- 04 Nov 2005, 12:01
#382473
Ja sam verovao da si tada, isto kao i ja i ostali akteri tih forumaskih podjebavanja i nadjebavanja, zapravo igrao odredjenu ulogu u svojevrsnom show programu, jer - nas dvojica se licno nismo poznavali ( ni danas se ne poznajemo ) , tako da nismo imali ni jedan nerasciscen racun iz realnog zivota, zbog kojeg bismo imali potrebu da jedan na drugog srucimo toliku kolicinu teskih reci. Bila je to interaktivna zabava u kojoj smo, rekao bih, perfektno igrali uloge forumskih neprijatelja.
Upravo ovde dolazimo i do sustine tvog pitanja : Forumski afinitet.
Moji afiniteti su uvek bili usko vezani za zabavu, smejanje i razbibrigu. Srce mi je ispunjeno radoscu kada vidim da se ljudi oko mene smeju i da im je zabavno u mom drustvu. Kako u virtuelnom svetu, tako i u realnom, uvek pokusavam da i sebi i drugima unesem dinamiku i smeh u zivot. U vojsci, recimo, kada bi staresine cule razdragan smeh iz neke gomile vojnika, znale su da sam ja u toj gomili. Smejali smo se do suza i tako nam je svima bilo lakse. Istina, zbog toga medju staresinama nisam bio bas omiljen, jer je njima draze bilo da vide samo skrhana i slomljena lica vojnika, a ja sam zbog vecitog osmeha i optimizma predstavljao,kako mi je receno, faktor nestabilnosti. To mi je u lice receno vise puta.Zapanjio sam se kada mi je i garnizoni psiholog saopstio da je osmeh nepozeljna kategorija u Vojsci SiCG. Posle toga, jos sam se glasnije smejao....
Tako je i ovde.Veselja nikad dosta ! Uvek imam inspiraciju da se zezam i da nekog opletem , takodje sa jednakim veseljem docekujem i povratne udarce. Najbitnije je da se svi smejemo, na sopstveni ili tudj racun ravnopravno, jer smeh je lek za dusu, posebno u ova tegobna vremena.....
TotOva tvoja recenica me je podsetila na nas proslogodisnji sukob, za koji s pravom smatram da je bio jedan od najspektakularnijih koje je ovaj Forum video u poslednje dve godine. To i nije bio obican sukob, nego je to bila prava makljaza, bez rukavica i bez pardona ! I to u nekoliko tema, koje su u to vreme bile apsolutni hitovi Foruma.U njima su, osim tebe i mene, aktivno ucestvovali i dali im veliki doprinos i Ra, Dusan Maljkovic, unic0rn, Kupper, IvanAzuh.... One vise ne postoje u asortimanu, jer su zastarele i obrisane. Podsecanja radi, u jednoj od tih tema si mi porucio nesto u stilu : "Miro, u Polineziji postoji posebna vrsta crva, koje su bas po tvom ukusu. Idi tamo, pa ih jedi zive..." Ti, inace poznat po svojoj odmerenosti i ugladjenosti u diskusijama, onakvoj kakva se danas moze sresti jos samo u romanima Agate Kristi, bio si izazvan u ring i u tom ringu si se vise nego dobro snasao.
..Ljudi žele ring. Pa u redu, rekoh ako ho?ete ring, dobi?ete ga....
Ja sam verovao da si tada, isto kao i ja i ostali akteri tih forumaskih podjebavanja i nadjebavanja, zapravo igrao odredjenu ulogu u svojevrsnom show programu, jer - nas dvojica se licno nismo poznavali ( ni danas se ne poznajemo ) , tako da nismo imali ni jedan nerasciscen racun iz realnog zivota, zbog kojeg bismo imali potrebu da jedan na drugog srucimo toliku kolicinu teskih reci. Bila je to interaktivna zabava u kojoj smo, rekao bih, perfektno igrali uloge forumskih neprijatelja.
Upravo ovde dolazimo i do sustine tvog pitanja : Forumski afinitet.
Moji afiniteti su uvek bili usko vezani za zabavu, smejanje i razbibrigu. Srce mi je ispunjeno radoscu kada vidim da se ljudi oko mene smeju i da im je zabavno u mom drustvu. Kako u virtuelnom svetu, tako i u realnom, uvek pokusavam da i sebi i drugima unesem dinamiku i smeh u zivot. U vojsci, recimo, kada bi staresine cule razdragan smeh iz neke gomile vojnika, znale su da sam ja u toj gomili. Smejali smo se do suza i tako nam je svima bilo lakse. Istina, zbog toga medju staresinama nisam bio bas omiljen, jer je njima draze bilo da vide samo skrhana i slomljena lica vojnika, a ja sam zbog vecitog osmeha i optimizma predstavljao,kako mi je receno, faktor nestabilnosti. To mi je u lice receno vise puta.Zapanjio sam se kada mi je i garnizoni psiholog saopstio da je osmeh nepozeljna kategorija u Vojsci SiCG. Posle toga, jos sam se glasnije smejao....
Tako je i ovde.Veselja nikad dosta ! Uvek imam inspiraciju da se zezam i da nekog opletem , takodje sa jednakim veseljem docekujem i povratne udarce. Najbitnije je da se svi smejemo, na sopstveni ili tudj racun ravnopravno, jer smeh je lek za dusu, posebno u ova tegobna vremena.....