...Inercija...
Poslato: 21 Feb 2012, 03:35
Inercija je po mom misljenju, druga najznacajnija sila u prirodi. Kako u fizici, tako jos vise u zivotu...
Svako telo ima teznju da nastavi svoje kretanje. U idealnim uslovima, bez spoljnih uticaja, to kretanje bi se nastavilo beskonacno.
Potrebna je velika energija, da bi telo koje se krece odredjenom brzinom promenilo pravac ili se zaustavilo...
To se u zivotu izuzetno cesto odslikava, na raznorazne nacine. Cesto zivimo po inerciji... Zato jer nam je lakse da idemo vec uhodanom stazom, nego da menjamo smer ili naglo stanemo...Da li?
Drustvo je kranjnje inertno...Mislim da je to davno ustanovljeno... Zato su promene najcesce samo kozmeticke, ali ne i sustinske prirode. Revolucionarne promene se desavaju retko, i uvek su pracene snaznim lomovima. I uvek ostaje konstatacija *nekada je bilo bolje...* jer je tesko suociti se sa novim smerom i novim okolnostima. Neki se nikada i ne suoce. Ziveti u proslosti prusa veliku utehu.
Lakse je i udobnije, komfornije, prepustiti se inerciji, uci u kolotecinu i ne ulagati energiju u menjanje svog pravca, cak u ukoliko uocimo da on nije ispravan. A zaustavljanje, nagli zastoj, prouzrokuje pravi lom....
I tako, stotine i hiljade ljudi krecu se svojim sinama svesni, da taj put cesto nije dobar, da ponekad vodi pravo u ponor, ali nevoljni da uloze veliku energiju koja je potrebna da bi se taj pravac promenio, da bi se izaslo iz svega i promenilo nesto iz osnova.
Inercija je neumoljiva. I deluje uvek....Ne???? Cak i kada si je jednom savladao/la, ona je ponovo tu, i pri svakoj novoj prilici moras je savladavati ponovo.
Sto si stariji/a, to teze menjas smer kretanja. Inercija postaje neka vrsta utehe, jer te cuva u svojoj cauri. A caura kao caura, sprecava te da pogledas napolje, i vidis da si mozda vec na ivici provalije.
Ako zelite diskutujte...
Svako telo ima teznju da nastavi svoje kretanje. U idealnim uslovima, bez spoljnih uticaja, to kretanje bi se nastavilo beskonacno.
Potrebna je velika energija, da bi telo koje se krece odredjenom brzinom promenilo pravac ili se zaustavilo...
To se u zivotu izuzetno cesto odslikava, na raznorazne nacine. Cesto zivimo po inerciji... Zato jer nam je lakse da idemo vec uhodanom stazom, nego da menjamo smer ili naglo stanemo...Da li?
Drustvo je kranjnje inertno...Mislim da je to davno ustanovljeno... Zato su promene najcesce samo kozmeticke, ali ne i sustinske prirode. Revolucionarne promene se desavaju retko, i uvek su pracene snaznim lomovima. I uvek ostaje konstatacija *nekada je bilo bolje...* jer je tesko suociti se sa novim smerom i novim okolnostima. Neki se nikada i ne suoce. Ziveti u proslosti prusa veliku utehu.
Lakse je i udobnije, komfornije, prepustiti se inerciji, uci u kolotecinu i ne ulagati energiju u menjanje svog pravca, cak u ukoliko uocimo da on nije ispravan. A zaustavljanje, nagli zastoj, prouzrokuje pravi lom....
I tako, stotine i hiljade ljudi krecu se svojim sinama svesni, da taj put cesto nije dobar, da ponekad vodi pravo u ponor, ali nevoljni da uloze veliku energiju koja je potrebna da bi se taj pravac promenio, da bi se izaslo iz svega i promenilo nesto iz osnova.
Inercija je neumoljiva. I deluje uvek....Ne???? Cak i kada si je jednom savladao/la, ona je ponovo tu, i pri svakoj novoj prilici moras je savladavati ponovo.
Sto si stariji/a, to teze menjas smer kretanja. Inercija postaje neka vrsta utehe, jer te cuva u svojoj cauri. A caura kao caura, sprecava te da pogledas napolje, i vidis da si mozda vec na ivici provalije.
Ako zelite diskutujte...
