim Jeli to uspjeh?
Samo ako svrsis.
Poslato: 18 Avg 2005, 02:57
od 2kune
Originally posted by kal zakath
Samo ako svrsis.
Mislim da ?u te morat podu?it neke stvari kad se vidimo...
Poslato: 18 Avg 2005, 03:02
od kal zakath
Koje stvari?
Poslato: 18 Avg 2005, 03:03
od 2kune
Originally posted by kal zakath
Koje stvari?
Uffff, ovo ?e bit teže nego što sam mislio...
Poslato: 18 Avg 2005, 03:08
od kal zakath
Originally posted by 2kune
Uffff, ovo ?e bit teže nego što sam mislio...
Pa za vredne stvari se treba potruditi.
Poslato: 18 Avg 2005, 03:09
od 2kune
Originally posted by kal zakath
Pa za vredne stvari se treba potruditi.
Ponekad taj trud neke stvari i ?ini vrijednima.
Poslato: 18 Avg 2005, 10:00
od argentum_inf
moja karijera ide uzlaznom putanjom.rad,rad i samo rad..
Poslato: 18 Avg 2005, 10:14
od tramp
moj zivot i moja karijera su dve nerazdvojive stvari jedno bez drugoga ne postoje i nemaju puno smisla a uspeh pa nekako zavisi od definicije ono sto radim mi donosi uzitak a cinjenica da uzivam u tome sto radim sa sobom vuce neku vrstu uspeha...
Poslato: 18 Avg 2005, 19:31
od Franck Whitson
...volim da sam ispunjen...
Svi mi dusho, svi.
Poslato: 19 Avg 2005, 00:28
od Morgan Le Faye
karijera? kao karanje terijera?
Poslato: 19 Avg 2005, 23:53
od HARP
Originally posted by Franck Whitson
...volim da sam ispunjen...
Svi mi dusho, svi.
Poslato: 21 Avg 2005, 10:50
od ...
Od karijerista mogu da shvatim (ne i da opravdam) jedino one koji su se dali u ljubavi i nije im bilo uzvraceno pa su se razocarali, i kojima je jurnjava za karijerom i uspehom kao neka uteha, kao nacin za lakse prezivljavanje i zaboravljanje sta nam zapravo nedostaje. Ali opet mislim da malo sta boli kao sto boli uspeh u karijeri usred emotivnog pustosa, kad se covek nakon sto mu aplaudiraju vrati kuci i bude sam, kad nema kome sta da kaze a i sebi vise nema sta reci. Mislim da bi svako razuman menjao sto godina samoce i uspeha u karijeri za jedan jednostavan zivot ispunjen ljubavlju...
Poslato: 21 Avg 2005, 14:01
od *deni*
Well, moja karijera je vec dugo u fazi stagnacije, a to je uglavnom posledica moje lenjosti.
Doduse, ima nesto i u cinjenici da sam u poslednje vreme dozvoljavao da mi neuspesni i neostvareni ljudi svakodnevno crpe energiju i prenose na mene svoj neuspeh, ali, bogu hvala, to je iza mene i ne ponovilo se . ( Sad mi je jasno zasto je moja sestra bila zapanjena kada me je vidjala u drustvu nistarija i sad shvatam njene reci: "Deni, pa sta ce ti to u zivotu?!")
Verujem da cu se uskoro vratiti na zacrtani put.
Poslato: 21 Avg 2005, 15:50
od Çâðê_DUP
Kad sam krenula na fax, UOPSTE nisam
imala planove o jurnjavi proseka; da mi
je neko tada ponudio da zavrsim sa 6.00,
oberucke bih prihvatila, iako sam u gimnaziji
bila odlicna.
Medjutim, na toj prvoj godini sam- a to
tek sada vidim- uz minimalne napore ispolagala
sve do julskog roka sa lepim ocenama; pa se to
nastavilo i na drugoj godini; a onda su krenuli
i interesantniji ispiti, pa onda klinika... i vremenom
sam se navukla na osecaj moci koji pruza znanje.
Prosek i drugi uspesi su dosli samo
kao logicna posledica ulozene energije i rada.
A sto se tice karijere... Heh.
Ima dana kada se vidim u Rochesteru, gde sa timom
radim na konstrukciji vestackog srca; al' ima i dana
kad se vidim u Donjem/Gornjem Pickovcu (da prostis), u
ambulanti sa gojaznom sestrom i pokvarenom Ladom,
parkiranom ispred. Moje je, za sada, da i dalje ucim
(i nikad ne prestanem), zavrsim, odstaziram, i tek
onda vidim sta i kako dalje.
Poslato: 21 Avg 2005, 18:04
od *deni*
...
....Ali opet mislim da malo sta boli kao sto boli uspeh u karijeri usred emotivnog pustosa, kad se covek nakon sto mu aplaudiraju vrati kuci i bude sam, kad nema kome sta da kaze a i sebi vise nema sta reci...
Ako mogu da biram, uvek cu izabrati aplauze, a ne tzv.toplo,a bezvezno drustvo raznih ignorantusa.Moj izbor uvek pada na opciju :SAM, umesto na opciju :LOSE DRUSTVO.
Sto se ljubavi tice, valjda je svima jasno da nas bezrezervno i uvek voli jedino rodjena majka. Ja se njoj i obracam, kada osetim deficit ljubavi, a price o emocijama i harmonicnom zivotu u siromastvu dozivljavam kao argumentaciju kojoj pribegavaju neuspesni ljudi,tj. ignorantusi.
Srecan sam jedino kada vidim rezultate pred sobom, bez toga mrzim i sebe i ceo svet. Tu moju potrebu, za sada, zadovoljava samo moja sestra u momentima kada daje koseve za nasu reprezentaciju.Tada sam ponosan sto nam u venama tece ista krv.
Dakle, ne palim se mnogo na gledista koja osporavaju karijeru.
Inspirise me jedino uspeh na bilo kom polju, a osobe koje su me vukle nazad konacno sam definitivno iskljucio iz svog zivota.
Poslato: 22 Avg 2005, 01:24
od ...
Originally posted by deni
...
....Ali opet mislim da malo sta boli kao sto boli uspeh u karijeri usred emotivnog pustosa, kad se covek nakon sto mu aplaudiraju vrati kuci i bude sam, kad nema kome sta da kaze a i sebi vise nema sta reci...
Ako mogu da biram, uvek cu izabrati aplauze, a ne tzv.toplo,a bezvezno drustvo raznih ignorantusa.Moj izbor uvek pada na opciju :SAM, umesto na opciju :LOSE DRUSTVO.
Sto se ljubavi tice, valjda je svima jasno da nas bezrezervno i uvek voli jedino rodjena majka. Ja se njoj i obracam, kada osetim deficit ljubavi, a price o emocijama i harmonicnom zivotu u siromastvu dozivljavam kao argumentaciju kojoj pribegavaju neuspesni ljudi,tj. ignorantusi.
Srecan sam jedino kada vidim rezultate pred sobom, bez toga mrzim i sebe i ceo svet. Tu moju potrebu, za sada, zadovoljava samo moja sestra u momentima kada daje koseve za nasu reprezentaciju.Tada sam ponosan sto nam u venama tece ista krv.
Dakle, ne palim se mnogo na gledista koja osporavaju karijeru.
Inspirise me jedino uspeh na bilo kom polju, a osobe koje su me vukle nazad konacno sam definitivno iskljucio iz svog zivota.
Mora da si ne samo mnogo pametan vec i obdaren izuzetnom intuicijom kad si na osnovu mojih stavova (bez da se upoznas sa mnom) zakljucio ovako duboko o meni: "a price o emocijama i harmonicnom zivotu u siromastvu dozivljavam kao argumentaciju kojoj pribegavaju neuspesni ljudi,tj. ignorantusi."
Manimo se mene, nego mislim da su mnogi od onih koji su postigli uspeh po tvom kriterijumu (sudim o tvom kriterijumu po onome sto si napisao u poruci), zapravo, ignorantusi po mom kriterijumu.
Poslato: 22 Avg 2005, 03:23
od Gothrose
Originally posted by gothrose
Ono shto sada radim(2 mesta) radim iz zadovoljstva ali tak pochinjem pa ne bih bash puno o tome da ne izbaksuziram...
1 mesto potvrdjeno(u 2. samo stagniram i formalno postojim,za sada-no tako nam je svima tu,chast malim 'akcijama')
Ovo 1 je sad tu,velika mogucjnost a i ispunjava me-koliko sam za sada mogla da zakljuchim.
Samo da(baksuz) ne zabrljam neshto i ne budem zbunjena
Poslato: 23 Avg 2005, 01:40
od Loni
Dugo nisam mislio na karijeru, ali pre par meseci sam dobio zaista velike šanse koje ne bih propustio.
Naime pored mog posla a to je novinarstvo, ponudjen mi je još jedan (necu da kazem sta ali recimo da se necim takvim bavi forumaš Bojandjo) a da bih uspeo na oba polja potrebno je jako puno rada.
Sve u svemu, priznajem da bih mogao da minimalizujem ljubavni život (sve bih sveo na vidjanje jednom nedeljno sa seksom) zarad karijere, jer neke šanse ako ne iskoristimo dok smo mladi, kajemo se celog života, a qraca ima uvek.
Poslato: 25 Avg 2005, 20:03
od *deni*
Originally posted by ...
Originally posted by deni
...
....Ali opet mislim da malo sta boli kao sto boli uspeh u karijeri usred emotivnog pustosa, kad se covek nakon sto mu aplaudiraju vrati kuci i bude sam, kad nema kome sta da kaze a i sebi vise nema sta reci...
Ako mogu da biram, uvek cu izabrati aplauze, a ne tzv.toplo,a bezvezno drustvo raznih ignorantusa.Moj izbor uvek pada na opciju :SAM, umesto na opciju :LOSE DRUSTVO.
Sto se ljubavi tice, valjda je svima jasno da nas bezrezervno i uvek voli jedino rodjena majka. Ja se njoj i obracam, kada osetim deficit ljubavi, a price o emocijama i harmonicnom zivotu u siromastvu dozivljavam kao argumentaciju kojoj pribegavaju neuspesni ljudi,tj. ignorantusi.
Srecan sam jedino kada vidim rezultate pred sobom, bez toga mrzim i sebe i ceo svet. Tu moju potrebu, za sada, zadovoljava samo moja sestra u momentima kada daje koseve za nasu reprezentaciju.Tada sam ponosan sto nam u venama tece ista krv.
Dakle, ne palim se mnogo na gledista koja osporavaju karijeru.
Inspirise me jedino uspeh na bilo kom polju, a osobe koje su me vukle nazad konacno sam definitivno iskljucio iz svog zivota.
Mora da si ne samo mnogo pametan vec i obdaren izuzetnom intuicijom kad si na osnovu mojih stavova (bez da se upoznas sa mnom) zakljucio ovako duboko o meni: "a price o emocijama i harmonicnom zivotu u siromastvu dozivljavam kao argumentaciju kojoj pribegavaju neuspesni ljudi,tj. ignorantusi."
Manimo se mene, nego mislim da su mnogi od onih koji su postigli uspeh po tvom kriterijumu (sudim o tvom kriterijumu po onome sto si napisao u poruci), zapravo, ignorantusi po mom kriterijumu.
Mico, nit` sam o tebi pricao, nit` imam nameru s tobom da se upoznajem.
Nadovezao sam se na post registrovanog korisnika FORUMA, cije su me reci motivisale na reakciju.
A to, da li si ili nisi ignorantus, bas me briga, believe me.....
Poslato: 25 Avg 2005, 22:53
od Kupper
Radim ono sto volim, sto najbolje radim. Sreca, naravno. Usput je sve krenulo 1000 posto bolje. Cak bolje nego sto sam ikad sanjao. Znaci, ljubav+posao=srecan covek:happysmoke:
Poslato: 25 Avg 2005, 22:56
od Kupper
Originally posted by Franck Whitson
...volim da sam ispunjen...
Svi mi dusho, svi.
Dakle, bilo ludo, ludo i ostalo:klavir: 
Poslato: 26 Avg 2005, 01:59
od djo
Originally posted by PauLi
Dugo nisam mislio na karijeru, ali pre par meseci sam dobio zaista velike šanse koje ne bih propustio.
Naime pored mog posla a to je novinarstvo, ponudjen mi je još jedan (necu da kazem sta ali recimo da se necim takvim bavi forumaš Bojandjo) a da bih uspeo na oba polja potrebno je jako puno rada.
samo napred
Sve u svemu, priznajem da bih mogao da minimalizujem ljubavni život (sve bih sveo na vidjanje jednom nedeljno sa seksom) zarad karijere, jer neke šanse ako ne iskoristimo dok smo mladi, kajemo se celog života, a qraca ima uvek.
a kakve veze qrac ima s tim? ne mozes da pomiris jedno i drugo
?
Poslato: 26 Avg 2005, 02:10
od tramp
jel to jos jedan kolega?
nista treba mu objasniti da se sexa na poslu kad imas 3 karijere i honorarne poslove a ja ako sad polozim usmeni mozda stignem i da se sexnem jos koji put ove godine inace mi sleduje kucni pritvor - kazna za nesupeh nema kexa par meseci:smeh:
Poslato: 29 Avg 2005, 21:08
od Escobar
moj zivot=moja karijera.
Studiram nauku koju obozavam, i svako novo saznanje me cini neverovatno mocnim i ispunjenim.
O ocenama necu ovako javno, neko ce misliti da foliram:)
Naravno, ima mesta u mom zivotu i za hobije, poneku ljubav s nogu i josh poneshto.
Poslato: 03 Sep 2005, 22:43
od ms-dynamite
Pre par nedelja jedna osoba koja je mislila da me zna mi je rekla da sam se pretvorila u imperijalistu, kapitalistu, osobu koja ni o cemu drugo ne ume da prica do o poslu..sta li je ocekivala kad me je prekinula u pola neformalnog sastanka o istom...ova konstatacija me je pogodila i zamilsila sa m se koliko je posao meni bitan i da li sam izgubila onaj deo sebe koji je umeo da govori satima o poeziji ili da diskutuje o nekom sumraku...
Karijera mi je bitna, prvi deo nedelje idem na fax da bi u drugom delu nedelje to znanje primenjivala...ne zato sto ja volim da prakticno primenjujem sve sto naucim, vec zato sto od toga zavisi da li cu sutra moci da platim svoj stan i svoju skolu.
Imam zelju da se dokazem i da igram sa velikim igracima..da budem brza i bolja...i sve dok moj privatni zivot ne ispasta mislim daj eto sasvim zdrava ambicija.
Poslato: 04 Sep 2005, 10:03
od Seaman
Ove god sam napredovao na poslu i prijalo mi je.Imam neke zacrtane ciljeve i volio bih da ih ostvarim, a za nekih 6 mjeseci cu znati sta ce biti od svega toga.