Bootstrap Framework 3.3.6

[Mars]

Originally posted by *deni*

Ma, bio bi im tragedija mesec, dva, godinu dana i onda bi se navikli da te nema.
Ko voli da živi, sve preboli.

Svejedno im to ne bih priredio.

Oni koji bi i preživeli tu tragediju - bi se poubijali međusobno" Zbog koga se ubilo dete?!"

[Heavy Metal Lover]

x puta sam umro u snu tako da mi je taj deo vec dosadio. Znam samo da zelim trashy sahranu na koju ce Dante doci kao Lady GaGa (iscepana haljina, ocajna perika, razmazana maskara i sljokice), spreman da izvede scenu iz Sordid Lives. Porodici zabranjen pristup!

[Dear Lucy]

desi mi se nekad da razmišljam o smrti, npr. kad neko vozi kao nenormalan, ali to je više razmišljanje šta uraditi da bih sprečila smrt... dešavalo mi se i da sanjam da umirem na meni najgori način, dešavalo mi se i da razmišljam o samoubistvu u mučnim periodima autovanja porodici. Ali, mrzim starost, odnosno pomisao o sopstvenoj starosti. Iz moje uvrnute perspektive taj period života mi izgleda usamljen, nemoćan i dosadan. Ako se ikada ubijem, biće to zbog te staračke dosade.

[Mahoney]

JA često razmišljam o samoubistvu...


Ustvari, više bih voleo da me nema, jer mi se ne živi. Sve mi je dosadno, predvidivo i uglavnom teško.
Čemu se nadati? Usamljeni gay u provinciji... Nemoćan da se bori sa svim onim groznim životnim poteškoćama. Nespreman na žrtvovanje.

Međutim, ljubav prema članovima uže porodice, koje bi moja smrt užasno povredila, odlučio sam da živim.

(Odvratno.)

[*deni*]

Originally posted by Mahoney

JA često razmišljam o samoubistvu...

Uklapaš se u statističke podatke koji nam vele da sever Vojvodine prednjači u broju suicida i suicidu sklonih persona.
To je od te ravnice, koja ubija u pojam.

[KorvinOdAmbera]

Originally posted by *deni*

Nikad ne znaš kad može da ti kvrcne nešto unutar lobanje... Eto, jedan delija iz moje rodne varoši, oženio se pre mesec dana, bila lepa svadba, dete na putu... I tako, on jedno jutro kao i obično krenuo na posao, tj. rekao da ide na posao, a zapravo otišao na tavan i obesio se.
Niko nije ni znao, dok nisu zvali sa posla da pitaju zašto nije došao da radi.
Kad oni na tavan, a on visi.

To su te male tempirane bombe, koje sve drze u sebi...

Zato i kazem da je bolje vristati, plakati, urlikati kada ti je tesko, a ne drzati to u sebi.

Originally posted by Dear Lucy

Ali, mrzim starost, odnosno pomisao o sopstvenoj starosti. Iz moje uvrnute perspektive taj period života mi izgleda usamljen, nemoćan i dosadan. Ako se ikada ubijem, biće to zbog te staračke dosade.

Isto tako. Ne one ideje da vise nikada necu biti lep ili slicne gluposti, nego mene pomisao o toj nesposobnosti ubija. Imam utisak, da na naznaku staracke nemoci bih sam sebi presudio. Ali nesto bombasticno, skok sa zgrade, bomba, pistolj ili tako nesto. To mi je kul...


ont: Fantazirao sam o sopsetvenoj sahrani, ali ne o samoubistvu, niti smrti. Ni u najtezim trenucima (verovatno nisu bila dovoljna teska) moga zivota nisam pomislio na samoubistvo....
Ono sto znam da sam u nekim trenutcima fantaziranja o mojoj sahrani osetio zadovoljstvo sto ima ljudi kojima cu nedostajati i koji me toliko vole..

Kako egocentricno. :/

[*deni*]

Originally posted by KorvinOdAmbera

Ali nesto bombasticno, skok sa zgrade, bomba, pistolj ili tako nesto. To mi je kul...

Uh, ja ne bih smeo da skočim sa zgrade.

[KorvinOdAmbera]

Originally posted by *deni*

Originally posted by KorvinOdAmbera

Ali nesto bombasticno, skok sa zgrade, bomba, pistolj ili tako nesto. To mi je kul...

Uh, ja ne bih smeo da skočim sa zgrade.

Kad je bal, neka je maskenbal...

Vecina ljudi kada hoce da se ubiju, cesto to rade, tako da budu spaseni...

Ako se budem bas nameracio, hocu da bude obavljen dobro posao...

[svejedno]

ko dete razmisljao o sahrani/oplakivanju, ko tinejdzer o samoubistvu, ko dzanki o somoubistvu, u apstinenciji o samoubistvu...u raznim periodima zivota o samoubistvu, zapravo...dont wanna go into further descriptions regarding my suicide trips...

...al sada nekako vise razmisljam o zivotu nego o smrti.

..

a smrt me je oduvek privlacila kao koncept za razmisljanje, ako nista drugo...i dalje, zapravo.
al trenutno nema.... prakticne, da tako kazem.. veze sa mojom smrcu to razmisljanje.

mada imam ideju na koji nacin bih voleo da umrem... al ne planiram smrt u neko skoro vreme.

too much shit to do, man * ,)

..

^ sad, ovo sto sam napisao nema nikakve veze sa bilo kojim drugim ljudima, samo kazem kako je islo kod mene...do sada.


..

mozda se vratim na misli o samoubistvu; mozda i o sahrani... nadam se da necu, doduse.





..


*
''

[Tungi]

Moja recenica iz srednje skole:

Kukavica sam jer hocu da zivim.

[KorvinOdAmbera]

Ali je interesantno da sam ja uzivao u zamisljanju scena svoje sahrane...

[ultraviolet]

imam trip da nisam dovoljno vredna i onda krenu te morbidarije. onda mi sine da bih uništila neke predrage osobe (ZNAM da bi tako bilo, nije egotrip (like 201%)) i onda odustanem od svega. samo je taj kompleks čudo. dakle, govno sam iskompleksirano.


prođe kao i svaki drugi hir, kroz koji sat , ne vraća se ćesto.

[.L O S T]

ponekad, ali brzo prekinem taj trip

[Tungi]

Originally posted by KorvinOdAmbera



To su te male tempirane bombe, koje sve drze u sebi...

Zato i kazem da je bolje vristati, plakati, urlikati kada ti je tesko, a ne drzati to u sebi.

Tu je uvek fizicka bol,kojoj je se pribegava,u slucaju nuzde(psihicke).Lakse se podnosi,a zavarava ovu drugu.

[Tomek]

Svaki put kad cujem da se neko ubio, razmisljam o eventualnim razlozima zbog kojih bih uradio isto...
Međutim, ne mogu da nađem ni jedan...


A sto se tice prirodne smrti, jedino mi je krivo sto necu znati sta se deslio posle... posle moje smrti...
tj sa neki poslovima koje sam poceo, sa dragim osobama, ili svetom za 500 godina i sta ce se destiti 6.6.6666. godine
ali to verovatno nije nesto o cemu bih sad trebao da razmisljam...

[Kittrie]

nikad nista o tome; ni samoubistvo ni sahrana. ma ni spopstvena smrt.
u svakom slucaju ne bih volela da ZNAM da umirem,i jos da me nesto boli i da se raspadam i bla- nego ono, u snu; zaspis i nema te. a tek posle toga.. nemam ideju sta je i da li je.

ali da, ne bih volela da umrem zbog mojih, posebno sestre; a licno, imam veliki problem sa nekom potencijalnom bolescu (anxiozna sam) i nekvalitetom zivota + sporom i bolnom smrti (i svojom i tudjom). a da mi sad neko kaze- 'osh da umres odma'(u sekundi) a da tvoji budu srecni i dugo i lepo zive ili da ostavis stvari slucaju?', mislim da bih mu rekla umirem, odma sad. mada i to je na neki nacin sebicno.

ne znam, ne razmisljam o samoubistvu, a za to zasto ljudi razmisljaju o istom postoje mnoga strucna objasnjenja koja znam ali ne bih ulazila u ista jer me smara to. to koliko je kopmlexna, toliko je i jednostavno logicna stvar za odgovoriti (ako se generealizuje).

[Torry]

Originally posted by *deni*

Nikad ne znaš kad može da ti kvrcne nešto unutar lobanje... Eto, jedan delija iz moje rodne varoši, oženio se pre mesec dana, bila lepa svadba, dete na putu... I tako, on jedno jutro kao i obično krenuo na posao, tj. rekao da ide na posao, a zapravo otišao na tavan i obesio se.
Niko nije ni znao, dok nisu zvali sa posla da pitaju zašto nije došao da radi.
Kad oni na tavan, a on visi.

tacno, isto jedan decko kog sam poznavala...bio je predivan, prelep, predobar, a isto ostavio poruku u smislu aj zdravo i ubio se...imao je 15 godina...

[colorado]

Originally posted by Mahoney

JA često razmišljam o samoubistvu...


Ustvari, više bih voleo da me nema, jer mi se ne živi. Sve mi je dosadno, predvidivo i uglavnom teško.
Čemu se nadati? Usamljeni gay u provinciji... Nemoćan da se bori sa svim onim groznim životnim poteškoćama. Nespreman na žrtvovanje.

Da ne zivis mozda u Subotici?

[Mars]

Mislim da to sama sa strane gledano izgleda da je odjednom i da to kvrcne tek tako...

I mojoj rodnoj varoši, u komšiluku...žena ispratila malu decu u školu, muža na posao...otišla u prodavnicu u malo veću nabavku jer su im se najavili gosti sledećih dana...sve to završila, uzela pušku i ubila se.

Gledano sa strane - samo da se čudiš šta je uradila, ali ko zna šta tu sve ima...

[Torry]

a mozda u Kotoru??? ma ko da je bitno....decku je tesko pa je tesko...

[colorado]

Nije bitno, ali me zanima.

Cini mi se da sam negde nekad procitao da je iz Vojvodine, a SU je poznata po samoubistvima.. pa pitam.

Je l' i tebi tesko?

[Mars]

Originally posted by colorado

Originally posted by Mahoney

JA često razmišljam o samoubistvu...


Ustvari, više bih voleo da me nema, jer mi se ne živi. Sve mi je dosadno, predvidivo i uglavnom teško.
Čemu se nadati? Usamljeni gay u provinciji... Nemoćan da se bori sa svim onim groznim životnim poteškoćama. Nespreman na žrtvovanje.

Da ne zivis mozda u Subotici?

Ja kad sam ga terao da lepo oženi dečka U VENECIJI - on nije hteo. Ne može bez domovine. A sad pomišlja na samoubistvo, život mu je dosadan i predvidiv!

PA ČAK i da su ta osećanja konstanta u njegovom životu, da to nije rešenje problema - lakše i lepše je da pomišljaš na samoubistvo nad Canal Grande i u EU nego u Srbiji.

[colorado]

Slazem se Marse. A sad, spoj mene s tim deckom iz Venecije.

[Mars]

Nisam ja ni njega spojio sa njim, moraćeš Mahoniju da se obratiš.

Meni propalo kumstvo u Veneciji - tebi želim više sreće.

[colorado]

Hvala, i ne mari. Ionako se ne lozim nesto na Italiju.

[Mahoney]

Nema veze što sam iz grada sa najvećom stopom samoubistva, bar mi se tako čini.

Čak mislim da je cela ta fama o broju onih koji dignu ruku na sebe pomalo prenaduvana, ne pamtim kada sam u lokalnim medijima pročitao vest o tome, osim, ako urednici, izi nekih razloga, skrivaju takve vesti. (Kao što, navodno, sveštena lica odbijaju da sahranjuju samoubice)

Mislim da je u mom slučaju više stvar porodičnog koda, iako nikad niko to nije učinio, dosta njih je pričalo o tome (u momentima besa & očaja).

Što se, pak, Venecije tiče, dragi gosn Marsi, nisam skupio hrabrosti da razmišljam o odlasku tamo, prekid veza (poslovnih i porodičnih) mi se čini kao užas nad užasima; strah da se tamo negde (Venecija ili Madrid, London ili NY) neću snaći i uspeti... je parališući. (A želja da odem - ogromna!)

I tako dalje, i tako dalje...

[Speculum Columbae]

Originally posted by colonia_boy

x puta sam umro u snu tako da mi je taj deo vec dosadio. Znam samo da zelim trashy sahranu na koju ce Dante doci kao Lady GaGa (iscepana haljina, ocajna perika, razmazana maskara i sljokice), spreman da izvede scenu iz Sordid Lives. Porodici zabranjen pristup!

Perika roze, ili dogovor otpada rospijo.

[Dina]

Mislila sam da ne odgovaram na temu o samoubistvu posto sam vec toliko puta na forumu pisala o tome ali ste me ipak podstakli tim primerima o samoubicama koji su imali decu a to je jedino samoubistvo koje ja ne shvatam i koga se uzasavam i koje dozivljavam kao jako sebicno. Inace me nervira pojednostavljeno shvatanje samoubistva a cini mi se da ono proizlazi iz pojednostavljenog shvatanja zivota. Npr kad se kaze - samoubica je imao problema koje nije mogao da razresi i tome slicno. Ja sam vec pisala da ja nisam pomisljala na samoubistvo zbog problema koje ne mogu da resim. Prvo je pitanje zasto zelimo da zivimo. Npr ja sam nekad smatrala sjajnom recenicu - zivi brzo, umri mlad i budi lep les. Moja granica cak nije bila kao kod drugarice od Orlando 40 god vec 21. I to je sasvim meni i dalje razumljivo iako sam puno godina iza tih godina. To je vreme bez ikakvih kompromisa, zivot iz ideala skroz, tada sam mogla da zivim nocu a spavam danju i da ne radim nista, i da budem sa kim hocu i raskidam kad mi padne na pamet itd itd. Nakon toga morala sam da udjem u sistem. Ja se trudim i sad da mi zivot bude uzbudljiv, jer ostalo je ipak nesto od one moje nekadasnje licnosti u meni, verovatno bih bila nezadovoljna uobicajenim i monotonim zivotom... ali zivot sasvim iz ideala i bez kompromisa tesko je moguc kad prodje mladost. Nekom ta promena ne smeta, ali sto bi svako zeleo da zivi osamdeset godina, da radi od devet do pet, da ima miran zivot... Moze da okonca zivot onda kad njemu nema smisao. I drugo zasto je samoubistvo lose? Ko je to propisao i zasto svako mora to da usvoji? I to sam ja vec pisala, a i drugi... Npr za stoike nije postojalo nista lose u samoubistvu... I sto neko odmah pocne da histerise i vidi tu nesto lose i nedopusteno samo je znak povrsnosti ili usvajanja uobicajenih gledista. Ali ja vidim ipak nesto lose u samoubistvu kad postoje deca. To sad moze delovati da decu izdizem iznad ostalog, ali nije to, mislim da zivot moze imati puno smisla i bez dece. Ali sa sopstvenom decom smo mi neizbezno u takvom odnosu da to povecava nasu odgovornost prema zivotu i svemu sto cinimo. Ja sam smatrala da sam izgubila pravo na samoubistvo kad sam isplanirala da imam decu. Iako sam godinama razmatrala samoubistvo kao opciju sada to nikad ne cinim, nije dete jedini razlog, ali jedan od razloga, najvazniji svakako. Roditelji mene nista nisu pitali kada sam dolazila na svet, i sa ostalim ljudima nisam vezana na taj nacin... A o detetovom rodjenju sam ja odlucila, a naravno da je detetov zivot bitno povezan sa mojim, da sam mu uvek potrebna i da bi takva moja smrt ostavila na njemu neizbrisiv trag i ostavila ga utucenog i obelezenog, a to bi sve bila krajnja sebicnost. Tako da te primere ljudi sa decom a koji su se odlucili za samoubistvo ja nikako ne mogu da razumem bas do kraja...

[simarrgL*]

Originally posted by KorvinOdAmbera

Ali je interesantno da sam ja uzivao u zamisljanju scena svoje sahrane...

takodje, onaj trip sa oplakivanjem

[DevojkaIzObraza]

Mene je cela ta priča oduvek nekako fascinirala, prva ideja mi se javila kad sam bila mala, tipa 7-8 godina. Možda čak i ranije.
Glavna preokupacija mi je bio način samoubistva, htela sam da se isečem jednim ogromnim kuhinjskim nožem koji i dalje imam.
Razmišljanja o samoubistvu su se nastavila i kroz gimnaziju (like, duh), a sada me samo boli kurac.