- 30 Avg 2012, 00:09
#2432549
Dakle, ne znam gde treba da ide, jer ne znam o čemu zapravo treba da pišete 
Ali neka premeste ako se tema ukalupi u neki drugi pdf, ovde je jer bih da ćaskam.
Tiče se dominacije, ali... ne potpuno. Mislim.
Evo ovako:
PREDGOVOR: Nikad se inače nisam preterano ložio na tu dom/sub priču, i celokupan trip i lifestyle. Obično se zacenim od smeha kada mi na nekog pokažu i kažu da je dom, ili se u toku priče sa dotičnim, o samoj materiji, ispostavi da je switch, više sub, a od doma ispadne samo šala. Generalno - markantan, muževan, imperativan tip, grub sex - to je do sada bio maximum dominacije za mene. Realno, ono kako ja zamišljam da bi pravi dom trebao da izgleda, manje je u fizičkom, a mnoooogo više u mentalnom, a tu skoro svaki okine. Jednim gestom, reakcijom, odgovorom ili grimasom, rasprši mi se cela ta vizija dominantnog i onda moram da zasmejem društvo tako što kažem - Ti dominantan? Možda na kurcu jedino...
... jbg.
RAZRADA:Oganizovana neformalna večera kod vlasnika jednog hotela, za kojom bi ja trebalo da, po nekoj preporuci sa treće strane, dogovorim posao između tog Hotelijera i Njega. A Njega uopšte ne znam, ono - ni kako izgleda, ali kako to obično ide u ovakvim kombinacijama, pola posla je blef i app, pa na tu kartu idemo. Dolazimo svako zasebno, silom prilika, ali sklopim priču nekako i ok ide sastanak.. On je naš čovek, mada odrastao preko, pa je sad ono, idi mi-dođi mi... i to je sve što znam o Njemu, osim profesionalne karijere. 30ak godina. Dobro, priznajem, malo sam bio zinuo kad sam ga video, možda se malo i primetilo, ali obično umem veoma dobro da se kontrolišem u takvim situacijama, pa mislim da nije osetio moj vibe.
Ono što je čudno, na prvom mestu za mene, a onda i za celokupnu situaciju za stolom, jeste da sam ga tokom cele večere služio. Bukvalno. Nas trojica za okruglim stolom - dakle nema ono - ti si mi bliže, ali svaki jebeni put, kad god je hteo nešto što mu nije na 5cm od tanjira, pogleda me u oči, prostreli pogledom i kaže "Dodaj mi to i to" a moja ruka sama...
U prvi mah je delovalo nepristojno, ali u kontekstu priče i atmosfere zapravo je bilo... opušteno... dok negde na polovini večere nije omakao cigarete, a ja se refleksno ( 
) cimnuo i dohvatio ih, "Evo ja ću... ".
I tako večera ide, pričamo, tačnije, On više priča od mene, jer ja ne znam ništa o Njemu, pa onda prebacujem "Paaaaa, evo kad je već tu, mislim da će on sam bolje da objasni..."
i vidim da smo taj deo uspešno odigrali, obzirom da se prvi put vidimo. Takođe, u razgovoru, kad god Hotelijer spomene mene, On me hvali, moj rad, kako su svi učili od mene, kako sam profesionalan, strog, ne pravim kompromise... A kad god me pogleda, tako me preseče pogledom.... meni srce - kao da će bataljon da me strelja svaki put kad... "Dodaj mi sos.."
U jednom momentu, Hotelijer odlazi da donese neke papire, i ja mu kažem "Ok, mislim da nam odlično ide, ajde sad mi na brzinu kaži šta još treba da znam, dok se ne vrati?" a on me gleda opet onako... u oči.. i ladno kaže "Pa vidim da znaš sve što treba, i kako treba..."
I šta ja drugo nego da se nasmejem?!?
I u tom mom smehu i mucanju, Hotelijer se već vraća... i nastavlja se večera dalje, stigli i do dezerta, i On kaže da ide do kola da donese comp, a ja ugrabim priliku da proverim i ispitam da li je sve u redu sa Hotelijerom, i onda krenem do wc-a, jer će bešika da mi explodira. I silazim niz vijugave stepenice, kad negde na polovini, stoji on, i onako ozbiljan, cimne bradu u vis, i kaže mi "Gde ćeš?" A meni kolena drhte. "Pa.." "samo do toaleta.. " ....On se ne pomera!... "Ne možeš sad, vraćaj se gore." Mrtav ozbiljan!... čak mislim da se pomalo i mrštio, ali i dalje mi je nejasan vizuelni deo cele te situacije... samo i dalje osećam kako me tresu damari, zbog njegovog glasa i situacije.. samo je cimnuo glavu prema ćošku iza mene, gde se nalazio naš sto.
I, šta je sledeća scena?
Ja sedim i gugučem Hotelijeru: Haha, ipak ću kasnije do toaleta, bolje da završimo prvo posao, a i dole je neka gužva!..
Dvadesetak minuta kasnije, kada su se dogovorili, On kaže "To je to. Sad svako može na svoj deo posla!" I opet pogled... Nazdravili smo uspešnom poslu kad sam se vratio iz WCa.
ZAKLJUČAK:E sad, On je nebitan u priči, posao je vezan za inostranstvo, niti dolazi niti smo u kontaktu, jeste pokušao da organizuje "sastanak" u dvoje, na izuzetno pristojan način, ali nisam mogao jer nismo bili u isto vreme ovde. A mislim da me možda plašilo to što bi bilo na tom "sastanku". Ali what the fuck se meni desilo? Nikada, ali nikada do tada, niti od tada... a ima tome dovoljno.
I sad evo pitam, nadajući se odgovoru nekih iskusnijih u ovome, zašto sam tako reagovao? Potpuno je netipično za mene. Imam li neku traumu? Iz detinjstva? Iz prošlog života? Gde mi je taj okidač i kakav je, kad je uspeo iz prve da ga okine?
P.S. Da napomenem, zarad opšte slike
da moji "tipovi" nisu dom - isključivo, zapravo je takvih najmanje bilo. Bio sam sa veoma nežnim stvorenjima, sa otkačenima, sa "knjiškim moljcima", sa bebicama, sa buntovnicima bez razloga... jer mi nije bitan "tip", bitan mi je on, kao mentalni sklop, kao osoba. Ali sve ovo mi je normalno, zapravo očekivano i priželjkujem nešto tako, a ne nekog dominatrixa. Kao što je On. I zašto onda ovo gore, mm? 
Ćaskajte.
Ali neka premeste ako se tema ukalupi u neki drugi pdf, ovde je jer bih da ćaskam.
Tiče se dominacije, ali... ne potpuno. Mislim.
Evo ovako:
PREDGOVOR: Nikad se inače nisam preterano ložio na tu dom/sub priču, i celokupan trip i lifestyle. Obično se zacenim od smeha kada mi na nekog pokažu i kažu da je dom, ili se u toku priče sa dotičnim, o samoj materiji, ispostavi da je switch, više sub, a od doma ispadne samo šala. Generalno - markantan, muževan, imperativan tip, grub sex - to je do sada bio maximum dominacije za mene. Realno, ono kako ja zamišljam da bi pravi dom trebao da izgleda, manje je u fizičkom, a mnoooogo više u mentalnom, a tu skoro svaki okine. Jednim gestom, reakcijom, odgovorom ili grimasom, rasprši mi se cela ta vizija dominantnog i onda moram da zasmejem društvo tako što kažem - Ti dominantan? Možda na kurcu jedino...
... jbg.RAZRADA:Oganizovana neformalna večera kod vlasnika jednog hotela, za kojom bi ja trebalo da, po nekoj preporuci sa treće strane, dogovorim posao između tog Hotelijera i Njega. A Njega uopšte ne znam, ono - ni kako izgleda, ali kako to obično ide u ovakvim kombinacijama, pola posla je blef i app, pa na tu kartu idemo. Dolazimo svako zasebno, silom prilika, ali sklopim priču nekako i ok ide sastanak.. On je naš čovek, mada odrastao preko, pa je sad ono, idi mi-dođi mi... i to je sve što znam o Njemu, osim profesionalne karijere. 30ak godina. Dobro, priznajem, malo sam bio zinuo kad sam ga video, možda se malo i primetilo, ali obično umem veoma dobro da se kontrolišem u takvim situacijama, pa mislim da nije osetio moj vibe.
Ono što je čudno, na prvom mestu za mene, a onda i za celokupnu situaciju za stolom, jeste da sam ga tokom cele večere služio. Bukvalno. Nas trojica za okruglim stolom - dakle nema ono - ti si mi bliže, ali svaki jebeni put, kad god je hteo nešto što mu nije na 5cm od tanjira, pogleda me u oči, prostreli pogledom i kaže "Dodaj mi to i to" a moja ruka sama...
U prvi mah je delovalo nepristojno, ali u kontekstu priče i atmosfere zapravo je bilo... opušteno... dok negde na polovini večere nije omakao cigarete, a ja se refleksno ( ) cimnuo i dohvatio ih, "Evo ja ću... ".I tako večera ide, pričamo, tačnije, On više priča od mene, jer ja ne znam ništa o Njemu, pa onda prebacujem "Paaaaa, evo kad je već tu, mislim da će on sam bolje da objasni..."
i vidim da smo taj deo uspešno odigrali, obzirom da se prvi put vidimo. Takođe, u razgovoru, kad god Hotelijer spomene mene, On me hvali, moj rad, kako su svi učili od mene, kako sam profesionalan, strog, ne pravim kompromise... A kad god me pogleda, tako me preseče pogledom.... meni srce - kao da će bataljon da me strelja svaki put kad... "Dodaj mi sos.."U jednom momentu, Hotelijer odlazi da donese neke papire, i ja mu kažem "Ok, mislim da nam odlično ide, ajde sad mi na brzinu kaži šta još treba da znam, dok se ne vrati?" a on me gleda opet onako... u oči.. i ladno kaže "Pa vidim da znaš sve što treba, i kako treba..."
I šta ja drugo nego da se nasmejem?!?
I u tom mom smehu i mucanju, Hotelijer se već vraća... i nastavlja se večera dalje, stigli i do dezerta, i On kaže da ide do kola da donese comp, a ja ugrabim priliku da proverim i ispitam da li je sve u redu sa Hotelijerom, i onda krenem do wc-a, jer će bešika da mi explodira. I silazim niz vijugave stepenice, kad negde na polovini, stoji on, i onako ozbiljan, cimne bradu u vis, i kaže mi "Gde ćeš?" A meni kolena drhte. "Pa.."
"samo do toaleta.. " ....On se ne pomera!... "Ne možeš sad, vraćaj se gore." Mrtav ozbiljan!... čak mislim da se pomalo i mrštio, ali i dalje mi je nejasan vizuelni deo cele te situacije... samo i dalje osećam kako me tresu damari, zbog njegovog glasa i situacije.. samo je cimnuo glavu prema ćošku iza mene, gde se nalazio naš sto.I, šta je sledeća scena?
Ja sedim i gugučem Hotelijeru: Haha, ipak ću kasnije do toaleta, bolje da završimo prvo posao, a i dole je neka gužva!..
Dvadesetak minuta kasnije, kada su se dogovorili, On kaže "To je to. Sad svako može na svoj deo posla!" I opet pogled... Nazdravili smo uspešnom poslu kad sam se vratio iz WCa.
ZAKLJUČAK:E sad, On je nebitan u priči, posao je vezan za inostranstvo, niti dolazi niti smo u kontaktu, jeste pokušao da organizuje "sastanak" u dvoje, na izuzetno pristojan način, ali nisam mogao jer nismo bili u isto vreme ovde. A mislim da me možda plašilo to što bi bilo na tom "sastanku". Ali what the fuck se meni desilo? Nikada, ali nikada do tada, niti od tada... a ima tome dovoljno.
I sad evo pitam, nadajući se odgovoru nekih iskusnijih u ovome, zašto sam tako reagovao? Potpuno je netipično za mene. Imam li neku traumu? Iz detinjstva? Iz prošlog života? Gde mi je taj okidač i kakav je, kad je uspeo iz prve da ga okine?
P.S. Da napomenem, zarad opšte slike
da moji "tipovi" nisu dom - isključivo, zapravo je takvih najmanje bilo. Bio sam sa veoma nežnim stvorenjima, sa otkačenima, sa "knjiškim moljcima", sa bebicama, sa buntovnicima bez razloga... jer mi nije bitan "tip", bitan mi je on, kao mentalni sklop, kao osoba. Ali sve ovo mi je normalno, zapravo očekivano i priželjkujem nešto tako, a ne nekog dominatrixa. Kao što je On. I zašto onda ovo gore, mm? Ćaskajte.
od knjige je toliko popularno - mada ne znam sta ne mogu da verujem, kapiram taman tacna doza ljubica i "iju bezobrazluka" za soccer mums.
