Gay-Serbia.com | Diskusije

Nekome je problem sta ce jesti sutra i da li ce, drugome je problem da li ce mu ime na jahti biti od zlata ili pozlate.

Svakom je svoja muka najveca.

Slazete li se, i da li opravdavate?

pa naravno da se slazem, covek je individua, i po prirodi - sebicno bice koje ima na raspolaganju samo jedan zivot... šr, taj isti covek moze ponekad da se osvrne na muke drugih, mogu cak i da ga zabole, ali na kraju dana on i dalje ima svoje muke, u vezi kojih mora da dela ili da pati.

apsolutno se slazem sa demijem!
I, da, odgovor na potpitanje: odobravam to!
Svako ima neki svoj interes i dokle god time ne shkodi drugom, it's fine with me.

Sta je bilo Uni? Neko ti uskratio guzu?

Ne vidim da sam naglasio nishta lichno u ovoj temi jer i nije lichna nego je razmisljanje oko fenomena karton city...

Sarkazam duso, sarkazam.

Ma znam dusho, al ja volim da se 'lozim'

Ma ja cu da te ugasim. Oma.

Jeste. Nije. Mozda.

Pravi odgovor:
Svakome drugom je svoja muka najveca. Ja nemam muke, ja imam samo izazove.

Imas pravo!
Meni je recimo muka slaze li mi se kais uz patike, pa patike uz ogrlicu (modni manijak), dok neko nema odece....
Meni je to muka, dok je njemu...

Ma kako da nije! Evo, ima li ko trenutno ve?u muku nego ja? Breee me želi o?istiti Nije mi lako nikako...

Suosje?am sa univerzalnom kornja?om... Ko zna kojim se sve mukama i pritužbama izlagao do sada...

Sve bih ja te shto kukaju oko mode provela par puta kroz hemodijalizu pa da vidish shta je muka.
Dok si zdrav sve je ok.
Ja kukam oko engleskog, hoce neko da mi zavali shamarchinu i resetuje me?

Evo ti shamar, stoko jedna :trazilajetostojedobila:

Sto volim teme gde se svi slazemo!

Originally posted by swen_bg
Sto volim teme gde se svi slazemo!

Zar to nije prava muka?

?ovek se mora nau?iti da bude sre?an. Stalna jurnjava za novim užicima i zadovoljstvima rezultat je njegovog temeljnog nedostatka koji pokušava nadoknaditi raznim na?inima. To što je nekome muka da ima jahtu dok drugi zapada u o?aj time što mukotrpno zaradjuje za svoj hleb ne umanjuje okolnost da su naj?eš?e i jedan i drugi prazni...proces u?enja primanja i davanja ljubavi je ve?an i kada uzmakne u toj veštini mnogo ?e lakše prihvatiti Jupiterove darove , nau?iti da bude sre?an onim što ima i verovati da može imati još više ukoliko mu providnost vrati blagonaklonost koju daje drugima.

Delimi?no sam na ovo pitanje odgovorio u temi o lepim telima i dušama.

Vidi:

OVDE

muko moja preði na drugoga

Originally posted by bojandjo
muko moja preði na drugoga

Ko mi dodje s takvim namerama, odmah kuvam kafu sikterušu.



Voljan sam da saslušam razne probleme i pomognem koliko mogu ali grebatori su obi?no bežali od mene kad su mi bili potrebni. Pa to ne može kod mene pro?i više.

pa šta je loše u tome da se muka podeli:drama: ?

Originally posted by bojandjo
pa šta je loše u tome da se muka podeli:drama: ?

Razumem te, ali iz svog iskustva znam: najbolji na?in da ljudi pobegnu od tebe je da po?neš da im pri?aš o svojim problemima. Ebiga ljudi nisu voljni da slusaju tudje probleme(na nekom širem planu sve što se dešava drugima dešava se i nama, treba biti solidaran). E sad vidi ja sam ?esto nekome rame za plakanje pa takvi imaju više sluha da saslušaju mene kad mi je teško.

A mnogo zna?i nekome se potužiti kad imaš potrebu; nego ljudi ?esto "nemaju vremena" za tako nešto. E onda kad njima "dodje" sli?na stvar nemam ni ja vremena za njih.

Razumeš poentu?

)

ma naravno da razumem, zar ne vidiš da dramim ( )

To je ono kad stari ljudi kazu da je neko besan.

Ali ne u smislu-ljut. Ili zarazen besnilom. Nego to da ne ume da uziva u sopstvenoj sreci, u onome sto ima.

I izgleda da to jeste uljudskoj prirodi. Inace se Rotsildi, Onazisi i ostali ne bi ubijali, a za zivota bili narkomani i alkoholicari.

Ja se protiv toga borim na razne nacine.

Prvo, posao je trenutno takav, da na svakom koraku imam hodajuce i lezece podsetnike kako je moje zdravlje najvece bogatstvo.

Onda, recimo, imam druga koji je izbeglica i koji je podstanar u 40 kvadrata sa ocem, majkom i bratom i koji me naucio da prikocim kada krenem da kukam (u sebi ili naglas) na moje nazovi probleme te vrste...

I tako. Da ne gusim, shvatate poentu.

Nista od dobrog u svom zivotu ne uzimam zdravo za gotovo, pocev od tople vode i tusha ujutru kad ustanem (hvala vojsci), pa do svojih roditelja i decka.

Danas imaš,sutra nemaš,danas jedna briga,sutra druga...zaboravljaš koje si brige imao kada nisi imao,a kada imaš,pa nemaš e to je najgora briga...
Sve je to za ljude

Originally posted by Mars
Prvo, posao je trenutno takav, da na svakom koraku imam hodajuce i lezece podsetnike kako je moje zdravlje najvece bogatstvo.

Onda, recimo, imam druga koji je izbeglica i koji je podstanar u 40 kvadrata sa ocem, majkom i bratom i koji me naucio da prikocim kada krenem da kukam (u sebi ili naglas) na moje nazovi probleme te vrste...

Ako sam o sebi ne povedeš ra?una niko drugi ne?e. To nije nikakav sebi?luk nego zdrav samoodnos. Kad god mogu olakšati sebi situaciju ili u?initi neko sitno zadovoljstvo to i u?inim.

Jer u teškim situacijama, ako do njih dodje svi se razbeže; ja nikoga ne krivim, to je u ljudskoj prirodi.

Štediti i pametno upotrebljavati vlastite snage.

Što se ti?e tvoga druga, ja imam drugaricu koja živi sa majkom i ocem koji su razvedeni u 40 kvadrata . Otac boravi u jednoj sobi, a ona sa majkom u drugoj. Povrh toga ona je primenjeni umetnik za keramiku, pa se u tom sobi?ku nalazi sve i svašta: mašina za oblikovanje posudne keramike, kolosalna pe? za pe?enje iste, njene umetnine pomešane sa ku?nim predmetima i knjigama...otac ina?e psihopata sklon alkoholu...sve u svemu užas...

Mislim korisna pri?ica.

Originally posted by Gabriel

Dok tebe nije bilo na forumu citao sam, jako rado, sve sto Tot napise. Ovo vase dopunjavanje u raznim temama, za mene je pravo bogatstvo.

Hvala ti puno na ovom komentaru. Prelepo je saznati da Totove i moje postove tako dozivljavas.

Sve se to moze podvesti pod cuvene stihove:

"Muke moje niko ne zna
niti kome pricam ja...."

Originally posted by *deni*
Sve se to moze podvesti pod cuvene stihove:

"Muke moje niko ne zna
niti kome pricam ja...."

e bas tako. Ali, ljudi su neverovatni. Imam jednu drugaricu koja me stalno pita za savet, u vezi jednog jedinog problema (objektivno, to joj je najmanji problem u zivotu)
. Pricha joj se o toj osobi, pa bog! I nebitno sto ces joj hiljadu puta reci sta bi trebalo da uradi, ako mene pita za savet, ona uziva rasclanjujuci sitnice, te: a kako to? objasni mi jos jednom. Oci joj zasvetlucaju i ja vidim da je njoj do price radi price. Kad god sam pokusala da pricam o svojim problemima, naletela sam na nestrpljenje da se kao saslusa, a onda krene sa svojim. Tada sam prestala sa "poveravanjima", a u zadnje vreme sam se ispraxovala: "Nemam vremena da te slusam. Rekla sam ti jednom sta mislim o tome. Imam svoje probleme, zao mi je. Hajde da pricamo o necemu drugom" Pre par godina bilo mi je nezamislivo da to uradim. Tokom jedne porodicne sahrane (bliska osoba), drugarica je dosla pod izgovorom sahrane i nastavila je da prica o svojim "problemima". A pre neki dan, meni bejase nesto tesko oko srca i pozelela sam samo da popijemo kafu, nista vise. Ona je rekla: "Znas kako, imam ja svoje probleme" To me je definitivno opametilo. Dakle, ljudi su sebicni, sebicni i sebicni. Sto pre to shvatite, tim bolje po vas.

Vidi, da sam ja covek sa jahtom verovatno bih, u skladu sa svojom licnoscu (koja je mnoogo dobra) vise paznje obracao na probleme karton city-ja.

Iskreno tako mislim.

No, posto (jos ) nemam jahtu a imam svoje realne probleme, nekako smatram da je ipak svrsishodnije da se pozabavim njima, jer ja, ovako jadan & bez jahte kartoncima nikako ne mogu pomoci.

Mogu, svakako, da se saosecam, ali to je kraj mojih trenutnih, realnih mogucnosti.

Interesantno, mislim da ova diskusija samo napipava fenomen. Uopste ga ne bih tako formulisao.

Po meni je najbitnije da prilikom pokusaja da resavamo te svoje muke nezaboravimo da ponekad zastanemo i pokusamo dragim ljudima oko sebe da pomognemo u resavanju njihovih.
U suprotnom covek postaje samozivo-egocentricno-bezivotno stvorenje bez osecaja za svoje bliznje a takav zivot bez obzira koliko covek poseduje u materijalnom smislu moze da bude jako USAMLJENICKI.

Da zakljucim PEOPLE NEED PEOPLE>