Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

[/url]

Upravo. Ali šta je odluka do deterministički proces borbe između depolarizacije i hiperpolarizacije neurona u određenim moždanim strukturama? Tvoje ponašanje je proizvod strukture tvog mozga (koji je formiran uticajem gena, okoline i prethodnog iskustva) i stimulansa iz spoljašnje/unutrašnje sredine.

Dakle, nadražaji iz spoljašnje sredine dolaze do mozga, procesiraju se na određen način (što zavisi od strukture mozga), i potom aktiviraju efektore. Baš kao i refleksi, samo što je ponašanje mnogo složenije.

Ja tu nigde ne vidim izbor: niti smo odabrali svoj mozak, niti smo odabrali okolinu.

Ova tvoja priča je redukcionistička do tačke bizarnosti, ali kapiram da je jako zgodna - štagod da uradiš, nisi ti jadan kriv, pa geni su, refleksi, nervni impulsi, mama, tata, komšija Đoka, svi drugi ljudi, univerzum... ništa nisi ti sirot birao, pa shodno tome ni za šta ne snosiš odgovornost. Takav način razmišljanja je tipičan u Srbiji. Zato ova zemlja i jeste tu gde je danas - u govnima (za koje je, shodno logici koja se koristi, uvek neko drugi kriv).

Pa nisam ja ni rekao da su geni glavni činioci ponašanja. I ja smatram da je struktura mozga najvećim delom određena spoljašnjim/unutrašnjim uticajima. Ali ništa od toga i dalje nije naš izbor. Činjenica da smo svesni svojih postupaka ne znači nužno da imamo kontrolu nad njima.

Toliko se rasplinjuješ u razmatranju ovoga da očekujem da uskoro dođeš do velikog praska. Bez obzira na poreklo moje osobnosti (da li su to geni ili me subjektivizuje ovaj ili onaj diskurs, kako god biraš da to gledaš) i bez obzira na to što možda u tvorbi mog inicijalnog nekakvog identiteta nisam imao mogućnost da biram, ja za svaku svoju odluku baziranu na tom temelju i dalje snosim odgovornost; birao sebe ili ne birao, i dalje sam to ja, pa je tako i svaka druga odluka moja. A da ne pominjem to što čovek ima kapacitet za promenu. Bez obzira od čega kreneš, možeš da rasteš i da se menjaš i to upravo zahvaljujući tome što možeš da biraš. Prema tome, ako si odabrao da se ne emancipuješ ni malo, te da ostaneš na tom infantilnom poricanju odgovornosti i to je nekakav tvoj izbor.

[emo_haos_]

ja u potpunosti razumem šta Mage objašnjava. čak se i slažem.

[Ulix]

[/url]ja u potpunosti razumem šta Mage objašnjava. čak se i slažem.

Razumem i ja samo smatram da je to traženje izgovora da se ne bi preuzela odgovornost za svoje postupke.

[Mage]

^dobro je Ulixe, nema potrebe da vređaš. Mislio sam da smo vodili interesantnu diskusiju, ali očigledno sam pogrešio. Nemam nameru da se sa tobom dalje raspravljam, pošto si očigledno promašio poentu onoga što sam ja hteo reći. Nigde ja nisam rekao da se čovek ne može menjati, razvijati, rasti, ili da to ne treba da radi. I ja sam dosta toga u svom životu menjao (od sebe pa do sredine), i to do te mere da sebe skoro više i ne mogu da prepoznam. Ja sam samo rekao da su takve odluke bazirane na nečemu: mojoj prirodi i uticaju sredine i okolnsoti, a ne da su produkt nekakvog "slobodnog ja".

"Ja" se menja samo onda kada ima potrebu da to uradi, a ne kada to "odluči". Ukoliko želiš promenu, očigledno je da imaš/osećaš potrebu za njom.

Stoga, ukoliko želiš da menjaš ljude/društvo, moraš ih naterati da osećaju potrebu za promenom.

[Ulix]

[/url]^dobro je Ulixe, nema potrebe da vređaš. Mislio sam da smo vodili interesantnu diskusiju, ali očigledno sam pogrešio. Nemam nameru da se sa tobom dalje raspravljam, pošto si očigledno promašio poentu onoga što sam ja hteo reći. Nigde ja nisam rekao da se čovek ne može menjati, razvijati, rasti, ili da to ne treba da radi. I ja sam dosta toga u svom životu menjao (od sebe pa do sredine), i to do te mere da sebe skoro više i ne mogu da prepoznam. Ja sam samo rekao da su takve odluke bazirane na nečemu: mojoj prirodi i uticaju sredine i okolnsoti, a ne da su produkt nekakvog "slobodnog ja".

"Ja" se menja samo onda kada ima potrebu da to uradi, a ne kada to "odluči". Ukoliko želiš promenu, očigledno je da imaš/osećaš potrebu za njom.

Zašto se osećaš uvređenim? Ne razumem.

Naravno da svaka odluka ima zaleđe u iskustvu, ali to iskustvo jesti ti - suma sve onoga u čemu si učestvovao, na osnovu čega ti predviđaš budućnost i donosiš odluke. Ne kažem čak ni da svesno biraš, samo kažem da biraš. Uvek imaš izbor, on je možda sužen i možda je bezveze, ali ga uvek imaš. Čak i kad biraš između dva zla, ti biraš.

[Mage]

Eto tu se naša mišljenja razilaze. Ja smatram da mi ne "biramo" već "reagujemo", i da te kompleksne reakcije nazivamo izborima i ponašanjem.

[Ulix]

[/url]Eto tu se naša mišljenja razilaze. Ja smatram da mi ne "biramo" već "reagujemo", i da te kompleksne reakcije nazivamo izborima i ponašanjem.

Razumem to - zato ti i kažem da takav način gledanja biraš zato što te oslobađa odgovornosti za stvari koje radiš. Jer to nisi izabrao, to je eto tako... desilo se; neuroni i refleksi, kako već.

[Mage]

Oslobađa me odgovornosti, ali ne i od bola i osećaja nemira kada uradim nešto protiv svoje prirode. Taj bol je signal da nešto ne radim dobro i da treba da korigujem svoje reflekse/ponašanje.

Empatija je po mom mišljenju najvažnija kohezivna sila ljudskog društva. Bez sposobnosti/funkcije da se stavimo u pozicuju druge osobe i "osetimo" njen bol, bili bismo psihopate koje bi činile kako im se prohte. Takvo društvo baš i ne bi bilo dugoročno, pa je evolucija selektovala empatiju kao korisnu karakteristiku.

Kada povredim neko biće koje oseća, ja refleksno i sam osećam taj bol, što me sprečava da i dalje povređujem druga bića. Tako da izostanak slobodne volje ne znači da ću činiti kako mi se prohte bez imalo obzira. Čak šta više, ja sam za taj obzir programiran.

[Ulix]

[/url]Oslobađa me odgovornosti, ali ne i od bola i osećaja nemira kada uradim nešto protiv svoje prirode. Taj bol je signal da nešto ne radim dobro i da treba da korigujem svoje reflekse/ponašanje.

Empatija je po mom mišljenju najvažnija kohezivna sila ljudskog društva. Bez sposobnosti/funkcije da se stavimo u pozicuju druge osobe i "osetimo" njen bol, bili bismo psihopate koje bi činile kako im se prohte. Takvo društvo baš i ne bi bilo dugoročno, pa je evolucija selektovala empatiju kao korisnu karakteristiku.

Kada povredim neko biće koje oseća, ja refleksno i sam osećam taj bol, što me sprečava da i dalje povređujem druga bića. Tako da izostanak slobodne volje ne znači da ću činiti kako mi se prohte bez imalo obzira. Čak šta više, ja sam za taj obzir programiran.

Ja ne govorim o slobodnoj volji, već o izborima, između ta dva termina ne stavljam znak jednakosti.

To što ti pričaš da osećaš meni ne deluje samo kao empatija već i kao nedostatak ličnih granica. Sreća tvoja pa ne radiš sa ljudima nego u laboratoriji inače bi te slabe granice skupo koštale.

Ali na stranu to - ovo što si napisao te čini čudnovato nehumanim. Ti zapravo nisi mnogo obzirna, topla, emaptična osoba jer obzir i empatičnost nije nešto što ti želiš da imaš, nije nešto na čemu aktivno radiš, nije tvoj izbor - to je nešto za šta si ti programiran. Kao robot. Meni se čini da ti ove stvari svodiš u rang defekacije, žeđi i gladi. Na čisto neurofiziološkom nivou, to je netačno. Na etičkom nivou, u najmanju ruku je problematično. Na ličnom nivou mi je sasvim jasno koje su prednosti takvog razmišljanja jer se sećam kada sam tako mislio; sada trenutno vidim daleko više mana nego prednosti, te biram da stvari vidim drugačije.

[Laerem]

Ponekad sam bahat bez pokrica, I guess. Ostatak vremena sam bahat s pokricem.

[Azdaja]

hmmm...ne

[Luminous772]

Samo zbog onih stvari koje sam uradio sebi, ostale stvari sam ispravio.

[Blady]

Kriva mi ledja

[Sanja Steppenwolfin]

da, i izjeda me iznutra

[Blady]

[/url]da, i izjeda me iznutra

[HalfJack]

Pa kada se još nisam outao nekome to me izjedalo. Sada je bolje.

[Azdaja]

da, pojela sam 200g pralina - sad mi nou dobro

krive su mi praline

[Sylar]

UH...
Osječam se krivim zbog puno toga.
Koliko je pogrešno imati otvorene sve opcije u vidu kada su u pitanju tuđi osječajji i kada se nemožeš odlučiti kome se opredjeliti?
Sranje je u tome što jednostavno kada stavim sve na "papir" uvijek izađe na nerješeno.
Dal biti svinja i čekati neku naznaku ili odabrati zatvorenih očiju ili se na kraju maknuti od svega i okrenuti novi list.
Baš sranje.......

[Anhedonie]

^ e bas tako. Kad bih pazio na sve ne bih imao nista, a to bi mi bilo najgore od svega, tako da radim stvari sa najmanje stete, najbolje sto u tom trenutku umem.

[Wilhelmina]

Osetim se krivom ako nesto zaista zajebem.
Mene cesce i vise muci osecaj odgovornosti, cak i za ljude i stvari sa kojima nemam direktne veze.

[Markiza]

Osećam.Zbog mnogo stvari.Umem da budem govno od čoveka ponekad.