Ne. Sebe dobro poznajem te ne mogu da se zavaram zasto sta cinim.
U svim (ili gotovo svim) situacijama ja postupam prema mojim nekim nacelima, koje smatram ispravnim. Ne napadam prva, ali ako me neko napadne ne zaboravljam, doduse ne zaboravljam ni dobre stvari. To opet ne znaci da cu se baviti osvetom, to mi je gubljenje vremena, imam toliko drugih stvari kojima zelim da se bavim. Ipak po pravilu se desava da se neki ljudi koji su se meni zamerili ukopaju sami, obicno su to neke zlice ne samo prema meni. Tada kad ih vidim "ukopane" poradujem se sto ih je pravda stigla, tj ono sto su zasluzivali iako ja tome nisam doprinela. Tu ima neke indirektne osvetoljubivosti. Drugo je sto me ljudi koji su me ometali u necemu motivisu dodatno na uspeh. Mozda bi jos trebalo da im zahvalim za svu motivaciju koju su mi dali
To jeste opet neka indirektna osvetoljubivost, vise kao likovanje...
