Originally posted by Sava_Savanovic
Bila je jedna zanimljiva emisija, valjda sam je gledao na b92, merili su koliko je vremena potrebno da ljudi priđu nepoznatnom čoveku koji se sruši na njihove oči. To su radili u selu i gradu. U selu su maltene pritrčali čoveku u momentu padanja, dok je u gradu prošlo nekoliko minuta da tom čoveku neko priđe.
Mislim da u gradu ljudi ocekuju da ce valjda neko drugi prici, da ne moraju bas oni, posto ima vise ljudi nego na selu.
Originally posted by Sava_Savanovic
Pa me zanima, šta biste vi uradili?
Evo jedan moj slican dogadjaj.
U tramvaju pijan covek verbalno maltretira zenu, stojim u blizini i po razgovoru zakljucim da se ne znaju, da joj je verovatno prisao tu u vozilu. U blizini stoji i grupa momaka i ja pridjem i kazem da bi bilo lepo da pomognu, da opomenu tog pijanca da je ostavi na miru (na zalost ja ne mogu jer je ocigledno jaci od mene a ja ne znam aikido). Medjutim oni se samo smeskaju i kazu bas ih briga.
Ubrzo stizemo na poslednju stanicu, svi izlaze i ja pridjem toj zeni i kazem da krene sa mnom dok se ne sklonimo pijancu iz vidnog polja, pri tome spremna da ga odjebem ako pridje ili zovem policiju, ne znam, nisam imala neki bas spreman plan. I srecom sve prodje dobro, on ostaje na stanici a zena ulazi u drugi autobus.
Mozda je moja pomoc vise bila simbolicna ali eto nisam mogla da ignorisem.
Originally posted by Ivana
Samo da je iznenadjujuc totalan nedostatak empatije.
Mene vise nista ne iznenadjuje.
Mozda zato sto ni ja ne osetih bas nesto mnogo empatije za moje probleme.
Originally posted by bakalar
VRISTIM OD SMEHA, PROBUDICU UKUCANE
X
Kad odem u kaficj, hocju drushtvo, smeh, kafu, kolu...a ne ovaj trash! 
