Nejednak protok vremena je zanimljiva pojava koju sam primetila, a isto da i drugi tako dozivljavaju, ali nemam objasnjenje zasto je to tako...
Nekad je stvarno leto trajalo, pa trajalo, pa nikad da prodje... i ostali periodi isto tako. Sem toga je tad bilo mnogo toga sto se desava prvi put, pa su ti utisci jaki. A i puno mogucnosti...
Mada ja cesto vise volim ovo sada. To zbog toga sto me je to puno vremena sto predstoji i puno mogucnosti cesto dovodilo da budem tamo pa ovamo, pa bih bila svuda i na kraju ne budem nigde. I tako su mi silne godine protekle u nekim odlaganjima i oklevanjima, jer sve je moglo i ove i one godine i pre i kasnije. I vreme se vuklo i uvek ga je bilo jos.
Sad ga vise nema, ili bar ja imam tu svest da ga nema mnogo jos, bar za odlaganje i nedelovanje ga nema... Sve sto ne uradim sada moglo bi da bude i nikad. I onda sam mnogo organizovanija, sve planove izvrsavam, mogu da kasnim nekoliko dana, ali nikako da budu meseci ili godine u pitanju... Opet gledam da ne upadnem u rutinu, a i to sto sam nekad odlagala stvari ne da mi da upadnem