Bootstrap Framework 3.3.6

[dharmox]

Plakao sam neki dan kod zubara, morao, boli.

[Markiza]

Ne. Bar ne klasicno. U situacijama kad bi neko plakao ja cutim. Ja placem kad mnogo cutim.

[Dirrty]

Kao klinac sam bio plačipička, ali više u napadima besa nego tuge... a bio sam živčan i besan relativno često.

Poslednjih godina plačem u manjim količinama, iako ne nužno ređe, jer često ume da me pogodi scena u filmu, seriji, neka slika, priča... pa pustim nekoliko suza i uzdaha.

Ne stidim se suza, štaviše drago mi je kada pustim koju, to je znak da još uvek ima života u meni.

Mali off:

[Zvonki]

Kako doživljavate čin plakanja? Sasvim normalno
Zašto je to toliko društveno stigmatizirano kao znak slabosti? Zaista mi se jebe sta drustvo misli,jer danas drustvo svakaka govna i gluposti shvata kao normalno.

Kako vi reagirate u trenucima kad ljudi počnu plakati pred vama? Zbunjeno ali ih zagrlim,zelim da ih utesim

Postoje li ljudi pred kojima vi možete plakati? Da postoje

Suzdržavate li se ponekad? Cesto ali kada ne mogu vise onda sednem i isplacem se i lakse mi je

[Madonna]

Plaknuo sam juce zbog pesme

[space_oddity]

Koliko bih volela samo da mogu da zaplačem. Ne mogu da plačem već neko vreme.

[Laerem]

Plakanje "društveno stigmatizirano"?! You got to be fucking kidding me. Suze se de facto tretiraju kao dokaz ljudskosti! Ljudi koji nisu u stanju plakati, zbog kojeg god razloga, tretiraju se kao bolesnici, kao ljudi nesposobni za emocije, jer poznata stvar je da se emocije mogu kvantificirati suzama, a da je svaka kompleksnost znak hinjenosti, obmane i manipulacije.

Osobno, naučio sam plakati iz zdravstvenih razloga, ali za mene je to čin na razini pražnjenja crijeva i gadi mi se kada netko misli da on nosi inherentnu vrijednost. Plačeš prvenstveno i isključivo radi sebe, da tebi bude lakše. Od svih afekata, plakanje je vjerojatno najviše narcisoidno i okrenuto sebi.

[Kragi]

Mislim da sam poslednji put plakao 2006/2007 kada sam gledao Brokeback Mountain i vec duze vreme pokusavam da se setim plakanja posle tog filma ali mi ne ide.
Nisam tip osobe koja place. Ne zato sto me je sramota, ne zato sto nemam pred kim, ne zato sto mislim da je to nesto lose nego jednostavno zato sto ne mogu. Retko zapadam u te 'depresivno tuzne faze' (bilo nicim izazvane, bilo sa povodom), a i kad mi se dese brzo me prodju, tek nisam tip osobe koja tako kanalise emociju.
Doduse, citam i vase postove. Kaze forumasica da je bilo blam sto nije zaplakala dedi na sahrani. Mis'im, meni kad je baba umrla, a bila neka vrucina u picku matetinu, ja sam bio u fazonu sahranite je vise da ne pomremo svi ovde. Jes, sad treba da placem za osobom koja je prirodnom smrcu umrla u 93oj godini zivota.
Jeste skot sam!
(navodim kao banalan primer situacije u kojoj mi je nezamislivo da placem dok je nekome to bukvalno ocekivano tj. o razlicitim karakterima u ovom kontekstu. ne prozivam).
Inace, kad drugi placu - pa trudim se da nista ne pitam u strahu da ne pogorsam stanje i istovremeno ocekujem da ukoliko zeli doticna/cni olaksa dusu i verbalno kad vec place u mom prisustvu. Mada mozda i pitam ako procenim ili vidim da je to ispravno.
Decu tu ne ubrajam.

[gossip]

u nedelju cu.
a dotle cu da se suzdrzavam samo tako.

[Madonna]

Ne - plači
(plači)
Sa mnom do ludila
Jesam piso ovo

[Mage]

Ne mogu da placem pred drugima... ne odgovara mi jednostavno, isuvise je to za mene licno i intimno i bolno. Ne mogu da se dovoljno opustim pred drugima da bi mogao da placem. Naravno, uvek ima neki izuzetak I guess, verovatno bih i tekako plakao pred drugima ako bi se desilo nesto bas tragicno...

A kad sam sam sa sobom, mogu da ronim suze ko nenormalan i nekad mi bude od toga lakse, a nekad me samo jos vise izmori i izbedaci...

[Deni5]

Najčešće sam plakao zbog pasa, sada više ne plačem zbog nekoga već bih pre da im dam bar šamar, ali samo da zamislim pošto ne mogu nikoga da udarim ni uvredim.

[Macan86]

evo sad mi se baš plače od bolova...a ja imam porilično visoku toleranciju na bol...

[Blady]

[/url]Najzdravijih ventila?
Ne bih se slozila...
No, da odgovorim.
Retko kada placem, iako sam u poslednjih par dana plakala vise nego ikad.
Ne vidim kao neku slabost, ali mislim da se suzama nista ne resava, i da se bol ne moze otkloniti suzama.
Npr, umesto sto bih plakala, ja bih se pozabavila fizickom aktivnoscu i tako bi mi to bilo i korisno.
Opet kazem, zavisi sta je u pitanju.
Ono sto mene nervira u paketu sa plakanjem je drama.
Ide mi na kurac, ili onaj fol kao placem jer mi treba malo sazaljenja.
Desavalo mi se da placem iz besa ili nemoci, mada kao sto rekoh u poslednje vreme i od bola, dok opet ne shvatim da mi suze nisu uopste pomogle...
Od toga mi se

Uzmi jedan rivotril.

[Deni5]

Treba plakati kada ti se plače, plakanjem se izbacuje negativna emocija.

[Hitsugaya]

Mama mi je trenutno u bolnici, oporavlja se bezuspesno od druge operacije. Brat, sestra, a posebno cale, evo placu svaki dan kao bebe, ja jos ni suzu. Bliski smo ja i keva, ali to jednostavno nije nacin na koji funkcionisem.

[Hitsugaya]

Cale me cak i napadao danas, kaze mi, ponasas se kao da te boli kurac. Nisam hteo da mu se pravdam, ako me do sada nije upoznao nikad i nece.

[Sixto]

Kad iscupam dlaku iz nosa, duva vetarna nize od -5C i pred svojima. Ostalo jok...

Ne desava se cesto.

[Deni5]

Nekada mi se plače i bez razloga, kamoli kada imam razlog i onda ne znam ni sam koliko dugo i naravno da niko neće znati.

[mOwbid]

neki dan u pmsu sam plakala jer mi nedostaju drugari.

[gossip]

Ako izuzmemo onaj dan kada mi je pukla dvojika i kada sam plakao drugarici na telefon na putu do zubara i ljudi u prevozu su me gledali "kao" idiota (i ona mi je rekla da sam idiot ),ne pamtim kada sam poslednji put plakao,bas naprotiv uglavnom se smejem i salim,

[Urbana_Seljanka]

nisi normalan :*

[voodoo]

placem,da,i ne mislim da je to nesto lose,bolje se osecam nakon toga/sto kazu stari-manje se piski posle haha/,uglavnom placem zbog neke melodije koja mi se jako dopadne,cak i od klasike,da da,zna i to da pogodi,pa onda se povezu asocijacije na neka zbivanja,mesta,ljude,i to bude vatromet suza