Plavi fudbal - autorska rubrika
Poslato: 08 Dec 2006, 15:50
Ја сам одавно најавио, а ево коначно и да одржим реч, стартујем са ауторском рубриком плави фудбал.
Србија је постала независна држава, и и коначно има своје првенство. То првенство не може да буде квалитетније од оног заједничког са Црногорцима у доба ФСЈ и ФССЦГ, али засигурно не ни много лошије. Једно је сигурно, и даље је досадно и монотоно. Узрок једноставан - београдски "вечити" су и даље од 1991. године вечити шампиони државе и освајачи купа, кад-кад се неко случајно умеша, али то су пролазне епизоде. Па ипак ова сезона је донела неке новине. Тако је други на табели клуб који је ван Београда, а који у доба "велике" лиге није играо ни у другој савезној лиги. У питању је наравно ФК "Младост" из Апатина. И док новосадска "Воша" једва преживљава сваке сезоне, "неки нови клинци" из покрајине постају респектабилни чланови елитног такмичења. У сезони за нама угасио се и ФК "Пролетер" из Зрењанина, клуб који је изнедрио више познатих играча, у првом реду Ненада Бјековића, садашњег руководиоца ФК "Партизан". Но, да ипак стадион на "Карађорђевом парку" не остане закоровљен побринули су се вредни људи из Банатског Двора. Фузионисањем "Будућност" мења име у "Банат" и сели се у Зрењанин. За сада клуб нема запаженијих резултата, али тандем Мирко-Вукица Вучуревић ће сигурно покушати да клуб дигне на знатно виши ниво.
Изнова се враћам на табелу наше суперлиге и тражим "Партизан". Нема га нигде! Барем не у врху. Криза која је настала након утакмице са ФК "Петржалком" претходне сезоне још траје у Хумској улици. Чак се продубљује. И сви драме... а понајвише навијачи и представници медија. И ето у чуду се чуде, како "црно-бели" губе утакмице, како нису у врху, те ово, те оно. А чему све то? У јаким страним првенствима многа звучна клупска имена по неколико година не могу да освоје ништа и нико се због тога не брине нити рони крокодилске сузе. Ако мене питате, и боље је да се мало одморимо од "вечитих". Или барем једног од њих. И Милано има своје "вечите", и један од њих, наравно "Интернационале" од доласка Моратија јуниора није освојио "скудето", па због тога не лете главе нити се роне сузе. А навијачи и даље долазе на утакмице, за разлику од утакмица београдског "Партизана". Његови навијачи су се одлучили на грађански протест. Неоправдан. Навијачи су нажалост, у нашем фудбалу, али и другим спортовима, све само не навијачи. Конкретно навијачи "Партизана" траже оно што им не припада. А то је мешање у послове управе. Онај ко ни динара није уложио у нешто, нема права да одлучује. Нити да поставља захтеве. Нарочито у случају, ако од тих људи није било никакве користи, него само штете у последњих петнаестак година. "Волети клуб" тако што се праве инциденти у земљи и иностранству, па после то "вољени клуб" плаћа из сопственог новчаника, а не љубљени навијачи, није љубав. То је силовање.
И фудбала, и безбедности осталих људи на спортским објектима. И зато их управа клуба и игнорише. И не греши. Јер није на губитку. Од навијача не пуни буџет ниједан клуб у земљи, па протести и бојкот истих, не смеју ни да привлаче пажњу. Чак су управе и омогућиле тим истим навијачима да улазе бесплатно на утакмице (стајање), па је присуство навијача једино доносило некакву моралну вредност. И ништа више.
Толико за овај пут. До наредне недеље, велики позз!
Србија је постала независна држава, и и коначно има своје првенство. То првенство не може да буде квалитетније од оног заједничког са Црногорцима у доба ФСЈ и ФССЦГ, али засигурно не ни много лошије. Једно је сигурно, и даље је досадно и монотоно. Узрок једноставан - београдски "вечити" су и даље од 1991. године вечити шампиони државе и освајачи купа, кад-кад се неко случајно умеша, али то су пролазне епизоде. Па ипак ова сезона је донела неке новине. Тако је други на табели клуб који је ван Београда, а који у доба "велике" лиге није играо ни у другој савезној лиги. У питању је наравно ФК "Младост" из Апатина. И док новосадска "Воша" једва преживљава сваке сезоне, "неки нови клинци" из покрајине постају респектабилни чланови елитног такмичења. У сезони за нама угасио се и ФК "Пролетер" из Зрењанина, клуб који је изнедрио више познатих играча, у првом реду Ненада Бјековића, садашњег руководиоца ФК "Партизан". Но, да ипак стадион на "Карађорђевом парку" не остане закоровљен побринули су се вредни људи из Банатског Двора. Фузионисањем "Будућност" мења име у "Банат" и сели се у Зрењанин. За сада клуб нема запаженијих резултата, али тандем Мирко-Вукица Вучуревић ће сигурно покушати да клуб дигне на знатно виши ниво.
Изнова се враћам на табелу наше суперлиге и тражим "Партизан". Нема га нигде! Барем не у врху. Криза која је настала након утакмице са ФК "Петржалком" претходне сезоне још траје у Хумској улици. Чак се продубљује. И сви драме... а понајвише навијачи и представници медија. И ето у чуду се чуде, како "црно-бели" губе утакмице, како нису у врху, те ово, те оно. А чему све то? У јаким страним првенствима многа звучна клупска имена по неколико година не могу да освоје ништа и нико се због тога не брине нити рони крокодилске сузе. Ако мене питате, и боље је да се мало одморимо од "вечитих". Или барем једног од њих. И Милано има своје "вечите", и један од њих, наравно "Интернационале" од доласка Моратија јуниора није освојио "скудето", па због тога не лете главе нити се роне сузе. А навијачи и даље долазе на утакмице, за разлику од утакмица београдског "Партизана". Његови навијачи су се одлучили на грађански протест. Неоправдан. Навијачи су нажалост, у нашем фудбалу, али и другим спортовима, све само не навијачи. Конкретно навијачи "Партизана" траже оно што им не припада. А то је мешање у послове управе. Онај ко ни динара није уложио у нешто, нема права да одлучује. Нити да поставља захтеве. Нарочито у случају, ако од тих људи није било никакве користи, него само штете у последњих петнаестак година. "Волети клуб" тако што се праве инциденти у земљи и иностранству, па после то "вољени клуб" плаћа из сопственог новчаника, а не љубљени навијачи, није љубав. То је силовање.
И фудбала, и безбедности осталих људи на спортским објектима. И зато их управа клуба и игнорише. И не греши. Јер није на губитку. Од навијача не пуни буџет ниједан клуб у земљи, па протести и бојкот истих, не смеју ни да привлаче пажњу. Чак су управе и омогућиле тим истим навијачима да улазе бесплатно на утакмице (стајање), па је присуство навијача једино доносило некакву моралну вредност. И ништа више.Толико за овај пут. До наредне недеље, велики позз!