Bootstrap Framework 3.3.6

[Berserker]

Volim Srbiju... Ja bih inache zavirio u svaki kutak sveta... Ali dom je dom...

[Nocturnal]

Volim, valjda. A jos vise bih je voleo da je zakonski uredjenija, da se znaju nadleznosti nad razlictim pitanjima (a ne da se nezgodna pitanja kao vruc krompir prebacuju iz jednih u druge ruke), da nema tolikog upliva i u svakodnevni zivot... Meni je fascinantno da drzava koja toliko dugo postoji, u ovom ili onom obliku, jos uvek nije prosla pubertet i resila neka od osnovnih, egzistencijalnih pitanja.

NOX

[Dina]

Ja retko razmisljam tako generalno. Vezana sam za kako ja kazem moju licnu istoriju, a vecim delom ta licna istorija se desavala u Srbiji pa sam posredno vezana i za nju. Meni je najlepsi deo svakog puta - povratak kuci. Ima jedna tacka koju sam znala da prepoznam jos sa tri godine i znala da je u tom pravcu moja kuca, kad u povratku dodjem kolima dotle imam uvek zelju da istrcim i trcim i trcim ka kuci (sto ne ucinim jer ima jos dosta do tamo, nikako ne bi bilo racionalno da trcim odatle ). I zbog tog osecaja izmedju ostalog bilo bi mi sada tesko da zivim negde drugde, tu je i ona licna istorija koju pominjah. Zao mi je sto nisam otisla u inostranstvo sa cetrnaest godina. Moj otac je tada imao odlicnu ponudu za posao u inostranstvu i ja sam odmah bila za, medjutim majka i pokojna baba, koja je tada zivela sa nama, nisu nikako htele da idu odavde. Sasvim bi bilo drugacije otici negde u tim godinama, zato sam toliko lako i pristala. Bila sam svesna da mi se u tim godinama nista posebno nije dogodilo, nisam bas mogla da sagledam sve u Srbiji ali sam vec tada znala da mi se drustvo iz razreda ne dopada nesto posebno a imala i vezu na daljinu sa jednim Nemcem pa i neku sliku kako je tamo. Ali dobro, ne odoh tada....

Ne dopada mi se u siroj okolini mnogo sta. Ne samo celokupna situacija u drzavi vec i mentalitet ljudi. Mnoge sitne stvari koje su bar kako pricaju negde na zapadu drugacije. Mislim na mesanje u zivot, da neko uzima za pravo da mi bane u stan kad mu padne na pamet i tome slicno. Ja sam se negde izborila da zivim kako meni odgovara ali mi je bezveze sto tu stoji rec izborila i sto negde puno energije trosim da dodjem do stava da necu da polazem racune rodbini, poznanicima i ostalima, da necu da mi neko u kucu dolazi nenajavljen, da takodje necu da iko dolazi sem jako bliskih ljudi itd. To su sve neke uobicajene stvari koje bi negde bile neuobicajene i negde valjda ne bih uopste morala da trosim toliku energiju da postignem odnose sa ljudima koji mi odgovaraju. Ali trudim se da o tome ne razmisljam negativno, i od zla ima gore, mogla sam da se rodim i u Iranu ili Avganistanu ili nekom drugom slicnom mestu pa da ne mogu ni da izadjem na ulicu neumotana a kamoli da razmisljam o nekim drugim pravima. Ovde ponekad imam obicaj da kazem Loniju da se osecam kao da smo mi pripadnici pokreta otpora u Francuskoj u toku drugog svetskog rata, mozda sad kad odemo u Francusku shvatimo da nam je to bio neki prosli zivot Ali i to ima svoje lepote, ono u smislu boriti se stalno za nesto, prvo za svoj licni zivot a onda i za ideale i za ostale ljude...