- 07 Sep 2008, 19:35
#1233468
Elem, nasla potrebne delove:
Feministički kliše je da su žene podeljene na device i kurve koje su suprostavljene jedne drugima. Nema ni pomena u anti-porno retorici kako mržnja koju oglašavaju »ugledne« žene stavlja kučku u opasnost i do koje mere ljubomora »finih« žena i njihov strah da sa njom budu poistovećene izoluje kučku i omogućava njenu eksploataciju i zloupotrebu.
Neke od nas mrze ovu polarizaciju i želele bi drugačiji izbor, nešto između device i kurve. Seksualno istraživanje bilo bi daleko lakše da se ne odvija u toj areni visoke napetosti. Ali ono se baš tu odvija, pa ako zatražimo »samo malo slobode«, barem delić seksualnog podsticaja, iskustva, želje, ili govora, proglasiće nas kučkama i kurvama. Stoga najveći deo žena ostaje poistovećen sa devicom, ženom koja posmatra i pati, koja se uzdržava od delanja, koja uvek prašta, koja vida rane i rada, ali neće učiniti ništa da zaustavi nasilje ili ubistvo. Isuviše je zastrašujuće biti bestidnica, žena koja putuje, koja želi da ide tamo gde muškarci idu i vidi ono što oni vide, koja nosi njihovu odeću i usvaja njihova zadovoljstva i manire, koja sa sobom nosi žilet, koja isteruje svoje, koja se oblači kako bi skrenula pažnju na sebe, koja brine o svojim prijateljicama a neprijateljima zabada nož u leđa. Ona nije slobodna, ali zaslužuje da bude.
Ironično, reč »devica« u originalnom značenju nije predstavljala seksualno neiskusnu, već je označavala ženu predanu božanskoj službi, pa stoga i neudatu. Neke svete device verovatno su imale ritualne seksualne odnose sa predstavnikom boga ili sa muškarcima koji su posećivali hram kako bi prineli darove. Bile su, dakle, prostitutke. Danas, volja žene, njena predstava o sebi i integritet znače tako malo da nije potrebno ništa više od nasilja kako bi je pretvorili u nešto prezreno – u kučku, pa makar i žrtvovanu. Nema sigurnosti u devičanstvu – u onom pravom kao ni u onom odglumljenom.