Danas znamo da su sve to izmišljotine za plašenje dece, ali kao klinci smo verovali u njihovu istinitost :p Znali smo do sitnih sati da pričamo scary stories pa posle niko nije mogao da spava
-----------------------------
Bracni par se vozio kasno kuci kada ih je zaustavila povredjena zena. Objasnila im je da je dozivela automobilsku nesrecu i da je njena beba ostala zarobljena u kolima. Covek je ostavio povredjenu zenu sa suprugom i otisao da pokusa da izvadi bebu. Kada je stigao do automobila video je par na prednjim sedistima. Bili su mrtvi. Beba je plakala na zadnjem sedistu i covek je uspeo, posle nekoliko pokusaja, da izvadi bebu. Vratio se do svog automobila i tamo zatekao suprugu samu. Kada ju je pitao gde je majka detea, ona mu je objasnila da je zena odmah otisla za njim da mu pomogne. Ostavio je bebu i vratio se da potrazi zenu. Nikoga nije bilo pored automobila ili u blizini. Posle duzeg vremena, shvatio je da je zena koja je umrla na prednjem sedistu zapravo zena koja ih je zaustavila trazeci pomoc.
---------------------------
U Beogradu cula devojka da ima vradzbina koja pokazuje kako ce izgledati vas muz. Otisla kod jedne stare bake i pitala je za tu vradzbinu. Rekla joj baka kao se vraca ta vradzina ali joj nije rekla negativnu stranu!!!
Otisle devojka kuci srecna. Ponoc i ona pali 4 scece ,po 2 sa leve i desne strane ogledala. Uzela cesalj i pocela laganim pokretima da ispravlja kosu. izgovarala je vradzbinu usput cesljajuci se. Nakon nekoliko sekundi u ogledalu pocinje da se stvara jarko zuta boja i silueta Tela u odelu sa sesirom okrenuta ledjima. Zapanjena devojka je nastavila da se ceslja polagano usporavajuci izgovaranje vradzbine . Silueta je pocela da joj se okrece! Nastavila je sa izgovaranjem ali prestala da se ceslja od zapanjenosi i iscekivanja lika, u tom trenutku svece se gase i u ogledalu se pjavljuje lik djavola i ruka izlece iz ogledala koja joj ostavlja trajne duboke oziljke na levoj strani lica i odnosi joj razum. Nikada je vise nisu videli van njene sobe u kojoj i dalje gleda otvorenih usta u ogledalo!
-----
Te veceri sam se sama vracala kuci. Zivim daleko, a duz puta prema mojoj kuci skoro sve ulice su neosvetljene i mracne, a tu je i jedna mala suma. Bilo je toplo vece i nije bio prvi put da sama idem tuda, ali ovo, prilikom sam se osecala drugacije . Sto sam se vise priblizavala toj sumi pocela je da me hvata jeza, oko mene nigde nikog , samo mrak i tisina. Bivalo je sve hladnije. Dok sam vadila jaknu iz torbe, zacula sam neke glasove. Okrenula sam se, ali nije bilo nikoga. Glasovi su postajali sve glasniji, ali jos uvek nisam mogla dobro da cujem sta govore. Ponavljala sam u sebi: „ Idi odavde sto brze mozes, trci!” Ali nesto me je vuklo ka tom mestu... Pocela sam da trcim ka glasovima. Pred ocima mi je bila samo mracna suma obasjana mesecinom. Odjednom je neko tiho saputanje pocelo da me okruzuje, sve vise i vise. Mracne figure kretale su se brzo oko mene. Srce je pocelo snazno da mi udara i zavrtelo mi se u glavi. Te figure su bile veoma visoke , imale su crne kapuljace, i lice im je bilo crno, bez usta i nosa, a njihove crvene oci su me gledale neprekidno. Osetila sam da gubim tlo pod nogama i pala na hladnu sumsku zemlju. Sledeca stvar koje se secam je moja soba, jos uvek pomalo mutna. Roditelju i prijatelji bili su oko mog kreveta, zabrinutih lica. Tesko mi je bil od govorim, ali sam ipak uspela da pitam: „Sta se desilo?”. Mama mi je odgovorila: „Sinoc, od trenutka kada si mi javila da dolazis kuci, proslo je 4 sata, a tebe nije bilo, Tata i ja smo se zabrinuli posto nam je komsija rekao da je cuo glasove u sumi... Brzo smo krenuli da te trazimo i nasli te kako lezis na zemlji sva prljava i izgrebana. Na putu do kuce stalno si ponavljala: „Znam ko ste vi, vi ste ljudi senke..” Pomislili su da je sve od pada, ali jos im nije jasno sta mi se desilo. Najgore od svega je sto se svaki put kad je pun mesec desi isti slucaj slican mom, samo sto tih ljudi vise nema. Jos uvek se ne zna sta se sa njima desilo. A ja se nicega ne secam, mozda je to i najbolje. Da nikad i ne saznam ko su bili ti ljudi senke!
---
GILLES GARNIER
Spodoba pod ovim imenom svojevoljno je priznala ubojstvo dva dječaka od nebrojeno nađenih tjelešaca u području Dole, u ljeto 1573. godine.
Djelomično raspadnuta trupla djece su se počela pojavljivati u tom području, a mnogi seljani su prijavili viđenja stvorenja sličnog vuku s Garnierovim licem. U studenom te godine izdana je dozvola seljanima da pronađu i ubiju tu zvijer. Skupina seljaka slijedila je užasnute krike djevojčice u kombinaciji s zvukovima zvijeri iz šume. Pronašli su je, iznad nje se još nalazilo to stvorenje, zadajući joj teške rane, no opazivši masu koja im se približavala, vukodlak je pobjegao.
Nekoliko dana kasnije kada je nestao 10ogodišnji dječak u blizini Garnierove kuće, on i njegova žena su uhićeni. Na suđenju je Garnier priznao nekoliko ubojstava, kao i činjenicu da je on u biti vukodlak. Čak je priznao da je kući odnio ostatke jednog od tijela koje su on i njegova žena pojeli. 1574 godine oboje su spaljeni.
---
Poslato: 14 Okt 2010, 18:50
od constantine
ja i danas volim da cujem neku strasnu pricu
evo ne strasne mego potresne price za koju kazu da je istinita
Devojka je zivela sa deckom skoro 3 godine i bila je kako neki kazu "savrsena veza" medjutim ona je jednom primetila da joj izaze groznice na usnama i mislila je da nije nista strasno kad je otisla kod lekara doktor ju je cudno gledao. Izasao iz ordinacije i pozvao policiju.... ispostavilo se da su joj te fleke i groznice po usnama izazvale bakterije koje se javljaju kod mrtvaca... kada su je ispitali saznali su da njen decko radi u mrtvacnici i kada su njega ispitali priznao im je da je nekrofil. devojka je skrenula jer nije mogla da veruje sa kim je delila krevet 3 godine.
Poslato: 14 Okt 2010, 18:56
od Blond Brat
Obozavam.
Konstantine, znam slicnu pricu tvojoj...samo sto je devojka upoznala nekog decka u diskoteci i posle je imala iste simptome kao ta tvoja... Dr je zakljucio da se tako nesto moze dobiti samo ako dodjes u dodir sa mrtvacem... Taj decko sa kim se ljubila dao joj je broj, ona broj policiji...a u stanu doticnog mrtva tela devojaka.
Obozavam.
Konstantine, znam slicnu pricu tvojoj...samo sto je devojka upoznala nekog decka u diskoteci i posle je imala iste simptome kao ta tvoja... Dr je zakljucio da se tako nesto moze dobiti samo ako dodjes u dodir sa mrtvacem... Taj decko sa kim se ljubila dao joj je broj, ona broj policiji...a u stanu doticnog mrtva tela devojaka.
ma znas kad price idu od jednog do drugog svako nesto svoje doda i oduzme... Zato je Vuk zapisivao
Poslato: 14 Okt 2010, 19:06
od Tungi
Odlicna tema...
Sretao sam se tim.
Naime,vozeci iz Loznice ka Sapcu,vracajuci se sa neke svirke,nabasali smo na coveka u 3 ujutro kako baulja nasred puta.Pokusavali smo da izbegnemo,da ne stanemo i tako ga zaobidjemo,jer smo mislili da se radi o nekoj lokalnoj pijanici;ali,kako smo se priblizavali,i sto su vise farovi osvetljavali ga,shvatili smo da se tu ne radi o nekoj pijanici,posrtanje,pokreti nisu podsecali na tako nekog.Ipak smo se zaustavili..Na nagovor mojih savozaca,da ne izlazim,da iskuliram,da ko zna koja je budala,ja sam izasao..Covek se priblizavao,sve vreme mumlajuci nesto sebi u nedra,dok nisam raznaznao o cemu prica,a to je :"ja nisam lud,ja nisam lud,nikada nisam bio u bolnici,imam zenu i decu kuci...",a sve to vreme smo pokusavali da ga smirimo,dok je on ponavljao jedno isto...Graske znoja su mu kapale sa lica.Otkrili smo nadalje,tj.,sam nam je(kada je dosao k sebi) rekao,da je krenuo kod sestre na slavu(ne secam se koji je to praznik bio) JUCE u 3 popodne.On cak nije ni znao koliko je sati.Pokazao nam je bicikl,koji je lezao u obliznjem jendeku,rekavsi da su ga dograbile neke vile,zene,i da su ga vukle...I stvarno,zapazili smo da smo stali kod groblja i kafica "Knjaz" koji je davno zatvoren,a kog smo nazivali "Grobljanski",u istom trenutku su se vrata zatvorila,uz veliku skripu iako godinama ne radi.
Sve je bilo veoma sablasno.Uspeli smo nekako da ga smirimo,poceo je vec racionalnije da prica,nije se osecao na alkohol...Odvezli smo ga kuci,obliznje neko selo,gde ga je cekala zabrinuta zena i deca.
Njemu su tih 12 sati,odnosno vreme koje je proveo u tom bunilu prosli kao minut.Kao da je upao u neku vremensku rupu...Zona sumraka,sta li...
Potresno je bilo,tek kasnije po mene.Nisam mogao da se sastavim nekoliko dana.
Ima mnogo prica,koje se ticu i mojih nekih licnih iskustava,koje nisu bas sada,za pricu.
Poslato: 14 Okt 2010, 19:18
od taurus
Od kako je napunila 18 godina devojka je imala nocne more.Svake veceri je sanjala mrtve iz svog sela.Snovi su uglavnom bili slicni sa razlicitim ljudima koji vishe nisu zivi.Svi ti mrtvaci su devojku pozivali i govorili joj da je red na nju,da je ona sledeca iz sela za pokoj.Posle nekoliko meseci devojka vishe nije smela da zaspi.Kako se sve deshavalo u ruralnoj sredini,stariji su joj posavetovali da ode kod vrachare iz susednog sela i potrazi pomoc.Vrachara je imala reshenje za problem: Poslednjeg koga si sanjala,oticicesh na njegov grob tachno u ponoc i zabosti ovaj kolac sto dublje budesh mogla.Prestrasena devojka se iste veceri spremala da ode na groblje i ucini sta joj je vrachara rekla.Pronashavshi grob poslednjeg umrlog a u isto vreme i poslednjeg iz sna,koji ju je prizivao u smrt, devojka je brzo i svom snagom zabola kolac sto je dublje mogla.Pokusaj da krene nazad je bio bezuspeshan nesto ju je chvrsto vuklo ka grobu.Prestrashena je pala preko groba.
U selu su svi chekali njen povratak.Tachno u 12h chuli su se jezivi vrisci devojke i svi su krenuli po nju.Nasli su je mrtvu na grobu svog poslednjeg pozivacha.Kolac je zabila duboko ali je njime zahvatila i svoju suknju.
U našem narodu, pogotovo u istočnoj Srbiji i Banatu, vile i veštice su sastavni deo nacionalnog folklora.
Lokalne babe su nama klincima često govorile da ne idemo "tamo duboko u travu kasno u noć da se igramo" - zbog veštica.
Citat:
Sedi momak kuci ,noc, 3-4 sata posle ponoci ,igra karte ss ocem i bratom , a tokom citavog igranja cuje se muzika ,slavlje u daljini, otac nista ne cuje a braca cuju kao da je ispred kuce,ignorisu oni to,kad kaze jedan brat , idem ja da vidim sta je to, ode sa njim i drugi brat a otac ostane kuci , upregnu oni konja i polako idu, muzika sve glasnija ,glasnija ... Dodju oni na njihovu livadu gdje su krave izvodili na pasu , vide razvijen sator,zastava, svadba....Igra se kolo ispred ,cude se braca ko se to zeni ,jos na njihovu livadu...Traze da vide mladozenju,nema ga nidje samo zenska populacija igra kolo... Uvati jedna djevojka jednog brata za ruku da se prikljuci kolu,isto tako i druga drugog brata, igraju oni tako , uzivancija , kad jedan brat kaze: "Ivaneee ,ajmo kuci zora ce jos malo" A ovaj drugi brat ne cuje ga dobro ,nagne se da ga vidi i cuje i ispadne mu krst na travu, sagne se on da ga dovati i vidi svakoj djevojci stopala podvijena, on od straha se razdra: "Miljaneeee ovo su vjesticeee" - i prekinu ga srce... Miljan trceci pobjeze kuci na ulaz ga saceka otac , Miljan sav preblijedjen isprica sta se desilo i sa ocem ode na livadu. Tamo ni satora,ni muzike,ni djevojka, samo Ivan mrtav lezi sa krstom u ruku. Miljan je nakon toga poludio.
Prva je bila ta, da se grupica ljudi takmicila za opkladu da udju u neko doba na groblje i zabodu vreteno na necije babe grob,ispostavilo se da je devojka koja je bila medju njima,odlucila da sama krene,uradila je to,ne osvrcuci ce i tako zabola vreteno kroz svoj kaput.Kad je pokusala da ustane,nije mogla,jer ju je vuklo ka humci,te joj je chuka otkazala;)
Poslato: 14 Okt 2010, 19:40
od ivanazuh
posto me niko ne jebe 2 posto, ponovicu:
Tungi, zelim da se pojebem sa tobom!
Poslato: 14 Okt 2010, 19:42
od Tungi
Nije izvodljivo.
Poslato: 14 Okt 2010, 19:43
od Behemoth
Ko nije gledao film FIRE IN THE SKY - obavezno da pogleda
Prvi put sam ga gledao kada sam imao 9 godina, pred bombardovanje, živ sam se sasr'o
Čini se kako su buljooki goluždravci iz kozmičkh visina neobično fascinirani ljudskom seksualnošću. Tu postoji više varijanti. Ili je oteti prisiljen na seks s vanzemajcem, ili pak s drugim čovjekom, i sve to pod budnim i znatiželjnim okom medicinskog osoblja letećeg tanjura. Postoji egzotičan detalj oko seksa, a taj je da vanzemaljci poprimaju formu poznatih ljudi, tipa Isusa, inih slavnih osoba, mrtvih supružnika ili čak, u jednom slučaju, samog pape (!), ne bi li privoljeli ispitanike na spolni čin.
Otmice2S druge strane, u dosta slučajeva provode se vrlo bolni eksperimenti nad otetima s pričom da su nužni, ali se ne daje nikakvo daljnje objašnjenje. Tako su nekima bez beda vadili očne jabučice i strugali pozadinsku šupljinu, često u namjeri da stave nekakav umetak prije nego vrate oči na svoje mjesto. Neki su bili podvrgnuti izrazito mukotrpnom stiskanju dijelova tijela, poput glave, prsa ili ekstremiteta. Drugima su zabadali igle u glavu i umetali predmete u nosnice. Bole analne i genitalne inspekcije rade se kako na odraslima, tako i na djeci.
Bizarna priča koju je ispričao jedan američki 40-godišnjak pod hipnozom savršeno se uklapa u već navedeno. Baka mu je došla u posjetu i sve bi bio kao i proteklih godina da u jednom trenutku noći nije čuo snažan muški glas u bakinoj sobi i potrčao. Rekla mu je da je to bio đavao. Sljedeće jutro tražila ga je da je odveze kući i tamo je umrla u roku od sat vremena. Odjednom je unuka spopala neizdrživa krivnja, ali joj nije mogao naći razlog. Nakon duboke hipnoze odmotala se priča. Ispalo je da je kao dijete bio otet na svemirski brod zajedno s bakom. Vanzemaljci nalik na reptile vršili su seksualne eksperimente nad oboma. Jedan od njih pojavio se u obliku bakinog pokojnog muža. Ona se uzaludno opirala seksualnom odnosu prozrevši iluziju. Nakon toga, malog su dječaka prisilili na isti čin s njom. Na kraju su vršili opsežne pretrage njihovih spolnih organa.
Koliko su vanzemaljske medicinsko-erotske priče plod podsvjesnih trauma ili fantazija i govori li opsjednutost seksom u velikom broju tih izvještaja više o nama nego o njima, nije možda ni pretjerano bitno. Sve se to možda nije dogodilo, ali ne zvuči ništa manje nemoguće. Dovoljno je zamisliti što bismo mi radili drugim manje razvijenim živim bićima po svemiru da imamo priliku. Sigurno daleko više i gore nego je to scenaristima 'Star Treka' palo na pamet.
Otmice3
Ispovjest jedne žene:
'Odveli su me u sobu i postavili na hladan stol. Brat je bio kraj mene. Tijela su nam bila paralizirana. U noge su mi stavili stakleni umetak. Bio je u meni 34 godine. Kako sam sazrijevao, sa svakom otmicom eksperimenti su postajali drukčiji. Došao je i trenutak kada su me prisili na spolni odnos s njihovom ženkom. Nekoliko godina poslije, na putu za Albuquerque, na usamljenoj cesti, ponovno su me odveli na brod. U sobu je ušlo devetoro djece. Rekli su mi da su moja. Djeca se me dotakla i rekla da su dobro, da se ne brinem.' Jesse, jedna od najuvjerljivijih žrtava NLO otmice.
Poslato: 14 Okt 2010, 19:58
od taurus
Najstrashnija pricha:
U poznu jesen 2006-te,svi forumashi koji su tada bili aktivni znaju,forum je doziveo veliki krah.Danima nije bilo moguce ulogovati se i kompijuteri su se gasili pri samim pokusajima logovanja.U to isto vreme su Uni,Iris i Dina dobili anonimna pisma.Pisma su bila na staro-grckom jeziku.Velika zelja i upornost administratora je resila i taj problem.Nasli su tumacha i pismo je krenulo da pricha zakone gay sveta.U pismu je navedeno da se dva najruznija i najstrasnija zla nikako ne smeju spojiti,da se to desilo na ovom forumu i da ce kazna biti nestanak i nemogucnost korishcenja foruma sve dok se ta dva zla ne pronadju i u buduce drze pod kontrolom.Na poledjini papirusa je postojala mapa koja je vodila do 2 zla.Uni je ubedio Iris i Dinu da moraju slediti instrukcije pisma i reshiti problem.Tumachenje mape je bio mukotrpan i dug posao ali su nashi junaci uspeli.Put je vodio chudnim trasama,putevi starih Skordiska i Tatara su vodili ka zapadu.Na kraju puta je bila ucrtana moderna zgrada i objashnjeno da ce se u dalekoj buducnosti tj danas tu sastati 2 chuda i da ce kazna biti nestanak forum Singidunuma.Dina kao najhrabrija je otvoila vrata oronule zgrade.Unutra su se chuli uzacni krici,krici pakla.Bodrivshi jedni druge doshli su do poslednjeg sprata gde su se shkripa i krici chuli najjache.Nestrpljenje i hrabrost Iris su preovladali,skupila je snage i nogom razvalila vrata.Prizor koji su videli je bio i vishe nego jeziv,taj prizor ce pamtiti do kraja svog zivota.Popeye je guzio Stripija.U troglas su vrisnuli nasi junaci.Jachina vriska je restartovala sve kompijutere forumasha i forum se ponovo pojavio.Prisustvo 2 strashna chuda na ovom forumu je moranje,kontrola da se vishe nikada ne spoje.
Poslato: 14 Okt 2010, 20:00
od Behemoth
Događaj se odigrao u prosincu 1956. godine i o njemu je pisala gotovo cjelokupna svjetska štampa. Oplovljavajući svijet u svojoj luksuznoj jahti “Laura Lee”, James i Helen Bryan su se našli u vodama Tihog ocena. Već danima su plovili mirnim Pacifikom kada su u kasni sumrak, na dalekom obzorju, ugledali obrise nevelikog južnog otoka. Iako nije bio ucrtan u brodskoj karti, to Bryanove nije čudilo, jer su znali da njihova brodska karta nije najnovijeg datuma. Osim toga, područje kojim su plovili vrvjelo je bezbrojnim otočićima.
Kako se spuštala noć, odlučili su da prenoće u vodama ovog tihog pacifičkog otoka. Zbog toga su jahtu usmjerili u tom pravcu. Uskoro su uplovili u malu pješčanu uvalu, a kako im se činilo da otočić nije naseljen, bacili su sidra, odlučivši da se sutra pozabave istraživanjem unutrašnjosti otoka.
Uzalud je te noći James Bryan pokušavao da identificira otok. Niti na jednoj pomorskoj karti, kojima se služio, otočić nije bio registriran. Precizno je zabilježio njegov položaj, odlučivši svoje otkriće javiti National Geographic Cociety u Washingtonu kako bi se našlo u pomorskim atlasima.
Tu su noć James i Helen priuštili sebi malu svečanost. Večerali su na palubi jastoge koje su kupili na tržnici otoka Vivak, uz svijeću i bocu pjenušavog vina, diveći se tihoj južnoj noći i živopisnom otočiću po čijim su pješčanim plažama, i pjenušali blagi morski valovi. Dok je u njihovim krošnjama romorio blagi vjetar, visoke su se palme lagano povijale, zaklanjajući zvjezdano nebo.
Bryanovi su te noći otišli na spavanje ispunjeni prijatnim osjećanjima koja obuzimaju ljude što su otkrili novi dom.
Prva se probudila gospođa Helen. Sunce je već bilo odskočilo i ona je lijeno išetala na palubu kako bi pokupila nekoliko peškira koji su se sušili. Kada je postala svjesna da nešto nije u redu, zbunjeno je zastala. Svuda unaokolo prostirala se mirna morska pučina i nigdje na obzorju nije bilo one tihe uvale, niti živopisnog otoka sa visokim palmama pored kojeg su se usidrili predhodnog dana.
Helen je gotovo vrisnula i u panici probudila Jamesa. Ali, sve je bilo uzalud. Sve što su mogli zaključiti bilo je da njihova jahta tijekom noći nije promijenila položaj i da su se, još uvijek nalazili na mjestu gdje su bacili brodska sidra. Ali, živopisnog otoka, međutim, više nije bilo.
Poslato: 14 Okt 2010, 20:04
od Behemoth
U Dzordziji, tokom 19.veka, farmer i njegova zena su ocekivali rodjenje svog petog deteta. Farmer je znao da ne mogu hraniti i ovo dete, jer su usevi te godine bili izuzetno losi, a oni su i pored toga bili izuzetno siromasni. Kada je zena pocela da se poradja, farmer je pozvao doktora. Ali zena nije znala da su njih dvojica vec ranije napravili plan kako da se otarase deteta. Plan je bio da iznesu dete odmah po rodjenju a da majci kazu da je dete umrlo tokom porodjaja. Tako su i uradili.
Kada je te noci napustio siromasnu kucu, doktor je sa sobom poneo i malog decaka. Odneo ga je na obliznji most i bacio ga u vodu. Zena nikada nije saznala sta su farmer i doktor uradili.
Legenda kaze da tokom oblacne noci tokom punog meseca treba doci na most i parkirati na sredini mosta. Zatim u krug treba posuti puder za bebe. Tada se treba vratiti u automobil, ugasiti motor i svetla i sacekati nekoliko minuta. Tada cete cuti tihi plac bebe. A kada izadjete iz automobila, u krugu cete videti otiske decijih stopala.
Poslato: 14 Okt 2010, 20:07
od Behemoth
Svake noći budila se točno u 2 sata poslije ponoći. Kada bi otvorila oči iznad nje bi se pojavio lik zmije. Osjećala je kao da joj neko sjedi na prsima i teško je disala. Ujutro je mislila da je to sve bila neka ružna noćna mora i da je cijelu stvar najbolje zaboraviti. No ista stvar se ponavljala večer za večer - točno 2 sata, zmija, pritisak na prsa i teško disanje. Pokušavala je probuditi muža koji je spavao pored nje, no koliko god se trudila nikako ga nije mogla probuditi. Nije htjela nikome to reći jer se bojala da će ljudi misliti kako je luda. Ipak jedne večeri je ispričala mužu što joj se događa i odlučili su da će zajedno budni dočekat 2 sata. Međutim koju minutu prije nego je sat otkucao 2 sata, muž je zaspao kao pokošen i zmija se ponovo pojavila. Mjeseci su prolazili, a ona je obolila od neke bolesti dišnog sustava. Iscrpljena od bolesti i nemoćna da nešto poduzme povjerila se svojoj majci, koja je odmah znala o čemu se tu radi. Znala je i kod koga da ode po pomoć – k jednoj «babi vračari». «Baba vračara» imala je «lijek» - kod nje su radili male križiće od čačkalica koje je ona trebala staviti na sve otvore kuće, vrata, prozori, ventilacijski sustav, ma na svaku rupu u fasadi. To je i učinila. Te noći u 2 sata čula je puhanje kroz kuću, kao da zmija pokušava ući, ali na kraju samo se čuo tresak u obližnjoj škrinji, koja je, kad ju je otvorila bila posve prazna. Poslije treska sve se smirilo, a zmija se nije pojavila. Sljedećeg dana otišla je opet toj svojoj «babi vračari», koja joj je rekla da je ovo tek trenutačna pobjeda, te ako želi potpuno zaustaviti taj urok mora učiniti sljedeće: netko će ju uskoro zamoliti za uslugu, uslugu koju ona u svakom slučaju mora odbiti, a ta osoba je upravo ona koja ju je urekla. Prošlo je bilo i mjesec dana i cijeli je događaj pomalo pao u zaborav kada ju je službenica na šalteru pošte, preko koje je redovito slala pošiljke, zamolila za sitnu uslugu. Sjetivši se svega, istog je trena tu uslugu i odbila. Bolest se na kraju povukla, ali uspomene i ožiljci ostaju.
Poslato: 14 Okt 2010, 20:07
od Behemoth
Taksist se nakon napornog radnog dana vraćao kući. Bila je ponoć. Negde pred njegovom zgradom ugleda ženu odevenu potpuno u belo. Stajala je nepomično. Došao je do nje i stao. Otvorio je prozor i upitao da li joj treba pomoć, ili želi da je odveze negde. Žena ga zamolila da je odveze do groblja i pružila mu svežanj novčanica. Odvezao ju je i ostavio pred ulaskom u groblje. Sledeće veče ponovilo se isto.... bila je ponoč, žena je stajala na istom mestu. Opet je zamolila taksistu da je odveze do groblja. Dala mu je više novca nego prošli put. Taksista je, kao i prošle noći, ostavio pred grobljem. Jedne noči kiša je lila kao iz kabla.... ona je ipak stajala na uobičajenom mestu. Skinuo je jaknu i dao joj da se ogrne. Scena se ponavljala sledećih nekoliko večeri A onda je žena nestala. Taksista se navikao na nju, nedostajala mu je. Danima se raspitivao ko je, odakle je. Konačno je saznao da je žena umrla pre deset godina, i da je živela u njegovom najbližem komšiluku! Odvezao se do roblja, hteo je sam da se uveri. Ušavši na groblje, ugledao je njen grob.... na nadgrobnom kamenu je bila njena fotografija. Na grobu je ležala njegova jakna!
Poslato: 14 Okt 2010, 20:35
od KiWi
Ja sam pre 3-4 godine čekao novu godinu na splavu sa nekim ortacima. Otišli smo kolima, ali je lik koji nas je dovezao otišao sa nekom ribom svega pola sata od kako smo došli i nikako da se vrati. Pred jutro mi odlučimo da uzmemo taksi, pozovemo taksi i sačekamo ga da stigne. Bukvalno je za minut stigao (što je za NG nezamislivo) i to neki stari mercedes ogromni. Nas četvoro nazad i ortak napred.
Kako smo ušli krene taksista da priča da mu je ovo najgora noć koju je ikada radio. Prvo je vozio neku staricu koja mu je pobegla kada ju je odvezao na destinaciju, kaže da je bežala kao tinejdžerka, neverovatno! A onda su mu ušle neke sestre bliznakinje koje je vozao od mesta do mesta po celom Beogradu, i uredno su sve plaćale i kada su prelazili Brankov most one su počele da vrište kako iz zadnjeg sedišta izlazi neka bodljikava žica i cepa im farmere i sve su izbodene i krvare. Čovek na sred mosta zaustavi kola, napravi zastoj i izvede devojke i vidi da nema ničeg ni na sedištima ni na farmerkama, i da su verovatno pijane. Vrati ih u kola ni nastavi i one u punoj brzini otvore vrata i ispadnu iz kola. On zaustavi auto i pogleda gde su, a njih nigde nema, kao da su u zemlju propale. I onda je došao po nas.
Odveze on nas do Pančeva, parkira se na parkingu zgrade pored moje pošto je ispred moje zgrade bila gomila automobila a nije smeo da stane na sred puta. Mi regularno platimo i on se bog-zna-kako zahvali jer smo prve normalne mušterije te noći. Dok smo odlazili vikne on za nama da se vratimo i pomognemo mu da izgura kola na put, jer ne može da ih pokrene. Inače, bio je parkiran pored nekog kombija. Dok smo mi došli do kombija, da pogledamo tamo ... kad nema ni njega ni kola. Jedini put kojim je mogao da prođe je kroz neko šipražje koje je u produžetku parkinga, ali sigurno nije jer ne bi tek tako za minut mogao da prođe, a i ko bi pored očišćenog puta išao po šipražju bez potrebe? Sutra je ortak kada je dao kevi pantalone na pranje video da na dupetu ima neke tragove krvi, tako da je izgleda istina ono što je taksista pričao ... ja sam pogledao na mojim, ali se nije videlo (crne farmerke) ...
Poslato: 14 Okt 2010, 20:47
od ivanazuh
Kiwi, ti i ja imamo nedovrsenu pricu.
Poslato: 14 Okt 2010, 21:34
od 2kune
evo baš sad nešto jako čudno... odjednom je prestalo sve... nigdje nijednog automobila... nikakva mašina, bušilica ili usisavač... ništa se ne čuje osim laveža psa u daljini... prosto me je strah...
Poslato: 14 Okt 2010, 22:00
od acid drop
uzmi izabrane bajke braće grim. usraćeš se, dizvineš.
pa posle niko nije mogao da spava 
