- 15 Sep 2010, 13:09
#1976381
Što se tiče virtuelnih kontakata, veoma mi je interesantna forma foruma gde dolazi do izražaja peplitanje voajerizma i egzibicionizma. Sad ja nešto napišem i obraćam se masama, a ni ne znam ko kako to interpretira i obratno.
Što se tiče dopisivanja 1 na 1, to mi je u nekom periodu života prijalo samo po sebi, ali sada vidim kao jednu uvertiru za rl kontakt. Jer, najbolje osetim energiju kada postoji fizičko prisustvo. Tokom vremena sam postala svesna da su nikovi stvar (nehotičnog) marketinga. Interesantno mi je da uporedim virtuelni sa rl identitetom.
Kada se sa nekim dopisujem ja to radim sa lakoćom, gde ne dolazi do izražaja moja socijalna osakaćenost, ali ja težim tome da budem prihvaćena onakva kakva sam i da drugu stranu mogu da prihvatim onakvu kakva je.
Koliko god bilo intimno dopisivanje, tek kada vidiš nekoga i osetiš energetsko polje možeš da doživiš puninu međuljudskog kontakta.
Ono što je bitna razlika u odnosu na pre je to što danas mnogo lakše mogu da prepoznam koja virtelna persona bi mi mogla odgovarati in vivo i vrlo sam ponosna na sebe što sam to naučila.
Originally posted by LeDeNa_Meni je samo problem terminologije. Retko za koga mogu reći da mi je prijatelj, jer tom pojmu dajem izvesnu težinu.
Da li ste ikada stupili u kontakt sa nekim preko Neta....tipkali se danima, nedeljama, nebitno, i osetili da vam ta osoba zaista moze biti i jeste prijatelj a niste se culi telefonom, niti je sreli u RL? Pol, godine, mesto zivljenja - sve je nebitno.
Dakle, ne mislim da li ste osetili emociju prema nekome jer je svako od nas upoznao nekog s kim se dopisivao vec na cisto i srdacno prijateljstvo.Da li je neko od vas osetio i ostvario takvo nesto a da se u RL obistinilo ono sto je mislio i ocekivao?
Što se tiče virtuelnih kontakata, veoma mi je interesantna forma foruma gde dolazi do izražaja peplitanje voajerizma i egzibicionizma. Sad ja nešto napišem i obraćam se masama, a ni ne znam ko kako to interpretira i obratno.
Što se tiče dopisivanja 1 na 1, to mi je u nekom periodu života prijalo samo po sebi, ali sada vidim kao jednu uvertiru za rl kontakt. Jer, najbolje osetim energiju kada postoji fizičko prisustvo. Tokom vremena sam postala svesna da su nikovi stvar (nehotičnog) marketinga. Interesantno mi je da uporedim virtuelni sa rl identitetom.
Kada se sa nekim dopisujem ja to radim sa lakoćom, gde ne dolazi do izražaja moja socijalna osakaćenost, ali ja težim tome da budem prihvaćena onakva kakva sam i da drugu stranu mogu da prihvatim onakvu kakva je.
Koliko god bilo intimno dopisivanje, tek kada vidiš nekoga i osetiš energetsko polje možeš da doživiš puninu međuljudskog kontakta.
Ono što je bitna razlika u odnosu na pre je to što danas mnogo lakše mogu da prepoznam koja virtelna persona bi mi mogla odgovarati in vivo i vrlo sam ponosna na sebe što sam to naučila.
Kakvo razocharenje, a? 
