Originally posted by horus.
U komunikaciji sa strancima (uzivo, ili preko interneta) kada vas zamole da im ispricate nesto o Srbiji o cemu im pricate?
Sta je to sto je upecatljivo za Srbe i Srbiju?
Ima li afirmativnih stvari o kojima se objektivno moze govoriti?
Uh joj. Pa kazem im da je to jedna tuzna zemlja u tranziciji, sa mnogo funkcionalno nepismenih, neobrazovanih ljudi, poremecenim vrednosnim sistemom, generalno niskim stepenom kulture, sjebanom ekonomijom, niskim standardom i da je to generalno posledica i uzrok ocaja koji se ovde desava u poslednjih 20 godina.
Da zivim u drustvu koje je veoma zatvoreno i netolerantno, konzervativno i dezorijentisano.
Medjutim isto tako im kazem da sam mogla da odem kad god sam htela, ali nisam jer sam uspela da u tom haosu napravim sebi relativno dobar zivot, okruzim se divnim ljudima, dobijem manje vise besplatno obrazovanje, i da sam tu srecna. Da imam privilegiju da zivim u Beogradu koji se iz moje perspektive ne razlikuje bitno od bilo kog evropskog grada, i da sam, u sustini, od svega toga stvorila svoj mali svet u kome mi je dobro, well kad zanemaris finansijski aspekt.
I onda se setim da se mom bratu u Londonu, radeci posao za koji je dovoljno srednje obrazovanje, desi da za jedan dan zaradi celu moju platu. A ja ovde imam sve ostalo.
Mislim, ovde je u sustini moguce da imas jedan dobar i kvalitetan zivot, al moras silno da se pocimas i po mogucstvu da izbegnes paljenje televizora.
Sto se afirmativnih stvari tice, ima ih, i te kako, ali one su, bar po meni, vezane uglavnom za jedan mali krug ljudi, ciji se pogled na svet i stil zivota veoma razlikuje od svega sto je ovde mainstream.
