Negde sam procitao da se na skali koja meri nivo stresa selidba nalazi pri samome vrhu. Da posle smrti bliznje osobe, sopstvene bolesti i gubitka posla, sledi akcija koja podrazumeva pakovanje, sortiranje, feng-shuisanje i selidba iz jednom zivotnog prostora u drugi. Dosta "dobar" skor za akciju koju planiram da priredim sebi za neki dan.
Inspirisan time, pocheh da razmisljam koliko li sam puta ja u zivotu ugrozavao sopstveni nervni sistem pomenutom akcijom, u direktnom ili indirektnom smislu.
Prva selidba je bila posle prvog, velikog i znacajnog zaljubljivanja koje mi je okrenulo zivot naglavacke. E, taj stres sam zaboravio, jer sam imao preca posla.
Onda su se redjale selidbe mojih prijatelja i mene samog. E, tu dolazimo do frapantnog podatka - u poslednje tri godine, selio sam se osam puta. Ali, bilo kako bilo, nervni sistem sam sistematski archio, prema skali koju pomenuh na pocetku teksta.
I, evo me opet, kuckam u svom staro zivotnom prostoru organizujem novu selidbu i konstatujem da je svaka od pomenutih selidbi bila stresna, ali je i donosila, pored novog prostora i novu energiju. Nove motive i nove prepreke. I neka me, ovako "stresiranog" nek` uzivam. Ima i gorih stvari od selidbe.