Gay-Serbia.com | Diskusije

To Atthis

Though in Sardis now,
she things of us constantly

and of the life we shared.
She saw you as a goddess
and above all your dancing gave her deep joy.

Now she shines among Lydian women like
the rose-fingered moon
rising after sundown, erasing all

stars around her, and pouring light equally
across the salt sea
and over densely flowered fields

lucent under dew. Her light spreads
on roses and tender thyme
and the blooming honey-lotus.

Often while she wanders she remem-
bers you, gentle Atthis,
and desire eats away at her heart

for us to come.

Opomeni se Aristotela.
Odstrani taj svetlucavi kamen iz srca, izgled, srz,
nastoji da osecaš na na?in
obi?nog Betovenovog koncerta
re?e vojvotkinja M Chambre, nevesta
putem sveprisutnosti,
se?u?i se brija?em po zglobu.
Vele?asni logos koji je preuzeo rolu Marka Antonija
u obliku ?arobnjaka zla, zajaha novu kurvu teologije
i prikazuje je seansom demona svetlosti.
Posustajem, pa više ne mogu misliti na svoje donje rublje,
na elementarnu zelju.
Mislim da ?u samu sebe izliti u bronzu
i prekriti se bradom.
Zatim ?u zaJAhati guduru gospodina Hejnsa i oti?i pod tuš.
Jer nemogu?e je dobiti ono što zelim,
a to je samo par?e iluminiranog pomra?enja.
Ovo je ?udo-povika vojvotkinja M Chambre.
Ovo je ludilo-re?e Dzon Hejns.
Dakle, Hejns je prisutan, usled ovog zalosnog osvetljenja. On je još jedna pridodana sprda?ina.
(analiziraj svaki stih-napravi parodiju)

Originally posted by Angelina777
Opomeni se Aristotela.
Odstrani taj svetlucavi kamen iz srca, izgled, srz,
nastoji da osecaš na na?in
obi?nog Betovenovog koncerta
re?e vojvotkinja M Chambre, nevesta
putem sveprisutnosti,
se?u?i se brija?em po zglobu.
Vele?asni logos koji je preuzeo rolu Marka Antonija
u obliku ?arobnjaka zla, zajaha novu kurvu teologije
i prikazuje je seansom demona svetlosti.
Posustajem, pa više ne mogu misliti na svoje donje rublje,
na elementarnu zelju.
Mislim da ?u samu sebe izliti u bronzu
i prekriti se bradom.
Zatim ?u zaJAhati guduru gospodina Hejnsa i oti?i pod tuš.
Jer nemogu?e je dobiti ono što zelim,
a to je samo par?e iluminiranog pomra?enja.
Ovo je ?udo-povika vojvotkinja M Chambre.
Ovo je ludilo-re?e Dzon Hejns.
Dakle, Hejns je prisutan, usled ovog zalosnog osvetljenja. On je još jedna pridodana sprda?ina.
(analiziraj svaki stih-napravi parodiju)

Znate li sta su pronasli pored piscevog stola koji se ubio?
Nikada neces postati dobar pisac
Jer nikada neces znati sta je posredi
A druge zabole dupe za tvoje pisanje
U tome si potpuno sam
I bog je to zapazio, vrlo izrazajno
Kad pocnes da zivis, pisaces memoare
Tamnosmedje korice, ruzne i odvratne
O postojbini kraj smrdljivog mosta
S koga cugas rakiju stomakliju
In nominee patris dei
Rex homini circulum natives
U tamnosmedjim krvavim koricama kraj gresnoga stola
Sedi vispreni hodojajnik tvoga putesestvija
Pricas kriminalnoj spermi o tvom Sileru ili Vitmenu
Ciklus ode u cirkus, a ti pod noz ili metak
Ubij se covece, demagogija vlada
Nikom nece biti kao tebi sada
(Ovo se ponavlja dvaput)
Jedne noci udalji se od samoga sebe
Pa ce reci gospodin od ugleda i slave
Nema vrata, brate, ali ima prozor
Baci se kroz njega svrake nek te prate
-Ovo je necuveno-rece Hejns i zguzva hartiju. -Odvikavaj se od tog gnusnog pokreta, Hejns-Zamislite jednu vecno crnu zemlju u kojoj vlada cinizam i ovakvi krepuskularni jajnici, pa se ovaj bratac ubio...Dalje, nije mim jasno zasto pise o svemu drugom osim o onome sto je odista muci?
-U ime umetnosti
-U imeludila
Prolog pesme je najvece umece. Jos ako se napravimo ludim i prolozimo ga na hiljadu strana, dobicemo krepuskularni jajnik.

PUTEVI KRVI
(samo za vampire)


Pridrzavam u sebi sve radosne zelje
Kako davnasnje, tako I ove najradosnije
u iscekivanju plamena, znam da sam ja umorna, a one NE
Ipak drugacije, kao cistota koja nadolazi, preuranjena I nevinija
Ako postoji nevinija cistota od tmine koja je rastvorila nebo
Iz kojeg izronih ovog casa


Sa obzorja posmatram svetlost koja odbrojava neciji tudji cas
Onaj koji sledi neciji tudji put sa druge strane
Bljesti zestinom iznenadne misli o jednom telu koje ide u oziljcima
Izranavljeno u pustinji medju kaktusima na koje je oslonilo svoje kosti
Radosna zelja je dopirala kroz najpupoljastije cvetove
Prigrlila me kao nomadska muzika usamljenog putnika
Da li ste ikada culi bozanskiju muziku?


To je glas bez zvuka, titraj bez svedoka obasjan put bez fenjera I svetlarnica
Dopire kao zvuk klavira kroz neciji nokturno u vrelom pasazu
Neizbezno mora da nestane
Takva muzika je ljubav van nevinijih zelja koje su bezbolne I tihe
Kad je niz daljinu opevala svoj tuzni profil
Slatko, mracno, bolno kao neocekivana vest o necijem nezeljenom povratku
Kad bese jednom jedan sklad neuprljan zivotom, dva putnika I zvuk samotnog nokturna koji je uzneo citavu noc do sjaja jedne zvezde


Bese to lenjost. Istovremeno, zelim da prevrat moje duse uspostavi tisinu
Nasred ovog grobnog kamena u koji su polozili moje telo
Jer kamen ne vodi nikuda do u senku
A daljina mi ne donosi secanje na ugaslu zvezdu jedne ljubavi
Osim skripe gvozdenih lanaca.

2

Kosti u oblicju cveta, levak u obliku uveta,
Nestvarno kao san sunca
Ispraznjene zvezde koje osvetljavaju obale svog porekla
U nepromenljivo stalnom toku vremena
Nesanica, put do vatre kraj voljene zivotinje
Jesu svakojaka dubina I nada. Umetnik. Pisac. Slikar
Plesac i pozorisni glumac


Medjutim, sve strmije se spusta laz niz lestvicu besmrtnih
Logikom i smimetrijom ka zaledjenoj tvari
Koja tvori i mirno jutro i razjarenu zver
Udvojeno ogledalo kao margina trulezi
Iz koje kaplje svaki zanos kao zrtva koju pesnik ne raspoznaje



Sto je prejak u svojoj nameri, preslab da ovarnici skamenjenu zaoku
Sem nitima nepovezanih uzasa koje mu ispunjavaju san i dan
Glasovi nakazni i ovostali i konjanici
Umnozeni u kolektivnoj masti na koje niko inace ne pomislja
Pesnik je bolestan od zdravog razuma
Praznina se ne racuna


Nikako drugacije ne moze se pesma
Osvestiti do kljun u srcu koji kljuca zilu
Koju su pravednici vremena ni od cega vec pokrali
Ja sam paranaucni ljubavnik i suzanj
Ja sam stub osecanja
Ja sam ona koja sapuce ulicom hodajuci
Nedostaje mi kaziprst


Nanovo bacam za lutriju od domina kostiju i zluradoga broja
I nicega se vise ne mogu i ne smem odreci.
Zapaljeno ludilo vise ne oseca stid
Pesnik je odsutan i ovoga jutra


3

Covek je izgubio jarbol pet minuta pre zore
prekrasni brod
preminuvsi u tvrdokrilno more
Iz vode u samotnoj uspomeni ne bese vise
Brodovi su utvare, zagubljeni pescani mamci
Kao Oci ustrajne su svakodnevno ciste
Kao besni camci plove od cistoga zlata
Bez odbijanja pogledavanja u svacije lice



Zarad zlog davljenika
Koji je jarbol I putokaz za sobom na dno povukao
sada sicusni mrtvac
Lutalica zabavnoga lika
Potpuni neznanac i najglasniji drug
Bdi usred nereda I bez srdzbe se smeje
Svome uvidjavnom prisecanju



Pusti da samo ocigledne stvari objavljuju nemir
Jer zauvek zabdi mrtvac
nad najprikladnijim predelom


Nakon cetrdeset dana neprekidnog gladovanja
Sem izjedanja zrnaca peska i korenova skorpijinog repa
jednog popodneva priblizi mi se neocekivano cas smrti
krivokletan
i pravokletan
ubacivsi mi se u usta kao sipljiv nedefinisani oblik srchi
(mozda Ogledala)
slatkaste sluzi kao cadji koja se opire u mnogobrojnim potpaljivanjima
jedne te iste papirologije
zatim se preteci vezao za nesto meni odavno poznato
i naterao me je da povratim zuc
doziveh najzanosnije senke i najmracniju svetlost, potpalih setnu vatru i pojedoh sicusne komade hrane
sto mi se slepise uz telo kao neophodna hranljiva supstanca
tako me smrt povrati u zivot
tacnije, njen ostatak

PO?INILAC I NJEGOV GREH

I
Nad paklenom no?i koja pišti plavetno-crna
Koja se raskriljuje odve? jasno
Da uznemiri plahovite potrebe pesnika
Ispred koje hramlje nesanica od biserja
Ona sija u mraku i nadahnjuje zidove
Da opevaju najglasnije šumove zarivenog noža
Niz okrvavljenu tišinu i rastrgnuto nebo
Gde bi bio raskriljen vetar da odluta niz vrtove nevidljive u tami
Slušaju?i paklenu klavirsku žicu
Koja od udara gubi struj melodije i razgoreva se u buku
Nad kojom obigrava samotni?ka sre?a.
Zadah okrvavljene tišine
Razliva se kroz promisao ljubavnu u kamen
Gde je prekriven zaborav
Tu ?u svratiti da odmorim o?i
Da slepilu povratim vid
Umišljaju podarim podstrek.
Kako me nagna ova misao niz prozor koga nema
Da progledam kroz prašnu izmaglicu no?nu
Udarac od ptice što se svrti s neba
Zapadne za oko golubica i pla?e
Bolesna do smrti, o sjajnijeg božanstva
Ne videh, u duši pakao se za?e
Te je ljubih pomamno u izlomljenu ?eljust
da pri ognju od jare najužasnije smrti uskratim bar ugarak
Podigoh je u ruke smrvljenu i preznojenu
Pti?ja tuga od satenske no?i ispletena
Kroz utrobu no?nu u strašni ponor viri
Razaznaje ambis koji hu?e k njoj
Vrati mi moje telo u ambise paklene
Ti prokleti snovi da dosko?iti možeš
Meni, najgroznijoj lešini
Koja urlam od zadovoljstva
Posmatraju?i da si sad još u ve?oj patnji
Pošto je zaklon od trave, bezmalo umiru?i azil koji je izdaje
U crvenkastom pupoljku mojih šaka sklapa slepoo?nice u?utkivane
S tim da je vapila po obalama kruže?i nebesima
Behu treperava jutra ka zacrnjenom letu slivena
Tek što neispavana ?arolija naruši jutro Ona umire
I poji svetlost sveta, sa moreplovcima u svitanje, neispavana
Te suprotstavlja neizvesno sa izvesnim, ovijena mrtvilom i tamom
Niz zeleno nebo plavih šiljaka, pose?enog svetla
Pošto odmori paperje pti?je, obojenu nagotu
Ona o?ajno niz hladno?u jutra zaleprša krilima
Grozni?ava kao kostur zadivljen životom
Raznovrsne krvi, kratkove?an, prazan dim
Vajno radosna i ravnodušno mrtva
II
Dok u uljuljkivani život spušta se
No? Danteova
Za?e?e zabluda varljivih kroz prividjenja
podupire Kajanjima
Daljina zaboravnih tornjeva bejaše
Nit zariven bodež, najedanput
Ožari se u plamen
Kao sapeti muk u grlu
Niz no?, vetar joj je sagovornik
Gde nesanici krilo prebroji
podvu?eno do proživljenog
Da zapali oganj u ?istoti
Makar da umine želja
Porodjajno bolna, senka retori?ka
Niz praskozorje izdislo
Kada joj plov mirna luka bejaše
Pesnik luta sam po sobi
I neskladna stvarnost samotna
Zeni?ice voda, bez dobiti i straha
Sada kad želja je natopila pri?u gr?em
Želja više ne postoji
te ne govorim više:Želim
Slomove mi zakitila zlatom i nemirom
Te raznolikoš?u bi?a svojega
nesre?nika u zlo?i priprema za pad
Dok su i košmari zavideli želji ?ovekovoj
Zidovi njihovi su nejasni, bez sablazni
Poginu pred javom ?im san se rasto?i
Želja ostaje
Kamenovi od mirnoga platna jedu i piju
Sve dok spram supstancija i ?ulnosti
Želja pritajena kao crv ne isiše i kamen
Proždire bezvremeno i lagano.
III
Izvan praznine sivilo je i prevara
Kamenjima ponekad prikradam se umiljato i nesigurno
Gor?ije još, slepilu mome ?emeri se kiko?u
Budnost o?arava, namah, okolo teskobe me gnje?i
Svest je stvorena niz kolote?inu kad presahnula je nit
Dok kovitlac nevidljivi napušta duše naopake
U kojima pustinje nepokretne dosnevaju lakovernoga u zlobi
Pita?u se da li je prevara truljenje bolesnog od naivnosti
Ili je ?emer primarna postojbina ljudska
Prevariše te-zlokobno i verno
Zar ne ljubiše te dok su te glodali u ustima
Oni koje si voleo nadama prvobitnim
Nakaznost gradi svakodnevnu strepnju
I ozna?i nam put mamicarstva prelepa-ljupko.
IV
Svoje krike ne želim više sjediniti tajnom.
Leluja se ponor u no?i. Zakovana slutnja
Odsjajava se u no?i, od šapata pustoj.
Jeza koja sobom doziva vrane, strepnja
Kraj modrine od užasa i u jadu svršilo se moje prokletstvo.
Mrtvac klonu preko svih ukrasa, kob.
Kraj dostojanstva beskrajnog, neznano i gnevno
u opseni bezdana
?uh po?inak volje što se rodi iz utrobe vetra, govori:
Teši se znojem!
Teši se smr?u, kamenjem i vatrom,
koji pevaju kroz huj i ispletenu jamu.
Tako i ti ?ini-hodaj!
Mu?i se kao crv i trepet propusti
kraj uzglavlja svojega umesto ljubavnika
Mnogolike su no?i za osete sve lju?ih i bolesnih
Za brlog koji se rodi u smrti ptice koju spasih, te ubih
Leteti, stvarati
Što spokojno izmili iz no?i opojnije no kad jutro svi?e
A izistinske ptice lete
Svoje krike ne želim više ispijati sa nasladom, kroz prokletstvo re?i
Kroz vrište?i bezdan u visinama
Što uzeo mi je otisak ranoga jutra
Sapima u rupe iskopane smlavi?u obrise
Urla kopito
Pred svitanje omlitavelog sunca,
istrulelog stratišta sa hiljadu metaka od soli
Pred uzdasima nekadašnjeg poja slavujevog
Pred ogrejanom, zatrovanom loptom
Svanjava jutro na izmaku no?i
?ija neplodnost ne beše blaža od razvrata
Stvarnog
Pred istkalim suncem koje ne zna?i mi ništa.

V
?esto, dok se dovodi greh, revno
Pred po?iniocem on mine ni?ice
Neka oprost prezire pakost duše- niskosti
Na na?in blaženstva s bosom glavom klimaš. Mrze?eš bez kazne.
U oproštenju, sa slikom zlo?ina nari?e znoj gubavac
Zašto oprostiti najgorem ko guši njihanje o?iju nasred ?iste lepote
Usudivši se da izgovori, s ranama celim
Zadojen za nadiru?e ciljeve bez smisla i ?ari
Otmenost je pijanstvo pomodrele duše
Od trpljenja-oplakuj onog drugog
Nalik na bledilo izgnanstva koje ti se ljeska po licu, iznenada
Spas prokleti bdi nad sau?esnikom-blaženstvom
Što zaglušuje jauke srca koje u?i da ne oplakuje onoga koji je zao
Usred neba oblaci su besciljni, zatitrali sklad
Iskopaj sebi crv i zgnje?i ga.
Pred licem pustih tmina koje ?utaše kad slušale su udaranje uvredjenog boga.
Zbog trpljenja-oplakuj onog drugog.

Po?inak slobodnog dana;no?no svetlo žeže
Niz metalni svod,niskost ?amotinje, gnevna
Kruži niz krepki ambis, o?i sveta oštri svojim razigranim zrakom
Bunca kraj pobedni titraj zore patnjama što je prodisalo, brišu?i sunce crvljivo sa neba
Zamenjuju?i ga izistinski žutom polutamom-drugim suncem
Hladni svetac s krepkog ambisa je zablistao u svome groznom izgnanstvu
Vergl, navijen prema ranijoj svodnoj buci
Zanemelo zasvira, razredi ton i podrhtavaju?i niz praskozorje zavapi
da oseti oštri pogled gospe koja izranja iz neba,krvolo?no i lukavo
te šapnu mi:Beži, odavde ka duši ?ije vedrine nisu ruševine, ve? neojadjeni nemir,najre?itija mladost, najstrastveniji žar
U prekomorski grad
U naj?istije neverstvo, ali uz zvuk flaute, a ne uz zvuk osveštale britve
Tvojom krvlju skrivena je krv zabiti
Koja naziva se domovinom
?udovište , bez zvezda, ?ak uz pijanstvo obestraš?eno
Žmirkalo je, ko zna zašto,raskošno kao svetlarnica, na daju?i pritom ništa
U sprezi živeh, nemogu?nost; rubci i saten i ?ipke ispletene bejahu bez stida,uz samoushit potmuo i grozan
Razdrešena prsa ve? za?injena plamenom, izadjoše kona?no da se okite ispred dvaju reda vešala
Koja mi bejahu svaki izistinski ?as
Izbor je potraživan od konja, al kona?no je slepac zapo?eo slavu
Pre okršaja, vuku?i razumu glavu,
najzad u prosjajima životnim
nesvezan
Konjanik uperi pogled u pomr?inu, te odjezdi, stasit, trude?i se da ne zagadi prizor.

eto, toliko od mene nocas. Mirno spavajte

Originally posted by Popeja
Ovo je jedna od mojih pesama, jos uvek bez imena doduse...

Propecu se na prste
do tvog dna,
cista duso.

Ne zameri
ovom zlu
pitomom u tvojim rukama.

Ja ne zalim
ni smrt
ni bol
pred tudjim vratima,
i prezrivo gledam
ispruzene sake.

I bezobzirno secivo sam
svojim pogledom
u mesu bilo kom,
i bespostedni rekvijem
za srecu tople jagnjadi
pod mojom rukom

ali,

Propecu se na prste,
do tvog dna,
cista duso,
i ziveti
kao zrnce dobra
u senci.

Ja ne volim
ni ljubav,
kao sto pricam
o njoj
mrtvim jezikom.
Ja trazim
i odbijam
spokoj.

I gladnim ustima
grlim vazduh
i tisinu.
I svoju voljenu noc
slavim
gorkim danima

ali,

Propecu se na prste,
do tvog dna,
cista duso,
i biti
tihi atom
tvoje sirine.

Ja ne sumnjam
u sumnjivu cud
svoje istine,
ali kud
da je okrenem,
da ne slomim sunce?

Sobom sam gasena vatra.
Ako pobegnem,
opet sam podsmeh
tudjoj patnji
u blizini

ali,

Propecu se na prste,
do tvog dna,
cista duso,
da budem
sto blize
kraju svoje biti.

Odlicno. Rec DNO se pominje taman onoliko puta koliko treba ...

They fuck you up, you mum and dad,
they may not want to, but they do.
They give you all the shit
they had,
and add some extra,
just for you!

SENKA

Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes.
Ma bili cvetovi crni, ili beli,
ma bili putevi hladni, ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra i mraka,
uspravna i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba
zbog svega sto smo najlepse hteli.

Miroslav Mika Antic

JASTUK ZA DVOJE

Ovo je pesma za tvoja usta od
višanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva
u pijane mehove.
Ja umem u svakoj kapiji
da napravim jun.

I nemam obi?ne sre?e.
I nemam obi?ne grehove.
Podele?u s tobom sve bolesti i zdravlja.
Zavoli moju senku
što se tetura niz mokri dan.
Sutra nas mogu sresti ponori.
Ili uzglavlja. Svejedno:
lepo je nemati plan.

Zavoli trag mog osmeha
na rubu ?aše, na cigareti, i blatnjav
hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.
?ak i kad ti se ?ini da ih mi nekud vodimo,
one se smeškaju blago i nekuda nas vode.

Miroslav Mika Antic

Zivot

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidis, to, utesi me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da toga dana, zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog, istrci neko ozeblo, tudje dete
i zagrli me.

Milos Crnjanski

Polako i necujno,
noc menja sada vec prosli dan.
Sve je tako mirno,
samo o prozor nevidljivom rukom
kucaju stare uspomene.

Negde u daljinu misli me vuku,
da li pustiti proslost da me uhvati za ruku?
I ponese negde daleko...daleko od svega.
U neka stara prostranstva,
i neka zaboravljena poznanstva.

Umornim koracima polako koracam
kroz mracni hodnik svoje duse.
Tu stoje dvoja vrata,
koja sav moj mir ruse.

PRICA

Secam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.
I da je u nama pre uranka
Zamirisao bagrem beo.
Slucajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oci i cutim.
Kad bagrem dogodine zamirise,
ko zna gde cu biti.
U tisini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad vise.

Milos Crnjanski

TRAG

Zelim :
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.

Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...

puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova.

Milos Crnjanski

Ne mislim na tebe danas draga,
sechem mislima svoje meso,
njime hranim vraga.
Ima te u meni.
Setim se, vidim.
Govorim o tebi kao o seni,
toga se stidim.
Bili smo Petar Pan, u isto vreme mi.
Glad sam trepla, prezdrala se zeljna.
Od svega si ostala TI.

Pobacala sam cipele po sobi.
Naparavila nered.
Moj.
Mozda se sapletesh o jednu,
padnesh, razbijesh nos.
Tvojom krvlju crtacu mala srca po zidovima.
Konachno prave slike na njima.
Plavo je pokoreno.

Samo me svetlost grli.
Ljubim se sa atomima.
Putujem svetlosnim godinama.
Trazim se eonima.

Kao iz pokvarene robe.
rechi pune zlobe,
snagom Nijagare se radjaju.
Nezrelosti krecu da pogadjaju.

Vreme je da se stane!

Ne idi!
Ne zatvaraj srce.

Voli moje mane.

Odrasli, sveze ukakani,
ochima strazarimo, iz prikrajka.
Rodjeni smrad nas probudio.

Suze kotrljaju notni niz.

Zivot nije bajka.

ZENA

Ja snevam o zeni, vecoj neg sve zene,
Cija ce lepota biti tajna svima,
Sto je kao bozji dah u prostorima,
Koji ne dotace nikog osim mene.

Njen car da je moje veliko otkrice;
Da mirno prisustvo te cudesne zene
Ne razume vise niko osim mene,
Osim moje vecno ocarano bice.

I pred cijom gordom lepotom od sviju
Samo ja otvorih oci ocarane,
Isrce ko gluhi cvet iz gluhe strane,
Nevidljive kapi dok iz njega liju.

I njena lepota, tako nedogledna,
Neobescascena hvalama glupaka,
Da obidje tiho, kao snoplje zraka,
Sve tamne puteve duse, samo jedne.

I ja kljucar cudne lepote, da s tajnom
Srecom vidim jasno da je ova zena
Od istoga svetlog tkiva nacinjena
Od koga i bolni moj san o beskrajnom.

Jovan Ducic

Sigurnim koracima odlazim od proslosi
koja me proganja kao senka propasti.
Svaki dan mi je isti,noc mi donosi samo
neostvarene snove!

Srce mi je okovano ledom,
u mojim venama umesto krvi tece voda.
Ponosno stojim kao kip Smrti
cekajuci mladost da napusti svoje ognjiste.

Da li sam ikada volela,
da li cu ikada voleti?
To je tajna koju ni ja necu otkriti.

Iako svesno ne cuva strazu
U malim planinskim poljima
Strasilo ne stoji uzalud.

***

Bez razmisljanja, bez premisljanja
Savrsena praznina:
Pa ipak se u njoj nesto krece
Sledeci svoj vlastiti put.

***

Sneg na planinskom vrhu,
Led u planinskim dubinama
Tope se i uzdizu.
Zvuk u podnozju:
Voda proleca.

***

Na zalivu Iki
Sa debelo izraslih grana kruske
plodovi koji otpadaju
i oni koji ostaju;
Nisu li verni
cak i svom snu?

***

Ispoljena posledica -
Cekaj i videces!
Kada ti, koji tako okrutno
Postupas sa drugima, pokusas da volis
Sigurno ces znati
(kako se ja osecam!)

Ja sam

Vaše misli danas tako kristalne
Ja sam ve? odavno sanjala.
Upoznavala i sortirala
Svakim danom bliže savršenstvu dovela.
A sad mi s ponosom govorite te re?enice
Kao da ih nikad ?ula nisam.
Šta da vam kažem,
Šta da vam radim
Ja koja sam izvor misaonih tokova,
Ja koja sam ta shvatanja ve? davno iza sebe ostavila?!

Sanjam.
Sanjam i stvaram nove svetove(za vas).
Još uvek su maglom okružene.
Danas je vaše sutra
Ju?e je vaše danas.
Gde sam ja to do sad lutala i presta?u li kada?
...I tako se ja vrtim u krug,
(smejte se slobodno,
Nisam vaš drug.)
Pre?nik je isti ali ne i visina
Znate li kako je hodati meðu zvezdama?
Ose?ate li kako vas guši paklena dubina?

Sanjam.
Sanjam i stvaram nova prijateljstva
Izmeðu haosa i reda
Vatre i leda
Ju?e i danas.
Lutam izmeðu podzemlja i raja.
Tako sam vam ja svetica, a po potrebi i kurva
Tako sam vam ja ništa i sve.
Jednostavno,
Ja sam...
Ja sam sve što vi ne želite biti.
Kroz moju sopstvenu sliku
Vi pronalazite sebe.

Kada sam led, u?im vas kako da probudite vatru u sebi.
Kadas sam sutra, u?im vas kako da živite u sadašnjosti a da prihvatite prošlost.
Kada vam dajem sve, to je u stvari ništa za vas.
A kada sam ja ja, u?im vas kako da prihatite druge.

U usne moje zarij svoje zube novog plena gladne
otkini parche mog mekog srca i sazhvaci ga u najgoroj okrutnosti,
raseci moje telo i baci zverima komade,
pocepaj vec istroshenu kozhu i slomi krhke moje kosti...
Obuhvati telo moje od voska shto se topi lagano,
pod udarima chvrstoce tvojih razdrazhljivih krila
ona ga stezhu i drzhe nemilosrdno,
ne daju da dishem,
pozhelim da vrisnem...
Prodri kandzhama kroz grudi nadmene
zhivotinja u meni cheka tvoj poziv,
probudi je, izbodi vrat ugrizima slatkim
i otrov pusti da teche kroz vene...
Uzmi me...

My phone's on vibrate for you
Electroclash is karioke too
I try to dance Britney Spears
I guess I'm getting on in years
My phone's on vibrate for you
God knows what all these new drugs do
I guess to have no more fears
But still I always end up in tears
My phone's on vibrate for you
But still I never ever feel from you
Pinocchio's now a boy
Who wants to turn back into a toy
So call me
Call me in the morning
Call me in the night
So call me
Call me anytime you like
My phone's on vibrate for you
For you

(Vibrate from Rufus Wainwright)

Posle reprize onog dokumentarca "Whose Is This Song" sinoc na B92, ne mogu da izbacim prokletu pesmu iz glave. Zamalo da je pevusim. Tako sinoc, tako danas ceo dan. Sorry, ali moram nekako da je se otresem:


ÜSKÜDARA GIDER IKEN

Nihâvend
Bestekâr : Onur ªenli


Üsküdar'a gider iken aldI da bir yagmur
Katibimin setresi uzun, etegi çamur
Katip uykudan uyanmIº, gözleri mahmur
Katip benim, ben katibin, el ne karIºIr
Katibime kolalI da gömlek ne güzel yaraºIr

Üsküdar'a gider iken bir mendil buldum
Mendilimin içine lokum doldurdum
Katibimi arar iken yanImda buldum
Katip benim, ben katibin, el ne karIºIr
Katibime kolalI da gömlek ne güzel yaraºIr

NOCAS VODIMO LJUBAV


Nocas vodimo ljubav , ti na meni i ja u tebi .
Sirimo po nama mjesecinu i zvijezde ,
njihov se odsjaj sladi uzdasima nasih tijela .
Mila drzim te za struk i pratim toplinom pokreta ,
ulazim i topim se u tvojom bedrima ,
a moje usne preuzimaju tvoje grudi
i jezikom maze nabrekle bradavice .



Nocas vodimo ljubav , ti podamnom i ja na tebi .
Ispod nasih tijela vri noc
i putanjom milovanja uspavljuje pjev ptica .
Svaki prst utiskujem kozom i cutim mekocu ,
a prepone mi medju tvojima gore ,
pa me zanose i poput rijeke tecem .
Uzimas me snagom mora .



Nocas vodimo ljubav , ti do mene i ja kraj tebe .
Uskovitlani zrak pomice zidove ,
sve smo blize zori koja otkucajima stize .
Pomijesani sa sucokretima
osjecamo kako se ritam u nama ne smiruje ,
postaje zesci i oslobadja strasti nasim stomacima .
Jutrom nam lijeze ravnica u dlanove .

Uvlacim se u tebe vrelim podnozjem stomaka
i pokretom u zraku dotok svojih strasti smirujem .
Saplicem se o svaki tvoj dodir i groznicavo zudim ,
mislima te diram , a tijelom vatru tobom sirim .

Plesom zene istovremeno me mamis i mazis
i odjeke u meni uzimas i s kapima znoja slazes .
Ljubis mi usne i jezikom sa njih okus slasti skidas ,
kicmom prelazis s jedne na drugu stranu postelje .
Osjecam kako ruke pretrcavaju moja bedra

"i don't know what to do,
i don't know what to say,
i never had a love
to measure up to your love...."

dedicated to teddie bear....

Originally posted by SUNNY GIRL
"i don't know what to do,
i don't know what to say,
i never had a love
to measure up to your love...."

dedicated to teddie bear....

And if I had to bet
On all the loves I'vehad,
Darling don't be sad:
Ten to one- it's your love...

Prekrasno.
Ljudi, dobri ste... Videcu nesto moje da ubacim...

Upravo napisala...

"A rolling pass-over"

A black day is shining through my unnumbered sides:
Giving shape to my shadow;
Giving birth to my song;
Licking its own borders.
But I am the one who chose
To roll in a pass-over;
Not to have anything but my shadow given shape;
My song given birth;
My day set with unnumbered sides,
And its awful silence hissing in me,
Being above all of my dreams,
Choking them by the black day's cold light-
-Yet not killing them:
Making them kneel under its pose,
Scream feebly under her pressure,
Rolling my eyes over the scene-
-Yet not blinding them.

Cacak, 2005