Utorak, 13. januar 2009. - Melburn
Dragi moji fanovi,
Dobrodošli u moj prvi dnevnik u 2009. godini! Pišem vam iz Melburna (Australija) gde vladaju izuzetno visoke temperature, naročito u poređenju sa Hong Kongom odakle sam upravo stigla. Prošle nedelje sam tamo igrala egizibicioni turnir i bilo je prilično hladno. Kao što ste verovatno već čuli tamo sam se i razbolela. Osećala sam se iscrpljeno, imala sam temperaturu i izubila sam energiju. Nažalost, nisam mogla da odigram neke od mojih mečeva. Bila sam jako razočarana jer sam u Hong Kong otišla sa ciljem da odigram nekoliko dobrih mečeva pred Otvoreno prvenstvo Australije, ali zbog virusa nisam uspela u tome.
U Hong Kongu sam upoznala možda mog najvećeg fana koji je učinio da se usred svega što mi se izdešavalo osećam bolje. Reč je o jednoj maloj devojčici koja je došla da gleda moj meč i rekla mi je da je to bio njen životni san koji joj se upravo ostvario. Ona zna mnogo o meni, čak i neke podatke koje čak ni ja sama ne znam! Haha. Napravila je album sa velikim brojem mojih slika, u kome se nalaze čak i fotografije dok sam bila beba, koje mislim da nikada do sada nisam ni videla. Zaista zadivljujuće. Veoma sam srećna zbog podrške koju sam imala i koju imam od velikog broja fanova u Hong Kongu, ali i širom sveta. Oni su uz mene uvek, bez obzira na to kako igram i to je sjajan osećaj, jer znaš da su oni uvek tu. Prenose mi pozitivinu energiju i ulivaju novu snagu da nastavim dalje, da budem bolja i jača. Veoma to cenim!
Stigla sam u Melburn u nedelju popodne. Bila sam kod doktora i uzela neke lekove, što mi je dosta pomoglo. Pokušala sam ponovo da treniram u ponedeljak, ali ništa mi nije išlo od ruke. I dalje nisam imala snage i loše sam se osećala na terenu. Vratila sam se lekaru i uzela još lekova. Prestala sam sada da uzimam antibiotike, i danas mi je već dosta bolje. I dalje sam otečena, i pomalo kašljem, ali u poređenju sa onim kako je bilo pre, veoma sam srećna. Na današnjem treningu konačno sam mogla da udaram loptice i krećem se po terenu kako treba. Prethodnih dana, noge su mi bile nestabilne, a imala sam osećaj kao da držim reket težak deset kilograma u rukama. Srećna sam što sam se vratila na teren i što se trudim da vratim ritam što je pre moguće, jer je do početka turnira ostalo pet ili šest dana. Moram da budem maksimalno spremna i zdrava zbog toga.
Jedna stvar koja je drugačija ove godine je moja snaga. Radila sam jače nego ikada u pripremnom periodu, i osećam se mnogo snažnije sada. Telo mi se promenilo - imam više mišića i više sam spremna na napore. To je novost za mene da se tako osećam, i možda će mi biti potrebno neko vreme da se naviknem na sve, ali nadam se da će mi to pomoći u ovoj sezoni.
U stvari, mama mi je bila bolesnija nego ja. Mislim da smo bolovale od iste stvari, ali njeno stanje je bilo znatno gore. Nisam sigurna zašto, možda jer sam mlađa i što se oporavljam brže od takvih stvari. Tri dana nije mogla da ustane iz kreveta! Sada se, pak, oporavlja, i nadam se da će sutra moći da izađe i da me gleda kako treniram. I tata mi je ovde sa nama, kao i moj trener. Lepo je što su uz mene, i što čine jedan pravi mali tim.
Neki ljudi se pitaju koju odeću ću da nosim ove godine jer sam u Hong Kongu nosila haljine na kojima su stajali moji inicijali JJ. To su bile haljine koje sam sama kreirala. Ali, ne mogu da vam kažem šta ću da nosim u Australiji jer još nisam potpisala nikakav ugovor. Ne smem ništa da kažem dok ne postane zvanično. Opet, nadam se da će vam se dopasti. Takođe, moj ugovor sa Prinsom je istekao, tako da ću uskoro menjati i rekete, ali to se neće desiti odmah. Potrebno mi je vreme da se naviknem na novi reket, i verovatno nije najbolja stvar da se on menja neposredno pred gren slem. Nisam još odlučila koji reket ću uzeti, ali nadam se da ću uskoro izabrati. Reći ću vam kada saznam.
Pisaću kolumnu za novine tokom Australian opena, za "The Age". Izlaziće svaka dva dana, posle svakog od mojih mečeva. Plaćaju me za to, ali sav novac će ići u humanitarni fond UNICEF. Ako budete u prilici, molim vas čitajte. Nadam se da ćete uživati.
Danas je ove zaista vruće. Ima 37 stepeni. Nije bilo lako oporaviti se od bolesti proteklih par dana, ali sada moram i na to da se navikavam, na visoke vremenske temperature. Jedva čekam da počnem da igram moj prvi turnir u sezoni. Nadam se najboljem.
Hvala za svu podršku koju mi pružate i uskoro ću vam opet pisati!
Voli vas
JJ
http://www.jj-jelenajankovic.com/sr/blog.php
Samo da metne masnicu na glavu i ima sve da ih sredi, siguran sam!
