Gay-Serbia.com | Diskusije

Mnogo puta cujemo kako neku zenu muci PMS. Mozda ste i vi jedna od tih zena. Ako jeste (a i ako niste) evo pitanja za vas.

Da li ponekad, svesno ili nesvesno koristite ovo kao izgovor da bi bile postedjene neke obaveze iako ti simptomi u tom trenutku kod vas i nisu bili toliko izrazeni i nepodnosljivi? I ako je tako da li mozete nekom a i samoj sebi to da priznate?

Da li smatrate da se samim strahom od PMS-a i autosugestijom njegovi simptomi mogu pojacati cime ste mozda nesvesno same sebi naskodile? (poznavala sam jednu koja je to radila)

Ja nemam nesto previse dramatican PMS tako da ga ne smatram nekim ogranicavajucim faktorom. Retko kad ga i pominjem tako da mi ne bi bio neki izbor ako bih odlucila da se "izvlacim" od obaveza (sto inace, jelte, ne radim )

Je l' ti pričaš baš o pms-u ili o meci? Pošto mi nije jasno kakvih to obaveza mogu biti pošteđena kad sam u pms-u...

meni su hormoni očigledno u totalnom haosu dan pre
hiper-senzitivna sam i uglavnom plačem i po nekoliko puta dnevno (i sebi jezivo idem na nerve zbog toga )
ali to ne koristim ni kao izgovor ni kao opravdanje za neko ponašanje, jer iako možda preterano regaujem ipak je to ponašanje u skladu su mojim mislima i osećanjima vezanim za osobu ili situaciju, pa sam za njega dakako i odgovorna

Originally posted by bigirl
Je l' ti pričaš baš o pms-u ili o meci? Pošto mi nije jasno kakvih to obaveza mogu biti pošteđena kad sam u pms-u...

Recimo da ti okolina "gleda kroz prste" ako si nervozna a kazes da je PMS. Mozemo to nazvati privilegija, ne mora obavezno obaveza da bude.

ne, ja sam jednostavno luda

Originally posted by J...

Mozda ste i vi jedna od tih zena.

ta sam.

Originally posted by J...
Da li ponekad, svesno ili nesvesno koristite ovo kao izgovor da bi bile postedjene neke obaveze iako ti simptomi u tom trenutku kod vas i nisu bili toliko izrazeni i nepodnosljivi? I ako je tako da li mozete nekom a i samoj sebi to da priznate?

naravno da koristim jer je moje telo jedino sto imam i ako ga ja ne postujem i ne slusam niko drugi to nece ciniti. trudim se da sebe postedim sto je vise moguce, uvek - ne samo u pms/u. na to sve imamo pravo

Originally posted by J...
Da li smatrate da se samim strahom od PMS-a i autosugestijom njegovi simptomi mogu pojacati cime ste mozda nesvesno same sebi naskodile? (poznavala sam jednu koja je to radila)

jok. ne plasim se pms-a niti ms-a. ali me promene u istom kako godine prolaze iznenadjuju i samo potvrdjuju da mi briga o sebi mora biti na prvom mestu


od obaveza ne mogu pobeci, mogu se samo privremeno skloniti. i ako ce to znaciti da cu obaveze preuzeti jaca i spremnija samo znaci da ce obaveze biti kvalitetnije obavljene

inace, jako se malo govori o muskim mesecnim ciklusima, koji zaista postoje i koji su naucno obradjivani i dokumentovani. ali o tome tje mozda reci nesto vise neko drugi.

Hm,

Ja sam od skora u svemu ovome, usled izvesnih faktora,
i meni je period generisan externo, to jest lekovima,
koje uzimam na 28 dana.

PMS imam i mogu da kazem da ga vec sesti put prozivljavam
i ucim sta mi se desava..

I ja placem, prilicno i znam da je to od hormona, svesna sam
toga. Osim toga grudi mi postanu tvrde i bas bole na dodir..

Originally posted by J...

Da li ponekad, svesno ili nesvesno koristite ovo kao izgovor da bi bile postedjene neke obaveze iako ti simptomi u tom trenutku kod vas i nisu bili toliko izrazeni i nepodnosljivi? I ako je tako da li mozete nekom a i samoj sebi to da priznate?

kad sam bila mladja, umela sam da se izvlačim na PMS, u smislu da sam sebi dozvoljavala raznorazne histerije, oko totalno glupavih sitnica.
sad, kad sam u PMSu i kad krenem da gundjam oko neke gluposti, sama počnem da se smejem sebi, ili se zajedno smejem sa osobom koja je nedužna "zaradila" gundjanje... i moram da priznam da se tako mnogo lepše osećam.

što se fizičkih simptoma tiče, manje su mi bolne menstruacije nego prethodnih godina, mada se nikad na to nisam izvlačila... popijem Brufenče i mirna Bačka... mada mi se dešavalo i da se onesvešćujem od bolova, ali čim se povratim, nastavljam sa dotadašnjim aktivnostima.
sad se samo patim sa bolnim grudima, koje napupe pa mi ispadaju iz brusa a da ne pominjem agoniju silazaka niz stepenice

Originally posted by J...
Da li smatrate da se samim strahom od PMS-a i autosugestijom njegovi simptomi mogu pojacati cime ste mozda nesvesno same sebi naskodile? (poznavala sam jednu koja je to radila)

autosugestijom je moguće na sve uticati, pa i na eventualno pogoršavanje PMS stanja. mada, nisam to nikad radila, bar ne u negativnom smislu.
rekla bih da meni sada radi autosugestija, ona pozitivna, jer sam svesna svojih podivljalih hormona odredjenih dana u mesecu, i ne dozvoljavam da me uzmu pod svoje.

Originally posted by IriS
a da ne pominjem agoniju silazaka niz stepenice

sta se desava kad silazis niz stepenice?

Bole grudi.

da bre

nemam te klasicne "simptome" PMS-a.

eventualno mi se poslednja dva puta desilo da sam odista vec bila u nekim, da me prostite, govnima, pa sam na sve to reagovala nesto burnije nego sto bih inace. i to sam mogla jedino PMS-om da objasnim.

a sto se fizickih simptoma tice, dan pred i prvi dan me bole bubrezi, donji deo ledja, malo grudi, krknem dva kafetina tad i do kraja ko da mi nije nista.

mene su fizički danas dokrajčili a pilulice ne pomažu...

Do neke 20 godine PMS nisam uopste osecala skoro.
Od 20, definitivno ga osecam /a inace imam sklonost ka hormonalnom disbalansu/

-bolne grudi
-razdrazljivost
-od sitnica pravim krupnice
-umem da se rasplacem na reklamu za koka kolu i u isto vreme se smejem jer je situacija nebulozna
-izuzetno povecan libido

Racionalizacijom se trudim sebi da kazem da preterujem jer sam u PMSu /eto bas kao danas/ i racijom ja to shvatam, ali hormoni su cudo! Hemija je cudo, zaista.../fak, pa ugojila sam se bila 33 kile kad su mi hormoni bili u qrcu pre par dina, srecom sredila sam to.../

Nije mi to izgovor, jer je to cinjenica, ne koristim to da bi se izvlacila, i nimalo mi ne prijaju simptomi, cak ni taj izrazen libido mi nije nesto neophodan, i ovako je dovoljno visok. I uvek upozorim da sam u PMSu ukucane -mada i sami vide.

Pre dva meseca sam morala da uzimam progesteron 2 nedelje, i UZASNO mi je usporio metabolizam, toliko da se i dalje mucim da skinem 3 kile koje sam nabacila /a nisam jela vise uopste/
Ali za te dve nedelje bilo mi je milina, bas sam osetila da mi je bio potreban, plus libido mi je bio mnogo "normalniji" sto zaista, ma koliko nekome smesno zvucalo, mi je doslo kao psiSofiSicki odmor.

Moj uzorak nije veliki, ali se stvarno trudim da dobro izanaliziram.
Cak mi je padalo na pamet da je mozda rec o nekom placebo
efektu, ali nije. Kao sto rece Nanny, hormoni su cudo, kako te voze.

I to sa silaskom niz stepenice sam okusila, bas u tim nekim danima,
umem da budem razdrazljiva, ali posto sam i ovako pitoma kao
osoba ( oh ) to nije nesto strasno. Libido mi sroljan, do daske,
inace, a u poslednje vreme se desava, da se neznatno poveca.
A o suzama da ne govorim.

Evo primera. Cula sam recenicu "za zaljubljne, svaka je kapija triumfalna", i pocnem da cmizdrim kao blesava...

.. a desilo mi se da imam i grceve i bolove, iz nepoznatog
izvora, za sta sam sigurna da je placebo... jer kako drugacije
objasniti?

Pisem ovo, jer ja mozda imam cistiju situaciju, i mozda
u neku ruku mogu bolje analiticki da sagledam ceo
problem PMSa... Kao kad pocnete da crtate na cistom
belom platnu..

divljam...mene to sve jako boli....

...a sto se tice ponasanja, potpuno sam nesnosna....

moj ciklus je prakticno nepostojeci...imam izrazito neredovne menstruacije, tako da nikad ne znam kada cu biti u PMS-u..tako da je placebo iskljucen....

...tek kad dobijem, vratim film i ukapiram o cemu se radilo...u stvari...

Do skoro sam mislila da je to izmisljena stvar...tj.nisam imala nikakvih simptoma...ali u skorije vreme se poceo manifestovati kao izuzetno nenormalan i neutoljiv apetit...tih par dana pre prozdirem sve sto mi stane na put!

Uh, mene svaka 3 - 4 meseca zabode bas gadan PMS, kad kazem gadan, bas gadan, sise me bole 10 dana, osecam se kao Holly Golihgtly (trabale su mi godine da definisem) dok dozivljava one panicne napade koji je teraju da ide u Tiffany's. Enivejs, umem da dobijem citave 4 kile, jedem ko mecava, mada ne bude od toga nego od vode, valjda, koja se nakupi. Sise me unistavaju, krsta umeju da bole, noge mi se nekako naduju, tako da mislim da ce puci ako cucnem. Apetit divlja. A o psihickim posledicama da ne pricam, umem na trenutke da budem ona krajlnje nerzumna zena, onako vodjena iskljucivo iracionalnim. I sve mi ide na kurac. Znaci, ako me neko preterno gnjavi, sva je sansa da cu se izdrati na njega, ako me ne daj boze neka baba ili neki lik slucajno dotakne golom rukom u autobusu, ja cu se zgaditi nikad gore, da ne pricam o tome da cu torbu hteti da bacim jedno 10 puta, zato sto me onaj kais iritira, ili mi smeta sto mi to sve dodiruje kozu. Inace ne volim da me nepoznati ljudi dodiruju, i gadno mi je kad se neko ocese o mene u prolazu, ali u pms-u mi dodje da im otkinem glavu. Onda ludim od ljudi koji na semaforu stanu ispred mene, ili od onih koji se rasire po ulici pa moras da ih preskaces. Znaci postanem jebena bomba koja je spremna da explodira a svaku sitnicu. Jebeni uzas. Krajnje sam dekoncentrisana i u stanju sam da psujem nevidjeno sve na sta naletim, ako neko negde burgija, ja naglas kazem, dabogda si nogu probusio, ako mi neka autisticna baba presece put na ulici, moze se desiti da mi izleti neka kletva, strpljenje mi je nikakvo, ne mogu ni semafor da sacekam. Onda, kad krenu bubuljice, jao meni, evo jos nosim dinosaurusovo jaje sto mi je izaslo pre 10 dana, jos se nazire, a uspela sam da ne cackam, inace imam dobar ten , a u PMS-u, jebote nekad mi izadju bubuljice na ledjima pa ocu da se ubijem...
Onda stanem pred ogledalo, koji zajeb, pa sam sebi sva nakako iskrivljena, promene mi se proporcije lica i tela, ali majke mi, inace obozavam kako izgledam, a u PMS-u, joj. Desava mi se da se nasminkam, pa mi ne valja, pa opet i tako dok mi oci ne budu ko sarme. Frizuru ne mozes ukrotiti ni malterom. Ako se osisam nekih 6-7 puta godisnje 5-6 od toga bude u napadu ludila prouzrokovanim PMS-om. Izvlacim stvari iz ormana i bacam ih na pod i nemam sta da obucem (iako regularno nosim 7 pari farmerki, ko zna koliko majica i duxova, 4 jakne itd). Pravim nevidjeni nered, ne mogu nista da nadjem, u histeriji sam sve vreme. Libido je neukrotiv, inace je dizasterozan, ali u PMS-u, uh joj. Jebeni horor, znaci sve te neke relativno negativne osobine, koje cuce negde u meni, i ne ispoljavaju se inace, nekako izlete pojacane 10 puta. Baba i keva bolje da me nista ne pitaju. Vristim. Postanem jebeni monstrum. Dobijam nervne slomove, nekad nekontrolisano placem (mada u rpincipu nisam placljiva) iz histerije, nekad se smejem, nekad sam uzasno bahata i samoziva i nerazumna.

E sad, to se u tom obimu mozda desi 2x godisnje, cesce mi se desava da uopste ne osetim PMS, desava mi se i da me sise uopste ne bole. Desava mi se da me uhvate te psihicke furije, pa skontam da je to od pms-a i iskuliram potpuno, desava mi se i da mi apetit ne skoci, medjutim cesci je slucaj da me bar nesto do ovoga spopadne.
Ako nista, cibulej se pojave svaki mesec, i meni je to dovoljan razlog za ocaj.

E sad, ja nista od toga ne koristim kao izgovor, trudim se da regularno funkcionisem. Kada mi neko bas zvace zivac do granice koju sam u tom stanju sposobna da tolerisem, ja im kazem da ne cackaju mecku, jer cu se petvoriti u Mr Hyde-a svaki sekund.

Jebiga, meni su hormoni iovako polu divlji, a u pms-u to je bolest. Bas bolest.

E da, ima jos jedan zanimljiv simptomcic, svakih 5-6 meseci, uhavti me nesto, postanem zenstvenija od definicije zenstvenosti. Porivu da se uvucem u haljinu, i popnem na stikle ne mogu da odolim, jos vezem i pundju, nasminkam se, natakarim bisernu ogrlicu i biserne klips mindjuse, dragujem se 101%, i onda tako izadjem i uzivam u tome kad mi neko privuce stoilicu i slicno. Totalno pobenavim, pretvorim se u Keri iz sexa i grada, ili u Holi Golajtli, sta god. Ko da mi je mozek ispran, ko da sam rasla na kosmopolitenu.

jbt inace nosim majice siledzijke, fajterke (u prevodu na potkosulja bretele ili bez rukava), i generalno se oblacim ko oni latinosi iz wassup rockers. Tako da mi nije jasno sta mi se desava, al mi bude do jaja.

Originally posted by LittleRed
ali to ne koristim ni kao izgovor ni kao opravdanje za neko ponašanje, jer iako možda preterano regaujem ipak je to ponašanje u skladu su mojim mislima i osećanjima vezanim za osobu ili situaciju, pa sam za njega dakako i odgovorna

it ain't that time of the month again, it's that time of the minute again!
''

Ne vodim te beleske o ciklusu, nikad ih nisam ni vodio tako da se uvek iznenadim kad me strefi.

Desi mi se ponekad da se preznojavam i da sutradan "dodje tetka". Ja sam nervozan kad se preznojavam, bez obzira dal je uzrok niskopodni bus bez prozora u sred leta ili ta najava ciklusa.

Moja zena sizi 10 dana pre dana D i vadi se na taj PMS. Ja iskreno mislim da tripuje i da joj je to izgovor da se dere na mene i jos me ubedjuje kako je to strasno. Ko da ja nemam iskustva. Jednom je cak, dok smo krili da zivimo zajedno, sakrivala uloske kad dodje moja keva U fazonu da keva ne provali da tu ima neko zensko

A druga stvar je sto mene frustrira sama cinjenica da imam taj ciklus a drugi muskarci nemaju

a bubuljica...ijoooooj...notice the singularity..bubuljicA...

...znaci..citavo moje telo, bice i energija tada odluci da se fokusira na JEDNO MESTO i tu krene da se obrazuje teren za oooogromnu bubuljicu.....svaki put cekam da iz nje izleti neki alien or somethin'

Hej, Momo,

Nabacis malo testosterona i nema vise ciklusa

@m..

Originally posted by Andjelika
Hej, Momo,

Nabacis malo testosterona i nema vise ciklusa

Znam to, razmiisljam o svemu puce mi glava

Probao sam jednom sa makrobiotikom
Kazu leci sve, ja reko mozda ce i Hari Benjamina
nakon par meseci makrobioticke ishrane trajanje ciklusa se smanji i kome je trajao 7 dana trajace mu 3 dana... moja drugarica je imala neopisive bolove prva 2 dana ciklusa a od kad je pocela sa makrobiotikom nestali su i ti bolovi i duzina ciklusa se smanjila...
tako da eto...
nije to nikakva misterija, jednostavno kolicina otrova u organizmu je manja i krv nema potrebe da se preciscava u vecoj meri... tako barem kaze Michio Kushi

He, tako sam se ja zezala sa menosojom, pa nista...
Mnogo su slabi ti fitoestrogeni... sumnjam da cak imaju
nekoga efekta u menopauzi....

Pa i sam estrogen je mnogo fin hormon, i nije toliko
agresivan...

Zato ga treba postovati!


oftopic: Izvinjavam ako vam se cini da smo uleteli previse
sa ovim nasim hormo forama....

Nazalost, itekako ga osecam...
Najvise me nervira nadutost donjeg stomaka i grudi, jer mi to smeta u obavljanju svakodnevnih stvari (treninzi, setnje po prirodi), imam malo pojacan apetit koji se da iskontrolisati i nesto sam nervoznija i osetljivija u tom periodu.
Trudim se da to svoje stanje ne namecem bas svakome na koga naletim, ali oni koji spadaju u neposrednu okolinu ne mogu da budu postedjeni.

Mene drma pms ovog meseca da imam zelju da ujedam, i da me nerviraju stvari koje me inace nerviraju 10 puta vise. Non stop se kontrolisem da mi ne izlecu zajedljivi komentari, uzas.

Originally posted by Nanny Ogg
Non stop se kontrolisem da mi ne izlecu zajedljivi komentari, uzas.

Draga moja, ja sam ti zbog toga proglasena asocijalnom.


On topic:

sad sam u PMS-u

danas sam dala otkaz

enough?