Bootstrap Framework 3.3.6

[bern]

[/url]Pa okreni ju onda, nemoj samo srat kako "lako moze da se okrene".

recimo, iskreno i autentično povezivanje sa nekim poprima razne oblike. jedno od njih je monogamija. skakanje od partnera do partnera se onda može vidjeti kao jedna suprotnost, odnosno nemogućnost da se išta iskreno doživi. još kad se maskira bombastičnim teorijama, pa samo sebi jede rep...

ne isinuiram, samo spinujem.

[Hys.]

meni prosto cudno da laerem u nekom postu nije pomenuo sintagmu "decija seksualnost"

Lm, odavna smo zakljucili live and let live i da negde je iskrenost u odnosima najbitnija.

Mislim nije problem da palamudim ovde i napisem traktat i da se iskoristim i post i pre mrsomudima teorije, al koji krc?

Ova tema bi bila daleko zanimljivija da ljudi pisu neka svoja licna iskustva.

[bern]

[/url]

Ova tema bi bila daleko zanimljivija da ljudi pisu neka svoja licna iskustva.

da. ali, misim da nismo toliko civilizovani da to prođe bez upadica i čitanja bukvica.

[Drugarica]

Evo meni nije problem da napisem i svoja iskustva.

Ja sam sa muzem od svoje 16. godine, sad smo 6 godina u vezi, a zivimo zajedno 5. Imamo i dete. Verujte da smo prosli skoro sva iskusenja sa kojima se jedna prosecna veza suocava. Srecom i dalje smo zajedno i zelimo da tako bude dok smo zivi. Ali sa tim dolazi i pitanje - da li je moguce biti sa nekim maltene ceo zivot a ne pozeleti nekog 'sa strane'? Ja sam ubedjena da nije moguce, osim ako ti je veza stalno idealna (a mozda ni tada). I zato smo mi posle dosta muka i ljubomore zbog tog, kao sto rekoh, normalnog desavanja doneli odluku. Smemo da imamo avanture povremeno (i to sme da bude sa istom osobom samo 1-2put), ali da ne mesamo emocije u to i da o svemu razgovaramo iskreno. Mozda nekome deluje nestvarno, pa cak i bolesno, ali nama je to bukvalno obogatilo vezu i povecalo bliskost i poverenje izmedju nas. Doduse to se stvarno desava retko u skladu sa nasim potrebama, meni samo kad smo u krizi i kad mi fali paznje i novog uzbudjenja, al posle samo zelim da odem kuci i zagrlim onog ko me u njoj ceka i kome pripadam (i onda nam se veza obavezno popravi hehe).
Sto se tice moje sklonosti prema zenama, nju sam ostavila po strani kad sam zavolela mog sadasnjeg muza i iskreno ne usudjujem se da se upustam u avanture sa zenama, ma koliko me on podsticao na to jer mu je (kao i svakom strejt muskarcu) to uzbudljivo. Stvar je u tome sto mislim da bih u zenu stvarno lako mogla da se zaljubim, posebno sto nikako ne volim kako funkcionisu tipicni muski mozgovi... Mislim da bi me jedna zenska osoba (od one vrste koja me privlaci) vrlo lako mogla oboriti sa nogu samim tim sto ima zensku emotivnu inteligenciju.

Uglavnom, ovo po meni jeste vrlo dobar nacin zivota udvoje, ALI:
1. Ako su obe osobe spremne na to
2. Ako sklope dobar dogovor
3. Ako je veza stvarno ozbiljna i jaka.

I za kraj, jedna moja recenica koju uvek kazem onima koji mi pricajju kako to nije normalno - Ok je sve sto nikog ne povredjuje i sto se ne radi nekome iza ledja (ako uporedite i sa drugim situacijama u zivotu shvaticete da ima smisla).