Originally posted by .L O S T
Originally posted by ~anAMORphOsé~
Ako neko ima karakter, ne moze drustvo da utice na njega-ma koliko lose bilo
Ne znam iz kog je kontexta ovo, pa se ogradjujem ako nisam skontala kako treba.
Ovako, nevezano za karakter majke, ili ne nuzno vezano za karakter majke. O uticaju drustva na individuu. <-lele vidi duplo u.
Ok, ti si zena, u jednom momentu zivota ti zaista proradi taj materinski instinkt, i proradi crvuljak bioloskog sata, i ti zaista jako zelis da imas dete.
I onda zelis da imas dete i krenes da razmisljas o tome. U slucaju da ga imas, ti, u principu, kao roditelj imas duznost da to dete vaspitas, da mu usadis neki vrednosni sistem, da ga naucis sta je lose a sta dobro, da budes tu da bi to dete iz tvojih postupaka moglo da nauci kako da se ophodi prema oklini, da budno motris i otklanjas eventualne greske u ponasanju, da to detetu stvoris odnos prema radu, skoli, svetu, drugima. Da ga ucis o raznim stvarima, odgovaras na beskonacni niz pitanja, da mu usadis radoznalost i tako dalje. Kao samosvesan i odgovoran roditelj ti imas tu duznost, pogotovu jer zelis da tvoje dete jednog dana izraste u pristojno ljudsko bice. I to zahteva vreme.
Dakle, zivis u nahero nasadjenom drustvu kao sto je ovo. Ako nemas vremena, bar onaj minimum, dok je dete u predskolskom uzrastu da mu se posvetis, njega ce vaspitavati ko stigne, gledace svet oko sebe i biti izlozeno beskonacnom nizu losih uticaja, poremecenih vrednosti i tako dalje. Onda ce da ode u tu skolu gde ce uciti kako jaci ugnjetava slabijeg, da treba stremiti da budes lepa i bogato se udas, ili da budes baja i namlatis pare na brzinu i slicno.
I onda ti to drustvo u kome si odlucio da imas dete ne dozvoljava da mu se posvetis, trebalo bi da, ako ga rodis, zadrzis posao, trebalo bi da te zaposle iako znaju da bi trebalo da rodis u nekom momentu (oba od ta dva ovde ne funcionisu), ne, ovde smo manje vise svi na granici prezivljavanja, i treba da sljakamo od jutra do sutra da bismo se prehranili. I onda, ocigledno, da bi dete prehranili, moramo da radimo ko stoke, dakle dete potpuno zanemarujemo u nekom vaspitnom smislu, i satro bitno je da dete ne bude prljavo i gladno. Ovde nema sanse da kao keva imas posao od pola radnog vremena, pa niko te nece zaposliti tako. znaci, ti uz sve najbolje namere, tesko da mozes da vaspitas dete u ovako postavljenom drustvu, i treba da molis boga da su mu bake zive i zdrave, da mogu da ulete, i nadoknade ono sto ti ne mozes da postignes.
I onda te na kraju krajeva to isto drustvo, koje ti nije omogucilo da se o detetu brines kako treba, i koje ga je izlozilo svojim drazesnim uticajima, na kraju krivi ako dete ne ispadne kako treba.
Ma daj.
Nikakav karakter, nikakve skole, crkve, vrtici, likovne sekcije, baleti, igracke, automobili i stanovi ne mogu detetu (i odrasloj osobi u koju ce dete da izraste) da nadoknade to kucno vaspitanje koje dete treba da dobije do skole, jer se tada i gradi taj karakter kod dece.
I da, jeste u neku ruku potpuno sumanuto praviti dete u Srbiji danas, i vecina ljudi decu pravi po automatizmu, uopste ne razmisljajuci o ovakvim stvarima, i bez kapaciteta da dete vaspitaju uopste. Ali ima i nekih finih i pristojnih ljudi, koji se uprkos svemu tome odluce da imaju dete, i njima svaka cast, za to treba imati slonovska muda i beskonacnu volju i posvecenost.
Jer ako ti ovo drustvo vaspitava dete, ono ce sigurno postati neki samozivi, neempaticni, nasilni idiot kome je jedini san da ima kucu sa bazenom i par nekretnina u gradu od cije ce se rente izdrzavati i blejati po splavovima.
Anyways, ja mozda hocu da jednog dana imam dete, ali ako se ikad odlucim, znam da to nece biti u ovoj zemlji.
Svasta je moguce.
), tek nema sanse da postanem usvojiteljka. Srbija je ipak konzervativna zemlja.
