trazim savet - hitno!
Poslato: 22 Jan 2006, 00:26
juce ja isla tako gradom... i u prolazu sretnem moju tetku... nije me prepoznala, al ja jesam nju! 
a sa njom je bila i jedna njena koleginica sa posla... vidjala sam je kod tetke u kancelariji, kad ponekad svratim tamo.
a ta zena fenomenalno izgleda
medjutim, ja dugo nisam odlazila kod tetke na posao jer se moja mama sa njom nesto posvadjala oko nekog nasledstva. pa sam tako i na njenu koleginicu zaboravila... iako mi se jos od ranije svidjala. jako svidjala!
i tako juce u prolazu, namigne ona meni
a ja se ukopala toliko da zamalo nisam u tetku udarila i oborila je.
i jedva dodjoh sebi od soka
i nekako uspem da se stabilizujem i izbegnem grdosiju da se ne sudarimo, a jos i da okrenem glavu da me ne propozna jer bi me izljubila i za obraze stipala, a mozda i ugusila, onako debela, u svom zagrljaju, od srece. 
puna ulica ljudi, malo prohladno vreme... svi u nekoj zurbi...
ljudi nastavise svojim putem, a ja ostadoh da cucim pored nekog izloga, sakrivena u starhu da ce ponovo naici na mene i,ne daj Boze, opet mi namignuti, sto bi me ovaj put sigurno ubilo...
ja ne mogu da vam opisem kako je sve to delovalo na mene!
sad znam sta znaci kad kazu: Kao Grom Da Te Udario !
prosto ne mogu da spavam od tada, ne mogu ni oci da sklopim, a da mi njeno zmijsko telo i bezobrazan pogled ne dodju u osvajacke pohode... borim se sumanuto. svim snagama! pokusavam da je oteram. ali, avaj! ona me opseda i ne da mira, ni trena mi ne dozvoljava da malo danem dushom.
a tesko mi je
ne znam sta da radim
moja mama mi nikad ne bi oprostila to sto sam izdala porodicu i pomirila se sa tetkom, a ne znam kako drugacije da dodjem do nje, sem ako ne odem kod tetke u kancelariju...
zbog predivne zene koja mi je srce zarobila kao zvezde sto zarobe sjaj, zauvek!
a sa njom je bila i jedna njena koleginica sa posla... vidjala sam je kod tetke u kancelariji, kad ponekad svratim tamo.
a ta zena fenomenalno izgleda
medjutim, ja dugo nisam odlazila kod tetke na posao jer se moja mama sa njom nesto posvadjala oko nekog nasledstva. pa sam tako i na njenu koleginicu zaboravila... iako mi se jos od ranije svidjala. jako svidjala!
i tako juce u prolazu, namigne ona meni
a ja se ukopala toliko da zamalo nisam u tetku udarila i oborila je.
i jedva dodjoh sebi od soka
i nekako uspem da se stabilizujem i izbegnem grdosiju da se ne sudarimo, a jos i da okrenem glavu da me ne propozna jer bi me izljubila i za obraze stipala, a mozda i ugusila, onako debela, u svom zagrljaju, od srece. puna ulica ljudi, malo prohladno vreme... svi u nekoj zurbi...
ljudi nastavise svojim putem, a ja ostadoh da cucim pored nekog izloga, sakrivena u starhu da ce ponovo naici na mene i,ne daj Boze, opet mi namignuti, sto bi me ovaj put sigurno ubilo...
ja ne mogu da vam opisem kako je sve to delovalo na mene!
sad znam sta znaci kad kazu: Kao Grom Da Te Udario !
prosto ne mogu da spavam od tada, ne mogu ni oci da sklopim, a da mi njeno zmijsko telo i bezobrazan pogled ne dodju u osvajacke pohode... borim se sumanuto. svim snagama! pokusavam da je oteram. ali, avaj! ona me opseda i ne da mira, ni trena mi ne dozvoljava da malo danem dushom.
a tesko mi je
ne znam sta da radim
moja mama mi nikad ne bi oprostila to sto sam izdala porodicu i pomirila se sa tetkom, a ne znam kako drugacije da dodjem do nje, sem ako ne odem kod tetke u kancelariju...
zbog predivne zene koja mi je srce zarobila kao zvezde sto zarobe sjaj, zauvek!
... 
hehe 
