Sjajno je što ljudi hoće da prikupe pare, i sjajno je što konačno postajemo solidarni. I ovde je solidarnost važnija od para.
Međutim, slažem se sa momkom koji je pretrpeo štetu – štetu mora da nadoknadi onaj koji ju je napravio. Znači,
barabetina mora da odgovara zbog nanošenja fizičkih povreda i da plati za nanešenu štetu, i tu treba da uskoči Gejten ili neka druga pravnička NVO (tu su Fond za humanitarno pravo ili YUCOM, gde rade sjajni stručnjaci, koji nude besplatnu pravnu pomoć i zastupanje ljudi koji su žrtve. Poznajem ljude koji su pretrpeli nasilje i dobili su odštetu, a počinioci su kažnjeni) i da ponudi pomoć.
Identitet žrtve može da ostane zaštićen. Identitet nasilnika, naravno, ne sme da ostane zaštićen.
Ološ je ološ, i kao takav treba da bude stavljen na stub srama, a potom bačen na društvenu marginu, gde mu je i mesto.
Krug nasilja treba razbiti. I to je apsolutno moguće. Počinioci nasilja moraju biti optuženi. Niko nema prava da narušava nečiji fizički i psihički integritet. Svako ko to radi mora da odgovara. I to je moguće. Čak i u ovom našem pravnom sistemu.
Svi smo ovde za uspostavljanje demokratskih standarda. U demokratskom civilizovanom društvu nema mesta nasilju, i nasilje se sankcioniše. Ono se sankcioniše i kod nas. Samo žrtva mora da izađe iz bespomoćne uloge i da se koristi pravnim sredstvima (nikako nasiljem! pravo omogućuje da nasilnik bude temeljnije kažnjen!).
Jer, ne treba zaboraviti - nije žrtva ta koja je bespomoćna. Nasilnici su, zapravo, bespomoćni. Treba im pomoći da to shvate.