- 31 Dec 2008, 01:59
#1347624
Da, volim da pravim retrospektivu svake godine, jer kada popišem neke bitnije događaje shvatim na čemu sam. Recimo da ću u 2009. ući daleko smireniji nego što je to bilo na prelazu 2007/2008.
U svakom slučaju, ova godina mi je bila očajna u svakom pogledu. Prvih šest meseci se sećam kroz maglu, kao da su trajali čitavu večnost a opet je svaki dan bio identičan. Obnovio sam godinu na fakultetu, bio izneveren od strane par bliskih osoba i imao par emotivnih krahova. Duž cele godine sam se osećao depresivno i isprazno, tužno i usamljeno. Ulazio sam sa svima u konflikte i činio sam grešku za greškom. Opet, ni za čim ne žalim jer se nakon gomile loših stvari desilo nešto dobro (a bilo je i krajnje vreme). Dobio sam neku ludačku želju da menjam sve kod sebe. Stabilizovao sam se psihički, koliko je to moguće (još uvek je rano za takvu konstataciju, ali...), počeo sam da učim, čitam mnogo više i što je najbitnije pišem.
Imam dosta planova i želja za narednu godinu, od kojih je polaganje svih preostalih ispita na fakultetu koji trenutno studiram najbitnije. Potom planiram da upišem FDU, ali se neću traumirati ako iz prvog puta ne uspem. Takođe želim da istrajem u mnogim stvarima koje sam započeo, kao npr. odlasci u teretanu i joga. Želeo bih da se posvetim plivanju kao pre par godina i da ne prestajem da pišem. Takođe se iskreno nadam da ću izdržati celu 2009. godinu sa fixnom protezom i da ću uspeti da se pridržavam novog režima ishrane koji sam sebi nametnuo:)
Eto, 2008. je bila 90% užasna ali je prevagnulo onih odličnih 10% pri kraju godine.
U svakom slučaju, ova godina mi je bila očajna u svakom pogledu. Prvih šest meseci se sećam kroz maglu, kao da su trajali čitavu večnost a opet je svaki dan bio identičan. Obnovio sam godinu na fakultetu, bio izneveren od strane par bliskih osoba i imao par emotivnih krahova. Duž cele godine sam se osećao depresivno i isprazno, tužno i usamljeno. Ulazio sam sa svima u konflikte i činio sam grešku za greškom. Opet, ni za čim ne žalim jer se nakon gomile loših stvari desilo nešto dobro (a bilo je i krajnje vreme). Dobio sam neku ludačku želju da menjam sve kod sebe. Stabilizovao sam se psihički, koliko je to moguće (još uvek je rano za takvu konstataciju, ali...), počeo sam da učim, čitam mnogo više i što je najbitnije pišem.
Imam dosta planova i želja za narednu godinu, od kojih je polaganje svih preostalih ispita na fakultetu koji trenutno studiram najbitnije. Potom planiram da upišem FDU, ali se neću traumirati ako iz prvog puta ne uspem. Takođe želim da istrajem u mnogim stvarima koje sam započeo, kao npr. odlasci u teretanu i joga. Želeo bih da se posvetim plivanju kao pre par godina i da ne prestajem da pišem. Takođe se iskreno nadam da ću izdržati celu 2009. godinu sa fixnom protezom i da ću uspeti da se pridržavam novog režima ishrane koji sam sebi nametnuo:)
Eto, 2008. je bila 90% užasna ali je prevagnulo onih odličnih 10% pri kraju godine.