- 15 Jan 2007, 23:34
#691321
Potaknut tragicnim dogadjajem o kom sam malopre obavesten, ponovo mi se vraca stara dilema. Da li je tuga sve sto je ostalo na ovom svetu da vidimo, osetimo ili prozivimo? Ne secam se kada sam zadnji put cuo stvarno lepu vest koja me je obradovala. Medju starijom populacijom je vec postala navika da se prica o tome ko je od poznanika umro, kome je dijagnostikovana vec neka tamo neizleciva bolest, ukratko globalna crna hronika. Nove generacije to isto prihvataju sa nekom lakocom i od tudjih nesreca se prave statistike. Koliko i kada smo postali mrtvi iznutra da su te stvari prestale da nas dotichu?
Inache, saznao sam da se moja drugarica obesila pre nepunih sat vremena. Otac ju je pronashao i ne znam kada i da li cu uopste imati snage da mu izrazim saucesce. Dvoje predivne dece koju obozavam do besvesti su ostala bez majke. Pitam se, da li je vredelo?
Inache, saznao sam da se moja drugarica obesila pre nepunih sat vremena. Otac ju je pronashao i ne znam kada i da li cu uopste imati snage da mu izrazim saucesce. Dvoje predivne dece koju obozavam do besvesti su ostala bez majke. Pitam se, da li je vredelo?