Mislim da ono sto mi nazivamo ljubav u sustini jeste splet raznih emocija,
od radosti, razdraganosti, pa do tuge, patnje i ostalo.
Pricali smo o emotivnoj inteligenciji, negde, i sigurno je da postoji stanje koje se
moze nazvati ljubavlju, i da se to stanje vremenom gradi i razvija,
ali isto tako to stanje ne podrazumeva ocekivanje. Ako vam se jede cokolada, onda
se vama jede cokolada, ako vas boli zub, ne mora da boli i osobu sa kojom ste.
To sto kaze m., ocekivati reciprocitet jeste nesto idealno, ali nije uvek realno,
osim toga cesto se desi da su nam ocekivanja, nivoi vrednosti koje nosimo od malih
nogu potpuno razliciti.
Najzdravija veza je ona u kojoj imate dovoljno slobode i dovoljno poverenja, a taj balans
je nekada jako tesko naci.
Kao dva kruga koja se seku, pa presek ta dva kruga je ljubav... Ne valja da se poklope
oba kruga, jer to je onda patologija, a ni da se premalo seku, jer ce se onda brzo razdvojiti.
Veza mora da bude i dovoljno cvrsta i dovoljno labava, pa ko razume shvatice..
eto, tako nesto ja to motam po glavi..