Bootstrap Framework 3.3.6

[horus.]

generalizacija:
u japanu, kada covek poludi, zatvori se i izvrsi samoubistvo...
u srbiji, uzme pusku i pobije komsiluk...

anyway, prosirujem temu na destrukciju i samodestrukciju...

koliko ste destruktivni, a koliko samodestruktivni?

kada se sve sabere, da li ste vise povredjivali sebe, ili ljude iz svog okruzenja?

koliko ste spremni zarad licnog zadovoljenja da svesno povredjujete druge?

i da li prestajete sa samodestrukcijom onog momenta kada postanete svesni, ili pak nastavljate sa dodatkom velicanja svoje patnje?

[CokoladnaBananica]

odlicna tema. Pokusah da odgovorim, ali me malo boli glava pa odustadoh.
Ali svakako - odlicna tema

odgovoricu ovih dana

[Orlando the Lady]

I jedno i drugo i dobro mi ide.
Kada je sve u redu, imam autodestruktivne faze, kada nije sve u redu, naginjem ka destruktivnosti.
Sve ovo je, naravno, veoma uopsteno i zamuceno. Mrzi me sad da pisem, jer radim 5 drugih stvari.

[maka]

odlicna tema. moram se setiti da odgovorim ovde kad mi dodje inspiracija ili kad budem u qrcu. sad ne bih da se podsecam i da produbljujem to kakva sam.

[gneeebo]

Originally posted by horus.
generalizacija:
u japanu, kada covek poludi, zatvori se i izvrsi samoubistvo...
u srbiji, uzme pusku i pobije komsiluk...

kad smo nekulturan narod!

[A.F.K.A.OB]

gneeebo
low asian bitch

"kad smo nekulturan narod!"

U cije ime govoris?

[gneeebo]

[horus.]

@gneebo: pravi pozoriste negde drugde... hvala...

[~ Le Saint X ~]

odlicna tema


daj i ja da to kazem
ko Mlka Canc se osecam

elem..nisam destruktivan - na protiv vrlo kreativan

a nisam ni samodestruktivan u klasicnom smislu, ali volim tihu ljubavnu patnju ( to jest, uvek moram da imam neke nedostizne decake u koje sam zaljubljen mesecima) kako bih bio kreativan

elem...moja samodestruktivnost se sastoji u tome da ponekad svesno ne zelim da dopustim da mi se desi nesto lepo, jer onda ostajem bez inspiracije

ali to je vec mazohizam,ne samodestrukcija I guess

[gneeebo]

Originally posted by horus.
@gneebo: pravi pozoriste negde drugde... hvala...

oprosti, morao sam... jedno je kad krene prica o razlicitim navikama u javnom prevozu u nemackoj i srbiji, ili tako vec nesto..ali ovo je presmesno

[Hton]

meni nazalost nista ovde nije smesno... sta vise tuzno mi je da odgovorim na bilo koje od navedenih pitanja... situacija koja je meni najbliza i ima veze sa ovom temom mi govori da nista nije tako crno-belo...i da su i samodestrukcija i (sama) destrukcija uvek izazvane necim lepim...skoro da bih mogao i da kazem i divnim i uzvisenim... e to je ono uzasno u celoj prici i to ih cini najstrasnijim...

[Orlando the Lady]

Originally posted by Hton
...i da su i samodestrukcija i (sama) destrukcija uvek izazvane necim lepim...skoro da bih mogao i da kazem i divnim i uzvisenim... e to je ono uzasno u celoj prici i to ih cini najstrasnijim...

Bravo za ovo.

[maka]

Originally posted by Hton
.i da su i samodestrukcija i (sama) destrukcija uvek izazvane necim lepim...skoro da bih mogao i da kazem i divnim i uzvisenim...

meni je logicno da je destrukcija izazvana necim lepim. neces kvariti i unistavati nesto lose,nego nesto lepo..

ja sam samodestruktivna,sve moram da sjebem,od sitnica preko krupnih stvari.. i skoro sam razmisljala o tome i planiram da odem kod psihologa da vidim ZASTO sam takva.. svesna sam da sam destruktivna,ali iskljucivo autodestruktivna...mozda ima nesto u meni sto me koci,cega nisam svesna..ne znam..

[Dirrty]

Verovatno i jedno i drugo podjednako, ali u granicama zdrave normale.

[J...]

Originally posted by horus.
generalizacija:
u japanu, kada covek poludi, zatvori se i izvrsi samoubistvo...
u srbiji, uzme pusku i pobije komsiluk...

ja bih dodala - u Srbiji uzme alkohol i napije se. I to je samodestrukcija.

Originally posted by horus.
kada se sve sabere, da li ste vise povredjivali sebe, ili ljude iz svog okruzenja?

Nije mi problem da povredim druge ako su oni poceli mene da povredjuju, Mogu vrlo lako da prenesem agresiju na druge.
Sebe povredjujem ukoliko se prisiljavam na nesto a ponekad se i to mora.

A kada je covek grub prema drugima grub je i prema sebi iako se to na prvi pogled ne vidi. On muci druge a njega obicno muce principi.

[Morgan Le Faye]

Originally posted by horus.
koliko ste destruktivni, a koliko samodestruktivni?

Poput vatre, brzo planem kada mi pukne film... Oko oluje, sve oko mene leti u vazduh, meni nishta.

Originally posted by horus.
kada se sve sabere, da li ste vise povredjivali sebe, ili ljude iz svog okruzenja?

Samo sam jednom povredio sebe. Loshe sam odigrao karte, i kada je postalo jasno da sam izgubio igru, i da nema tih asova koji me mogu spasti. Tek sutra dan sam postao svestan shta sam uradio.

Originally posted by horus.
koliko ste spremni zarad licnog zadovoljenja da svesno povredjujete druge?

Nikada svesno necu povrediti osobe koje volim, kada planem i kada izgubim kontrolom nad sobom svashta se moze desiti. Fazon je shto se ja jako brzo smirim, a one koje volim oporavljaju se danima u shoku.

Originally posted by horus.
i da li prestajete sa samodestrukcijom onog momenta kada postanete svesni, ili pak nastavljate sa dodatkom velicanja svoje patnje?

Nisam od onih koji velichaju svoju patnju. Postoje trenutci kada sam realan u vezi nje, i trenutci kada je pokushavam umanjiti.

[Orlando the Lady]

Originally posted by V I V I S E C T
Nikada svesno necu povrediti osobe koje volim, kada planem i kada izgubim kontrolom nad sobom svashta se moze desiti. Fazon je shto se ja jako brzo smirim, a one koje volim oporavljaju se danima u shoku.

E, i ovo.

[AngraMaina]

spadam u autodestruktivne, i posebno sam ponosan zbog toga.

vidis ti dokle je stigao japan, a gde je srbija.

[Zwezdica]

Kada patim patim do kraja, znaci mucim sebe na sve moguce nacine sto vise.. Volim tu patnju, jer mi se tada iskristalisu neke stvari i uvek sam u patnji dolazila do pametnih resenja i bivala promucurnija..

Nisam spremna zarad svoje srece da povredjujem druge, i ako se to desi nenamerno ne mogu da uzivam u svojoj sreci znajuci da gradjena na tudjoj nesreci. I verujem u karmu, mnogo puta se pokazalo da postoji, bar u mom slucaju..

[J...]

Originally posted by V I V I S E C T
Nikada svesno necu povrediti osobe koje volim, kada planem i kada izgubim kontrolom nad sobom svashta se moze desiti. Fazon je shto se ja jako brzo smirim, a one koje volim oporavljaju se danima u shoku.

Da li bi mogao da se zakunes da je bas uvek tako?

Evo, ja mogu za sebe reci da sam ponekad znala da svesno povredim ljude. Mislim na verbalno povredjivanje.
To se obicno desava u nekoj svadji i naravno da mi je posle sve to jako ruzno.

[Garbo]

Originally posted by J...
A kada je covek grub prema drugima grub je i prema sebi iako se to na prvi pogled ne vidi. On muci druge a njega obicno muce principi.

Cesto svesno povredjujem druge...bilo svojim postupcima ili verbalno...

Nakon toga povredjujem sebe - principima...

[Dina]

Ja sam uvek bila autodestruktivna, ili bar dokle mi secanje dopire... Moja omiljena recenica je iz filma/knjige "kobna veza" i ide ovako - Cuvaj se ostecenih ljudi, oni znaju da mogu da prezive. E sad sa jedne strane volim tu autodestrukciju a sa druge strane sam htela da je prevazidjem i sputam. U tome sam dosta i uspela i to mi negde odgovara a na nekom nivou smeta, bas mi nedostaje. Nedostaje mi narocito prema drugim ljudima. Prema bliznjima nisam agresivna, pogotovo ne prva, tu vise preovladjuju moje druge osobine. Ali iz te autodestrukcije sam izvlacila borbenost i ponasanje prema onima koji mi nisu prijatelji i koji bi da mi naude, njima nista ne dugujem E sad borba po borba i ipak se nesto postigne, ne mogu da kazem bas da nemam nista, naprotiv vrlo sam zadovoljna postignutim, a u nekim stvarima sam blizu uspeha ili na korak od njega... a i ocaj sam razresila... Sve to je kazem donekle dobro ali nekad mi nedostaje. Opet mislim da nisam ja nikako neborbena ali nedostaje mi ipak onaj impuls i snaga. Ne nedostaju mi samoubilacke krize koje sam ranije imala, a sad vec dugo vremena se iskorenile... Mada mi opet donekle smeta ova zivotnost, bila mi je draza moja priroda u kojoj mi je bilo uglavnom sve svejedno. Uglavnom ne mislim da sam prestala da budem autodestruktivna i destruktivna (prema neprijateljima) samo sam stalnim radom na sebi i ipak povoljnim zivotnim tokom to potisnula pa mi vladaju svetle strane prirode. Ipak i dalje ne volim ruzicaste stavove i bajke ali suzdrzavam se da ih ljudima ne kvarim, ipak nisu svi (auto)destruktivni. Ipak ne bih se menjala...

[Morgan Le Faye]

Originally posted by J...

Originally posted by V I V I S E C T
Nikada svesno necu povrediti osobe koje volim, kada planem i kada izgubim kontrolom nad sobom svashta se moze desiti. Fazon je shto se ja jako brzo smirim, a one koje volim oporavljaju se danima u shoku.

Da li bi mogao da se zakunes da je bas uvek tako?

Evo, ja mogu za sebe reci da sam ponekad znala da svesno povredim ljude. Mislim na verbalno povredjivanje.
To se obicno desava u nekoj svadji i naravno da mi je posle sve to jako ruzno.

Nisam od onih koji pomisle: Aha, sada ako ovo uradim/kazem ima da ga povredim...

Kada mi pukne film, niti mislim shta cu reci niti uraditi. Tako da bih mogao da se zakunem.

[Garbo]

Originally posted by Dina
Ja sam uvek bila autodestruktivna, ili bar dokle mi secanje dopire... Moja omiljena recenica je iz filma/knjige "kobna veza" i ide ovako - Cuvaj se ostecenih ljudi, oni znaju da mogu da prezive. E sad sa jedne strane volim tu autodestrukciju a sa druge strane sam htela da je prevazidjem i sputam. U tome sam dosta i uspela i to mi negde odgovara a na nekom nivou smeta, bas mi nedostaje. Nedostaje mi narocito prema drugim ljudima. Prema bliznjima nisam agresivna, pogotovo ne prva, tu vise preovladjuju moje druge osobine. Ali iz te autodestrukcije sam izvlacila borbenost i ponasanje prema onima koji mi nisu prijatelji i koji bi da mi naude, njima nista ne dugujem E sad borba po borba i ipak se nesto postigne, ne mogu da kazem bas da nemam nista, naprotiv vrlo sam zadovoljna postignutim, a u nekim stvarima sam blizu uspeha ili na korak od njega... a i ocaj sam razresila... Sve to je kazem donekle dobro ali nekad mi nedostaje. Opet mislim da nisam ja nikako neborbena ali nedostaje mi ipak onaj impuls i snaga. Ne nedostaju mi samoubilacke krize koje sam ranije imala, a sad vec dugo vremena se iskorenile... Mada mi opet donekle smeta ova zivotnost, bila mi je draza moja priroda u kojoj mi je bilo uglavnom sve svejedno. Uglavnom ne mislim da sam prestala da budem autodestruktivna i destruktivna (prema neprijateljima) samo sam stalnim radom na sebi i ipak povoljnim zivotnim tokom to potisnula pa mi vladaju svetle strane prirode. Ipak i dalje ne volim ruzicaste stavove i bajke ali suzdrzavam se da ih ljudima ne kvarim, ipak nisu svi (auto)destruktivni. Ipak ne bih se menjala...

Sve ovo o cemu pricas mi je jako, jako blisko...
Pogotovo citat iz "DAMAGE"...

[J...]

Zanimljivo kako kad covek razmislja o nekim svojim postupcima u razlicitim raspolozenjima cesto dodje do drugacijih zakljucaka.

Setila sam se nekih svojih dogadjaja i emocija vezanih za njih a mislim da sam o tome vec pisala u nekoj temi o mrznji.


Destrukcija i samodestrukcija:

Destrukcija - par puta u zivotu, osetila sam ubilacki poriv, pozelela sam da ubijem bez imalo grize savesti i moram priznati da mi se u tom trenutku svideo taj osecaj. S tim sto su to uvek bili u pitanju nepoznati ljudi s kojima nisam bila bliska i koji su mi na neki nacin ucinili nesto lose ili mozda samo povredili ego. Uostalom sve je to pomesano.


Samodestrukcija - vise puta u zivotu, kad sam neraspolozena, depresivna imala sam suicidne ideje, mada nikad nisam zaista i pokusala da se ubijem ali mi je vrlo dobro poznat i taj osecaj. I mogu da kazem da mi se nije nikad preterano svidjao kao onaj osecaj u vezi destrukcije, zelje za ubijanjem.

Jel to sad znaci da sam ja vise destruktivna nego samodestruktivna?

Ili mi je trenutno samo dosadno?

[ganjarolla]

Izbavljam se od nametnute derstrukcije i nametnute samodestrukcije koju proiciraju na mene. Točnije, a o tome se malo govori, svaki dan smo instrumentalizirani nekim događajima koje nismo izazvali nego u kojima sudjelujem, što se tiče toga, radi se o ovome:

- samo nametanje 100 % odogovornosti ovakvim pitanjima se stvara lažni dojam 100 % upravljanja samim sobom. Točnije, isključuje se vrijeme koje provodimo razmišljajuć, a koliko ja znam, kažu da smo najmanje dnevno svjesni sebe budući da imamo i na desetine zadataka obavit ( pa makar bili i gledanje sapunice kod nekih, pripremanje ručka ili mazanje paštete ) te time
.. ma skratit ću, hvata me gripa a ljudi općenito jesu nezahvalni kad im daš i
10 tisuća €...

Budite oprezni koliko je nešto stvarno takvo ili samo nosi taj naziv.
A svi znamo kakav šljam se bavi svakakvim nazivima.

[sofia]

Pa,posto vec generalizujemo tako,po zemlji proizvodnje,kod mene se malo omanulo...Za drustvo sam produktivna a na sopstvenu stetu...sto bi se reklo;dajem drugima sve od sebe,cutke,dok ne razgrabe i poslednju mrvicu...tako,SOPSTVENOM VOLJOM ostavljam sebe rasparcanu i praznu.Cista samodestrukcija.
Tako da,da sam poreklom iz Japana,mogla bih casno izvrsiti harakiri.
Ovako,u Srbijici,okruzena svakojakim barabama,moze lako da se desi da raspalim po istim,ukoliko mi padne saka kakvo vatreno oruzje...

[Hys.]

Originally posted by horus.


i da li prestajete sa samodestrukcijom onog momenta kada postanete svesni, ili pak nastavljate sa dodatkom velicanja svoje patnje?

Mogu samo da kazem da kada me nesto mnogo boli, pokusavam to da prozivim i koliko god mogu, i sto pre, to obasjam nekom svetloscu, koja nosi novi pocetak.

[Speculum Columbae]

Destruktivan se trudim da ne budem.
Kada nemam šta lepo i konstruktivno da kažem, obično zaćutim.
Trudim se da ne činim loše i gazim preko mrtvih.
Opet, često sam, zbog svoje osobine da ne ugrožavam druge autodestruktivan - što je obično apsurd sa takvim ljudima - neki jednostavno teško mogu da ne povrede druge, a pri tom da povrede sebe.

[Madonna]

Originally posted by J...
Destrukcija - par puta u zivotu, osetila sam ubilacki poriv, pozelela sam da ubijem bez imalo grize savesti i moram priznati da mi se u tom trenutku svideo taj osecaj. S tim sto su to uvek bili u pitanju nepoznati ljudi s kojima nisam bila bliska i koji su mi na neki nacin ucinili nesto lose ili mozda samo povredili ego. Uostalom sve je to pomesano.

same here. ustvari nije potpuno isto jer se to meni javi više puta dnevno

Samodestrukcija - vise puta u zivotu, kad sam neraspolozena, depresivna imala sam suicidne ideje, mada nikad nisam zaista i pokusala da se ubijem ali mi je vrlo dobro poznat i taj osecaj. I mogu da kazem da mi se nije nikad preterano svidjao kao onaj osecaj u vezi destrukcije, zelje za ubijanjem.

same here.