- 27 Feb 2009, 19:18
#1396701
Pre svega, izvinite sto je ovo ovooooliko dugacko (I ovo je ukratko).
Ne morate da citate. Volela bih da autor posta procita.
Draga stotinka_dogvila,
Vest o samoubici (sa pistoljem u rukama) na mostu u Beogradu, blokiranom pristupu mostu I policajcima sam procitala na sajtu B92. Procitala sam I komentare I reakcije onih koji su, dok se sve to dogadjalo, bili zaglavljeni na mostu u autobusima I automobilima.
Onda sam videla I procitala I tvoj post I sve tvoje komentare I komentare ostalih clanova naseg (nemalog) drustva na forumu. Jeste, ja sam od onih koji mogu da citaju I mogu da cekaju.
Obecala sam sebi da necu komentarisati ni tvoj post ni tvoje komentare, a time ni komentare onih koji sa tobom dele misljenje.
I to zato sto sam jedna od strasno velikog broja ljudi kome se neko drag ubio.
Ali, evo moram.
Zao mi je sto si kasnila na posao I sto si dobila ‘ribanje’ od urednika. Ali stigla si na posao, je l’ da? To novinsko izdanje je izaslo iz stampe, je l’ da?
Vidis, oni koji se ubiju (glupa statistika kaze da vecina onih koji jednom pokusaju da se ubiju to rade dok im, da parafraziram, ne uspe) nikad vise ne stignu na posao.
Mi drugi, zivi, nikad vise ne stignemo da im kazemo koliko ih volimo, koliko nam nedostaju, koliko je vredno I vazno biti ziv.
Neke potencijalne I neke uspesne samoubice prave ‘haos’. Neko to uradi tiho I daleko od sveta. I jedan I drugi nacin je intimni (licni) cin. Samoubistvo je odluka. Mi mozemo da polemisemo da li je dobra, losa, hrabra ili kukavicka – odluka.
Da li su samoubice sebicni ljudi? Da li prave ‘haos’ da time skrenu paznju na sebe? Da li su ucenjivaci I manipulatori (‘ako me ostavis ubicu se’)?
Da. Jesu. Ali su I mnogo vise od toga.
Samoubice (I oni koji se samopovredjuju) su bolesne osobe. Ne postoji samoubica koji se probudio I tog trenutka odlucio da se ubije. Samoubistvu prethodi depresija, manija… I (Dina u pravu si) svaki pokusaj samoubistva je poziv u pomoc.
Tom mladicu (‘oprosteno mu je zato sto je mlad’ – sta li mu je to oprosteno?) od pre neki dan su spasili zivot. Dina je I ovde u pravu – u policiji svake zemlje postoje ljudi koji se bave samoubistvima I koje pozovu u takvim situacijama. Obaska sto je u ovom slucaju samoubica imao i pistolj te je lako mogao da postane samo ubica.
Zasto je pusten iz bolnice u koju su ga sad vratili znace oni koji su to uradili.
Kakav je nivo I uspesnos lecenja I pedupredjenja samoubistava u Srbiji – devedesetih, za vreme balkanskih ratova, je nivo bio nikakav, a uspesnost jos gora. Nadala sam se da se nesto, u medjuvremenu, promenilo ali me je ovaj dogadjaj razuverio.
Kako vecina ljudi dozivljava samoubice I one koji samoubistvo pokusaju? To lepo pise u tvom postu I u komentarima koji mu slede.
Ja kazem: saosecanje - DA.
Pomoc, razumevanje, rame za jadanje I plakanje - DA.
Ulaganje u skolstvo, medicinu, psihologiju, psihijatriju, bolnice I sanatorijume -DA.
Predrasude, neznanje I neobavestenost (koji nisu nikad nikoga u ljudskom rodu sprecili da komentarise), mrznja I nedostatak saosecanja – NE.