- 20 Maj 2007, 22:08
#802376
U mom mladom dobu moj otac mi je rekao da cu ceo zivot imati problema jer ne prepoznajem autoritet. Pre neki dan mi rece (ex)cura da se ja ponasam kao da za mene ne vrede pravila koja vrede za ostatak sveta.
Nisam nikad imala nekih vecih sukoba sa zakonom mada cesto imam sukobe sa autoritetima raznih vrsta iako u proseku ne ulecem u konflikte i mada me dosta ljudi koje znam smatra prijatnom osobom onih par koji su pokusali da mi nametnu svoju volju ne misle isto. Sreca, te malo ljudi imaju potrebu da mi namecu bilo sta ...
U principu mislim da negde duboko verujem da pravila za mene ne postoje iako nisam za potpuno odsustvo pravila ... cak na protiv ... ona drze druge pod kontrolom a ja ih i onako ignorisem kad mi ne odgovara i kad mogu
nemam potrebu da krsim pravila da bi ih krsila, dakle nemam zelju da nesto napravim samo zato sto mi se reklo da ne mogu ali ako nesto zelim pravilo mi ne znaci apsolutno nista ....
tako da sam pocela da se pitam da li sam ja stvarno u neku ruku sociopata, jedino sto je problem sto sociopate nemaju empatije prema drugima koje ja i te kako imam ...
koliko postovanje pravila uopste ima veze sa etikom? i da li je krsenje pravila sa kojima se slazes ne-eticki?
sta vi mislite o pravilima?
Nisam nikad imala nekih vecih sukoba sa zakonom mada cesto imam sukobe sa autoritetima raznih vrsta iako u proseku ne ulecem u konflikte i mada me dosta ljudi koje znam smatra prijatnom osobom onih par koji su pokusali da mi nametnu svoju volju ne misle isto. Sreca, te malo ljudi imaju potrebu da mi namecu bilo sta ...
U principu mislim da negde duboko verujem da pravila za mene ne postoje iako nisam za potpuno odsustvo pravila ... cak na protiv ... ona drze druge pod kontrolom a ja ih i onako ignorisem kad mi ne odgovara i kad mogu
nemam potrebu da krsim pravila da bi ih krsila, dakle nemam zelju da nesto napravim samo zato sto mi se reklo da ne mogu ali ako nesto zelim pravilo mi ne znaci apsolutno nista ....
tako da sam pocela da se pitam da li sam ja stvarno u neku ruku sociopata, jedino sto je problem sto sociopate nemaju empatije prema drugima koje ja i te kako imam ...
koliko postovanje pravila uopste ima veze sa etikom? i da li je krsenje pravila sa kojima se slazes ne-eticki?
sta vi mislite o pravilima?
)
Uspela da ga ukljucim i snimim seminarski koji nisam snimila, mislim da bih se ubila da sam morala ponovo da sastavljam, pogotovo sto sam kucala direktno pa i nemam na papiru 
Ali odgovor na ovu temu ode u nepovrat a bas sam se bila raspisala...
Ja mislim da ja lepo kapiram i pridrzavam se opstedrustvenih pravila, ali ona licna mi ne ulaze u glavu. Niti mogu da ih upamtim, ako ih upamtim besmislena su mi, cesto ih krsim a da ne znam da ih krsim i jos manje shvatam sto to nekim drugim ljudima smeta. Mozda je stvar ne samo u licnosti vec i u vaspitanju u kome ja neke uobicajene "lekcije" nisam dobila. Recimo secam se da sam jednom kao devojcica birala decka za ples, onda smo plesali ali mi je on objasnio da sam mogla da se izblamiram da je on odbio i da za ples biraju decaci. Ja za to pravilo uopste do tog trenutka nisam znala i kad sam otisla kod majke i pitala je ona se slatko smejala. Rekla mi da je to prevazidjeno i da je ona od mene htela da stvori savremenu zenu a ne neku iz 19 veka, te da je taj mali konzervativan i da takve izbegavam. Problem je u tome da je vecina sveta kod nas konzervativna i to je meni u osnovnoj i srednjoj skoli smetalo. Svi su kao po komandi znali sta je dobro a sta lose, sta se radi a sta ne, a ja sam stalno odskakala. Znam da sam htela da sva ta pravila popisem i naucim napamet 
Ali to je nesto kao sa jezikom, ako se ne nauci u prvim godinama detinjstva nikad se ne moze savrseno nauciti. Tako da ja ostadoh divljakusa za sad i za ubuduce. 
Sad sam naravno jako zadovoljna sto je to tako i nameravam moje dete isto da vaspitavam. Jedino sto bih mozda drugacije uradila od moje majke je da bih ipak dete pripremila za sredinu u kojoj zivi i ne bi mi bilo smesno njegovo sukobljavanje sa svetom.