...
....Ali opet mislim da malo sta boli kao sto boli uspeh u karijeri usred emotivnog pustosa, kad se covek nakon sto mu aplaudiraju vrati kuci i bude sam, kad nema kome sta da kaze a i sebi vise nema sta reci...
Ako mogu da biram, uvek cu izabrati aplauze, a ne tzv.toplo,a bezvezno drustvo raznih ignorantusa.Moj izbor uvek pada na opciju :SAM, umesto na opciju :LOSE DRUSTVO.
Sto se ljubavi tice, valjda je svima jasno da nas bezrezervno i uvek voli jedino rodjena majka. Ja se njoj i obracam, kada osetim deficit ljubavi, a price o emocijama i harmonicnom zivotu u siromastvu dozivljavam kao argumentaciju kojoj pribegavaju neuspesni ljudi,tj. ignorantusi.
Srecan sam jedino kada vidim rezultate pred sobom, bez toga mrzim i sebe i ceo svet. Tu moju potrebu, za sada, zadovoljava samo moja sestra u momentima kada daje koseve za nasu reprezentaciju.Tada sam ponosan sto nam u venama tece ista krv.
Dakle, ne palim se mnogo na gledista koja osporavaju karijeru.
Inspirise me jedino uspeh na bilo kom polju, a osobe koje su me vukle nazad konacno sam definitivno iskljucio iz svog zivota.