- 02 Avg 2008, 18:01
#1197592
On: ne stedim ni na cemu, ali nemam ni neke preterane potrebe, pa se ne moze reci ni da mnogo trosim. Najvise novca mi ode na hranu i te svakodnevne uzitke raznih vrsta, a najvise volim da trosim na knjige. Novac mi je inace bitniji u smislu koliko ga zaradjujem (zbog goreviseputaspomenute sigurnosti), kako ga i koliko trosim mi nije od nekog znacaja. Nisam sigurna kako se novac trosi na prijatelje, posto kad sam sa prijateljima bitno mi je samo da meljemo kao vodenice, a to da li se uopste i sta se placa usput i okolo tog druzenja mi ne spada u trosenje "na njih". Za poklanjanje nemam bas mnogo osecaja nazalost.
Originally posted by passwordMeni ovo pre lici na veoma neodgovorno ponasanje (i ka sebi i ka svojoj okolini) nego na rasterecenost novcem. Deo sa slavinom koja curi odmah nakon pominjanja razmisljanja poput babe iz neke cuke mi je narocito vrhunski.Originally posted by anche
uvek se trudim da pristedim na svemu jer je mnogo tesko kad se nema i nekako mi je ta sigurnost imanja svega i uvek veoma vazna.
nerviraju me rasipnici jer mislim da sam i sama u mnogim stvarima takva .
pa prepoznajem to kod njih, pa me nervira.
nikad ne ostavljam vodu da tece uzalud, niti sijalicu da gori u prazno. e onda kad mi pretekne nesto onda se castim nekim brendovskim 'made in prc' delom odece.
Kako razmisljas, ko moja baba iz neke tamo cuke.Ako stedis na svemu, onda nikad i ne uzivas ni u cemu i dzaba stedis. Podsecas me na moju sestru, fuj a i babu koja vice zavrni ovo, ugasi ono :nope:Meni voda tece, sijalice sijaju, televizor i komp upaljen, lampa sljasti, sve mi je popaljeno i kad nisam u stanu jer volim da cujem muziku kad ulazim, a imam pokvarenu slavinu vec mesecima i nije da mi voda curi, nego tece u najvecem mlazu, u potocima i zabole me uvo. Imam posao, sasvim solidan, niko me ne izdrzava, cesto sam broke, ali zivim zivot da bih u njemu uzivao,pare ne gajim vec ih trosim i nikad necu biti njihov rob.
Ne volim stipse i kad ja imam, imaju i svi oko mene.
On: ne stedim ni na cemu, ali nemam ni neke preterane potrebe, pa se ne moze reci ni da mnogo trosim. Najvise novca mi ode na hranu i te svakodnevne uzitke raznih vrsta, a najvise volim da trosim na knjige. Novac mi je inace bitniji u smislu koliko ga zaradjujem (zbog goreviseputaspomenute sigurnosti), kako ga i koliko trosim mi nije od nekog znacaja. Nisam sigurna kako se novac trosi na prijatelje, posto kad sam sa prijateljima bitno mi je samo da meljemo kao vodenice, a to da li se uopste i sta se placa usput i okolo tog druzenja mi ne spada u trosenje "na njih". Za poklanjanje nemam bas mnogo osecaja nazalost.