Mislim da moja prva devojka je bila najbolja, jer imala sam 16 godine i ona 14 i bile smo toliko slatke
U školi, devojke su mi rekle "videla sam te dok ljubiš tvoju devojku!" I rekla sam "daaa!
volimo se!" i nisu nam ismejali
Bile smo u srednji školi. Svaki dan smo se pisale pismo. Još uvek imam ih negde, a dugo nisam ih čitala.
Njena mama je lezbejka i kod nje bile smo slobodne. A moja mama nam je stalno rekla "ne sedite preblizu devojke! Niste u braku!" Ne daj Bože da je poljubim.
Jednom, mama je htela da spava, a nije htela da nam pusti da budemo sama jer bile smo zaljubljene tinejdžere. Rekla sam "možemo spavati zajedno" i nas tri smo išli u Mamin krevet. Mama je zaspala i ja sam počela nešto sa mojoj devojkom. A onda otišle smo u mojoj sobi da ne probudimo mamu.
Raskinule smo zato što iselila sam u Mađarskoj. Ona je rekla da će me čekati, a rekla sam joj mene ne čekaj, ćeš naći nekoga drugu. Citirala sam sa Šekspira kad sam raskinula sa njom. "But soft you now the fair Ophelia, nymph in thy orisons be all my sins remembered .... I did love you once." Tada sam mislila da ovo je slatko i da sam toliko pametna, a sada znam da sam je povredila.
Ove leta sam je videla. Razgovorile smo. Dobro je bilo, jer sad nismo zaljubljene, i sad punoletne smo.
Posle nje sam imala nekoliko druge devojke. A najbitnije nisu bile moje devojke, nego nešto "friends with benefits" ili neuzvraćen ljubavi. Na kraju, ja sam ih volela i oni nisu mene volele. Na sreće sad nisam zaljubljena.