- 30 Maj 2008, 07:29
#1128205
Gde da nastavim o Duški Puški? Prvoj buchici koju sam upoznala doduše preko slike. Evo, nastaviću ovde, pa ako ima primedbi, prekopiraću post u buč sekciju. Elem, jedina koja je nudila nešto konkretno tokom dugih, besomučnih pokušaja da se pronađe neko ko je, najpre žensko (mnogo muškaraca na chatu glumili su žene), neko ko nije vulgaran, ko zaista hoće da se upozna..jedina je konkretno nudila Duška Ekstazi, u daljnjem tekstu Duška Puška. Meni se dopao Duškin nick Exstazy, jer sam mislila da je Duška sva u ekstazi, a to mi je zazvučalo onako egzotično, nisam tada čula za ekstazi kao drogu.
(Nakon te priče sa Duškom Puškom upoznala sam UŽIVO jednu slatku biseksualku koja je bila vrlo upućena u droge, pa mi je sve potanko objasnila.)
Ona ponudi broj mobilnog, ja njoj dam svoj i krenu poruke. Bile su fine, odmerene, ali crv sumnje me je izjedao. Da li mogu da te pozovem da ti čujem glas?-otkucam sms Duški. Možeš, mada sam sad na bilijaru sa drugarima. Da popijemo po pivo i zezanjeeee...odmah te ja zovem za sat vremena, ljubavi moja, čim kući stignem.
Zove mene Duška. Iznenadilo me je kad sam čula njen glas. Mislila sam da je muškarac. Bio je dubok i hrapav.
-Ćao.
-Duška ti si? Šta ti je sa glasom, kao da si malo promukla?
-Ladno pivo, vruće zezanje. Izvini, ne mogu da pričam dugo. Brat i ja gledamo tekmu.
I ona spusti slušalicu.
Stigne odmah nakom toga sms
-Volim te, dušo.
Potom mi ona zatraži slike, pa da vidimo dal se tu uklapamo, ako se uklopimo, da se vidimo. Ona izgleda ženstveno, videćeš i sama-reče. Ribe me jure, vrlo sam poželjna. Ne mogu da ih se otresem. E sad kad bi naišla ona prava, da me smiri...
Opis njen bio je: kratka plava kosa, zelene oči, pune usne, visoka, bavi se sportom.
I ja reših da rizikujem, net nisam imala, ona mi dade svoju adresu (a ispriča da je iz Beograda, ali da sve vreme provodi u nekom predgrađu dal Smederevo pomenu, ne znam), ja spakovah neke svoje slike i poslah joj tako u koverti. Ona meni pošalje isto. Stigoše slike, ja pogledah i ne verujem. Ćelava, do glave obrijana osoba valjda ženskog pola i kritične mase u šorcu muškom i muškim sandalama drži kalašnjikov u ruci, pogleda uperenog u daljinu.
-Baba, pogledaj ovo.
Baba pogleda, cinično podiže obrvu, otpuhnu dim i zakikota se.
-Pa fina je. Amazonka.
Duška Puška pošalje sms. -Kakvi su ti utisci? Jel ti se sviđam?
-Izvini, mislim da nije to to.-otkucam nešto u tom stilu.
-A ti mi jesi-stiže odgovor- ima sad da ti postavim sve ove slike na internet. Nikad ih nećeš dobiti nazad, hahahaha.
Kasnije sam saznala da je Duška Puška na tom mob chatu glavna skupljačica slika. Možda je mislila da će se nekom dopasti sa svojom puškom, ali to se nije dešavalo, jer je bila na tom chatu danonoćno, vrebala svoje žrtve, zvala me fonom, psihotično se smejala i to je trajalo sve dok nisam promenila karticu.
(Nakon te priče sa Duškom Puškom upoznala sam UŽIVO jednu slatku biseksualku koja je bila vrlo upućena u droge, pa mi je sve potanko objasnila.)
Ona ponudi broj mobilnog, ja njoj dam svoj i krenu poruke. Bile su fine, odmerene, ali crv sumnje me je izjedao. Da li mogu da te pozovem da ti čujem glas?-otkucam sms Duški. Možeš, mada sam sad na bilijaru sa drugarima. Da popijemo po pivo i zezanjeeee...odmah te ja zovem za sat vremena, ljubavi moja, čim kući stignem.
Zove mene Duška. Iznenadilo me je kad sam čula njen glas. Mislila sam da je muškarac. Bio je dubok i hrapav.
-Ćao.
-Duška ti si? Šta ti je sa glasom, kao da si malo promukla?
-Ladno pivo, vruće zezanje. Izvini, ne mogu da pričam dugo. Brat i ja gledamo tekmu.
I ona spusti slušalicu.
Stigne odmah nakom toga sms
-Volim te, dušo.
Potom mi ona zatraži slike, pa da vidimo dal se tu uklapamo, ako se uklopimo, da se vidimo. Ona izgleda ženstveno, videćeš i sama-reče. Ribe me jure, vrlo sam poželjna. Ne mogu da ih se otresem. E sad kad bi naišla ona prava, da me smiri...
Opis njen bio je: kratka plava kosa, zelene oči, pune usne, visoka, bavi se sportom.
I ja reših da rizikujem, net nisam imala, ona mi dade svoju adresu (a ispriča da je iz Beograda, ali da sve vreme provodi u nekom predgrađu dal Smederevo pomenu, ne znam), ja spakovah neke svoje slike i poslah joj tako u koverti. Ona meni pošalje isto. Stigoše slike, ja pogledah i ne verujem. Ćelava, do glave obrijana osoba valjda ženskog pola i kritične mase u šorcu muškom i muškim sandalama drži kalašnjikov u ruci, pogleda uperenog u daljinu.
-Baba, pogledaj ovo.
Baba pogleda, cinično podiže obrvu, otpuhnu dim i zakikota se.
-Pa fina je. Amazonka.
Duška Puška pošalje sms. -Kakvi su ti utisci? Jel ti se sviđam?
-Izvini, mislim da nije to to.-otkucam nešto u tom stilu.
-A ti mi jesi-stiže odgovor- ima sad da ti postavim sve ove slike na internet. Nikad ih nećeš dobiti nazad, hahahaha.
Kasnije sam saznala da je Duška Puška na tom mob chatu glavna skupljačica slika. Možda je mislila da će se nekom dopasti sa svojom puškom, ali to se nije dešavalo, jer je bila na tom chatu danonoćno, vrebala svoje žrtve, zvala me fonom, psihotično se smejala i to je trajalo sve dok nisam promenila karticu.