Bootstrap Framework 3.3.6

[tajfun983]

^ Iskoristi priliku kad si tamo, Czech boys are good boys!

[Andre87]

1.Pobacaj nakon povratka iz Vijetnama
2.Bombardovanje
3.Operacija na Onkoloskom(rezultati su bili dobri,ali sam imao komplikacije nakon operacije)
4.Sahranjivanje otrovanih i pregazenih macaka,rastrgnutog zeca...

[gnossienne]

[/url]Ko je putovao vozom nekih dvadesetak sati, i više, bar jednom u životu a nije mogao da se suzdrži i ne ode do toaleta, taj zna da će sledeći put da piški u gaće. Mislim, toalet je toliko fensi naziv za voz - pardon za NAŠE VOZOVE - da ne mogu nikako da prevalim to preko usta nego kažem klozet. Naročito tamo ka Baru. Ja sam putovala iz Niša do Bara svom dragom ujaku sa bratom od strica i njegovom ženom. Početak avgusta, voz prepun nas kojekakvih. Prvo se potukla jedna kvarcovana bugarka sa nekim žutokljuncem u kupeu do nas. On je stalno spopadao i ona ga mlatnula štiklom po glavi. Prethodno je sve vreme vrištala silovanje, silovanje. Kad ga je mlatnula pobegla je u naš kupe. Zatim je došao policajac koji nas je sve tako džumle odveo u njegov kupe da nas ispita. I dok smo pričali šta smo znali a nismo gotovo ništa, voz je stao na dve stanice i u naš kupe se uvukli novi putnici.
Ništa. Ostalo nam je da stojimo u hodniku i svađamo se sa tim novim putnicima u kupeu. Hodnik se već punio smećem, smradom iz klozeta, vonj znoja itd. Voz je počeo da liči na pokretnu septičku jamu i da sav taj smrad toliko utiče na moje olabavljene živce da sam se skljokala kraj kupea na ranac bar da noge odmorim. Pored mene, kora raskrečene banane, kesice čipseva, zgažen hleb, ja i gladna i ne gladna. Htela da jedem da se ne onesvestim ali kad neko prođe kroz ona klateća vrata koja dele vagon od ulaza ta se vrata zaljuljaju i poteraju smrad kroz hodnik i kako jesti?. A hvala bogu u vozu vazda neko negde ide. Mogla sam tako malo vlažne maramice pod nos, čisto da ne umrem. Onda sam i noge više prestala da skupljam nego sam ih tako zapela o vrata kupea pa su me gazili oni što su špartali tamo vamo. Ponajviše jedan deda obučen onako zimski, Jehovin svedok, išao i vrbovao sve redom pa su ga svi izbacivali naglavačke. A bio je jako fin i kulturan ali dosadan. Da smo se tada survali negde bilo bi mi svejedno- a plašljiva sam. Da sve može i gore , e, pa može.Negde u mrklom mraku, gde , ne znam, zbog čega, ne znam, otkačili su taj jedan vagon, poslednji ili prvi, ni to ne znam i raselili nas sve u ostale vagone. Svoj sam bagaž gurala nogama kroz hodnik a i smeće sa njim se selilo. Nismo se zaustavili ni u kakvom hodniku nego smo se prosto poneseni svetinom zgužvali svi na onom međuprostoru između dva vagona.U jednom momentu ni tu nije bilo mesta za sve pa se snaja, onako lagana, popela na jednu od torbi i držala se rukama za plafon. Brat za nju a ja zapela leđima o vrata klozeta, naravno. Gde bih drugde. Čula se i ona slomljena štikla gde nagvažda o Crnom moru, usranoj železnici, manijacima pa opet o crnom moru. Razumem malo bugarski jer mi deda polubugarin. Nesretna snaja se držeći za plafon izmazala nekim uljem, uhvatila neku cev, šta li, pa je u par vrata dotakla i lice. Bila je crna kao automehaničar. Pa mi smo to brisali vlažnim maramicama do kraja puta a obrisati nismo mogli. Tamo negde već 19, ili 20 sat putovanja, Sutomore, 90% svetine izašlo, i bugarka sa slomljenom štiklom i žutokljunac sa slomljenim nosem, mi gotovi sami i vozu. Usmrdeli se.
Bar. Ujak , nasmejan, preplanuo, naspavan, sređen, namirisan, čeka na stanici, došlo mi da ga šamaram i šamaram i šamaram što me ubedio da dođem vozom i zafrkavao da ljudi za 20 i kusur sati do Australije stignu a mi do Bara ne možemo. Otišli smo u Utjehu, mesto kraj Bara, onako, porodično, brdovito, sa par kafića, i par tezgi. Ostala sam mesec dana, što u kamp prikolici pored mora, što u vikendici, spirala sam mesec dana smrad sa sebe. Hvala bogu, ukinuli tu liniju par godina posle.

Ovo je znači drugi put u skorije vrijeme da nailazim na Markizin post i smijem se toliko glasno i veselo i stomak me zaboli. Čuj, ti zaista imaš talenta za pisanje, nadam se da ćeš se nekad baviti tim.

[ZlatnaPtica]

Aaaaaaaaaahahahahahahahahahahahahah

Markiza baš ima smisla za pisanje, vaistinu

[Markiza]

E, živote, samo me ti šamaraj a ja ću da pišem.

[voodoo]

slab sam...slab sam na ismevanja i ogovaranja, nije da sam zlopamtilo al me pogadja...tipa kad smo dosli iz Bosne devedesetih pljuvli su me u skoli i govorili da sam ustasa balija, i to prodje...onda se sviknem ovde pa odem kad je rat zavrsio u svoje mesto i klinci me zajebavali sto govorim 'belo mleko' a ne 'bijelo mlijeko'...a sad tripujem da svak' ima za nesto da me zeza za bilo koji moj postupak u zivotu, nikako da se okanem onog sto je bilo i da se fokusiram na sutra a ne na juce

[De Vil]

^
Fokusiraj se ti na sada, ne na sutra.
Sutra ionako nikada ne dođe, osim kalendarski naravno. A i tada kada dođe onda je sada.


Inače, da li se sam život računa kao najgore iskustvo u životu?

[hippo...]

Inače, da li se sam život računa kao najgore iskustvo u životu?

Hahahahahha
Jako zanimljiva hipoteza
Verovatno moze da bude tacna ak kad kazes zivot mislis na to koliko moze da bude nefer i ostalo.

OT: ne mogu da navedem nijedno iskustvo koje bih smatrala najgorim jer imam najbolji mehanizam odbrane, potiskivanje. Salim se, nije najbolji ali mi pomaze da odlozim procesiranje nekih uspomena i dogadjaja za kad sam spremna. Problem je sto ima gomila situacija koje su toliko potisnute da se samo slucjano mogu aktivirati opet, to su iz detinjastva neke stvari uglavnom ali one i nisu toliko strasne jer sam imala okej detinjstvo tako i da kad mi se to desi da se setim potisnute situacije iz detinjstva nije nista ruzno tad mozda i jeste bila za mene tog uzrasta. A sve negativne stvari koje mi se sad u sadasnjosti desavaju, trudim se da obradjujem kad sam spremna za to i da se borim sa njima na neki razuman nacin, uglavnom sve negativne stvari pokusavam da pretvorim u dobre ili da bar ja iz njih izvucem nesto dobro za sebe i svoj razvoj.

[De Vil]

Mislim na to da od svih životnih oblika u Univerzumu za koje mi još nemamo ni ideju da postoje, mi smo rođeni kao ljudi. Jutros sam stao u pseće govance i ne sećam se kada sam poslednji put bio toliko razočaran. Ako razumeš šta hoću da kažem.

[hippo...]

Kapiraaam u tom smislu moze da se kaze da je zivot najgore iskustvo u zivotu

[Noctis Lucis Caelum]

[/url]
Inače, da li se sam život računa kao najgore iskustvo u životu?

Ukratko ovo.

[voodoo]

hahhahahah

[TaconesLejanos]

Pa ne mogu to opisati kao iskustvo
ako traje deceniju do dan danas.

To je prosto moj zivot. A znam da moze biti i gore. Uvek moze.