- 23 Dec 2004, 17:55
#188903
Nisam mozda dugo na forumu, ali sam tu dovoljno da sam uspela da dobijem odredjenu sliku, tj. impresiju.
Kao i na svakom mestu gde se nadje odredjen broj ljudi koji provode odredjeno vreme zajedno, a opet sve na dobrovoljnoj bazi (niko ovde nije na silu zar ne?), dolazi do sukoba misljenja ili slaganja. Neki se ljudi vise simpatisu medju sobom, jer osecaju da su slicniji, drugi manje. I po meni to je sasvim normalno, bar mnogo vise nego teziti da se
stalno dopadnes svima, sto bi bilo vise nego nemoguce i kranje neproduktivno. Ali cinjenica je da volimo kada nas ljudi vole. I zarad toga pocinju da se prave kompromisi sa sobom.
Posto je ovo jedna grupa u socioloskom smislu, na nju se primenjuju pravila koja vaze za funkcionisanje ljudi u okviru grupe. Dobro je ako postoji odredjeni disbalans, u stavovima, tipovima licnosti, humoru, koji bi vukao grupu da se dalje razvija. Svaka homeostaza, svaka uravnotezenost, vodi u stagnaciju, posto covek, kao i priroda, tezi razvoju i daljem napredovanju. Zato neki stari forumasi odlaze, jer misle da su dostigli svoj razvoj maximalno u datom trenutku u odredjenoj grupi i da ne mogu dati vise nikakav doprinos ni sebi ni grupi (bilo svesno ili nesvesno). Neki novi dolaze, sa svojim idejama, stavovima (ne mnogo razlicitim idejama, ali drugacije iskreiranim)
Svako za sebe odlucuje i prepoznaje kada je dostigao svoju gornju granicu i kada stoji u mestu; kada je vreme da krene i otpocne novu fazu, drugi nivo stadijuma razvoja. Bar bi tako bilo najkorisnije i racionalno.
Ovo sam napisala inspirisana nekim postovima koje sa procitala. Forum kreiramo mi, nasa misljenja i stavovi. I bice onakav kakvi smo i mi sami kao licnosti. Sto znaci, ako se oseca potreba za promenom, ako niste zadovoljni kako forum funkcionise, onda pocnite od sebe, posto ste i vi deo foruma, a ne objektivni posmatraci ( sve dok ste u njega ukljuceni i pisete postove). I nikada nece biti savrsen, ni po meri svakog od nas, jer ni mi to sami nismo. Ideal postoji samo kao ideja, koja nikada nece postati praksa. I hvala bogu na tome.
Ova poruka je upucena svima kojima su se u njoj prepoznali, pa naravno i meni, jer imam zelju za razvojem.
Kritike su vise nego dobro dosle, cak i neophodne
Kao i na svakom mestu gde se nadje odredjen broj ljudi koji provode odredjeno vreme zajedno, a opet sve na dobrovoljnoj bazi (niko ovde nije na silu zar ne?), dolazi do sukoba misljenja ili slaganja. Neki se ljudi vise simpatisu medju sobom, jer osecaju da su slicniji, drugi manje. I po meni to je sasvim normalno, bar mnogo vise nego teziti da se
stalno dopadnes svima, sto bi bilo vise nego nemoguce i kranje neproduktivno. Ali cinjenica je da volimo kada nas ljudi vole. I zarad toga pocinju da se prave kompromisi sa sobom.
Posto je ovo jedna grupa u socioloskom smislu, na nju se primenjuju pravila koja vaze za funkcionisanje ljudi u okviru grupe. Dobro je ako postoji odredjeni disbalans, u stavovima, tipovima licnosti, humoru, koji bi vukao grupu da se dalje razvija. Svaka homeostaza, svaka uravnotezenost, vodi u stagnaciju, posto covek, kao i priroda, tezi razvoju i daljem napredovanju. Zato neki stari forumasi odlaze, jer misle da su dostigli svoj razvoj maximalno u datom trenutku u odredjenoj grupi i da ne mogu dati vise nikakav doprinos ni sebi ni grupi (bilo svesno ili nesvesno). Neki novi dolaze, sa svojim idejama, stavovima (ne mnogo razlicitim idejama, ali drugacije iskreiranim)
Svako za sebe odlucuje i prepoznaje kada je dostigao svoju gornju granicu i kada stoji u mestu; kada je vreme da krene i otpocne novu fazu, drugi nivo stadijuma razvoja. Bar bi tako bilo najkorisnije i racionalno.
Ovo sam napisala inspirisana nekim postovima koje sa procitala. Forum kreiramo mi, nasa misljenja i stavovi. I bice onakav kakvi smo i mi sami kao licnosti. Sto znaci, ako se oseca potreba za promenom, ako niste zadovoljni kako forum funkcionise, onda pocnite od sebe, posto ste i vi deo foruma, a ne objektivni posmatraci ( sve dok ste u njega ukljuceni i pisete postove). I nikada nece biti savrsen, ni po meri svakog od nas, jer ni mi to sami nismo. Ideal postoji samo kao ideja, koja nikada nece postati praksa. I hvala bogu na tome.
Ova poruka je upucena svima kojima su se u njoj prepoznali, pa naravno i meni, jer imam zelju za razvojem.
Kritike su vise nego dobro dosle, cak i neophodne