- 15 Maj 2005, 16:55
#279840
Psihologija obuhvata dijagnostiku itekako. Ja imam predmet od 2 semestra koji se po 3h nedeljno bavi cistom dijagnostikom. A za praksu iz tog predmeta moram da izradim dva dosijea - jedan za osobu lecenu u nekoj zvanicnoj instituciji, i jedan za nekoga ko nikad nije isao ni na jednu vrstu psihoterapije - i za to koristim bateriju dijagnostickih testova i dajem DIJAGNOZU. Kao nesvrseni student. A ko hoce da postane pravi psihodijagnosticar, taj odradi jos dve godine specijalizacije nakon osnovnih studija psihologije. Stojan Cerovic je, na primer, bio psihodijagnosticar i svojevremeno asistent na predmetu psihodijagnostika u Nisu.
Bitna razlika je da su psihijatri obrazovani u podrucju prepisivanja lekova (pretpostavljam da to kod tebe znaci "lecenje"?), a teze poremecaje nije moguce leciti bez psihofarmaka, te je nekako logicno usledilo da njima zapadaju tezi slucajevi, poput psihoza. Teski slucajevi kojima lekovi ne pomazu (npr. granicne licnosti, sociopate) idu i kod jednih i kod drugih.
A u Americi se trenutno veca o tome da se psihoterapeutima dozvoli da polazu i predmete vezane za prepisivanje psihofarmaka, te da i to bude deo njihove ingerencije. Da li ce se to ikada desiti, ne znam. Tu je poprilicni konflikt interesa.
A moj otac, psiholog, se bavi izradom formule za odredjivanje pravca pogleda. Nekako se ne uklapa u onu gornju definiciju psihologije... Subjektivo... onoliko.
Originally posted by galatejaJebote, po tvom patronizujucem tonu bi covek rek'o imas u najmanju ruku post-doc i iz jednog i iz drugog.
Tvoja druga greska je sto uporno spominjes psihologiju,a ne psihijatriju.To su na prvi pogled slicne oblasti,ali sustinski se razlikuju.Psihologija je skup naucnih disciplina koje proucavaju subjektivne,psihicke dozivljaje,procese,osobine,strukture i ponasanje jedinke,kao i uslove njihovog nastanka i razvoja.Iskljucuje dijagnostiku i lecenje.Psihijatrija je medicinska disciplina koja se bavi proucavanjem porekla,mehanizma i procesa nastanka,oblika,rasprostranjenosti i lecenja psihickih bolesti i poremecaja.
Psihologija obuhvata dijagnostiku itekako. Ja imam predmet od 2 semestra koji se po 3h nedeljno bavi cistom dijagnostikom. A za praksu iz tog predmeta moram da izradim dva dosijea - jedan za osobu lecenu u nekoj zvanicnoj instituciji, i jedan za nekoga ko nikad nije isao ni na jednu vrstu psihoterapije - i za to koristim bateriju dijagnostickih testova i dajem DIJAGNOZU. Kao nesvrseni student. A ko hoce da postane pravi psihodijagnosticar, taj odradi jos dve godine specijalizacije nakon osnovnih studija psihologije. Stojan Cerovic je, na primer, bio psihodijagnosticar i svojevremeno asistent na predmetu psihodijagnostika u Nisu.
Bitna razlika je da su psihijatri obrazovani u podrucju prepisivanja lekova (pretpostavljam da to kod tebe znaci "lecenje"?), a teze poremecaje nije moguce leciti bez psihofarmaka, te je nekako logicno usledilo da njima zapadaju tezi slucajevi, poput psihoza. Teski slucajevi kojima lekovi ne pomazu (npr. granicne licnosti, sociopate) idu i kod jednih i kod drugih.
A u Americi se trenutno veca o tome da se psihoterapeutima dozvoli da polazu i predmete vezane za prepisivanje psihofarmaka, te da i to bude deo njihove ingerencije. Da li ce se to ikada desiti, ne znam. Tu je poprilicni konflikt interesa.
A moj otac, psiholog, se bavi izradom formule za odredjivanje pravca pogleda. Nekako se ne uklapa u onu gornju definiciju psihologije... Subjektivo... onoliko.