- 14 Okt 2010, 16:21
#2012360
Danas znamo da su sve to izmišljotine za plašenje dece, ali kao klinci smo verovali u njihovu istinitost :p Znali smo do sitnih sati da pričamo scary stories
pa posle niko nije mogao da spava
-----------------------------
Bracni par se vozio kasno kuci kada ih je zaustavila povredjena zena. Objasnila im je da je dozivela automobilsku nesrecu i da je njena beba ostala zarobljena u kolima. Covek je ostavio povredjenu zenu sa suprugom i otisao da pokusa da izvadi bebu. Kada je stigao do automobila video je par na prednjim sedistima. Bili su mrtvi. Beba je plakala na zadnjem sedistu i covek je uspeo, posle nekoliko pokusaja, da izvadi bebu. Vratio se do svog automobila i tamo zatekao suprugu samu. Kada ju je pitao gde je majka detea, ona mu je objasnila da je zena odmah otisla za njim da mu pomogne. Ostavio je bebu i vratio se da potrazi zenu. Nikoga nije bilo pored automobila ili u blizini. Posle duzeg vremena, shvatio je da je zena koja je umrla na prednjem sedistu zapravo zena koja ih je zaustavila trazeci pomoc.
---------------------------
U Beogradu cula devojka da ima vradzbina koja pokazuje kako ce izgledati vas muz. Otisla kod jedne stare bake i pitala je za tu vradzbinu. Rekla joj baka kao se vraca ta vradzina ali joj nije rekla negativnu stranu!!!
Otisle devojka kuci srecna. Ponoc i ona pali 4 scece ,po 2 sa leve i desne strane ogledala. Uzela cesalj i pocela laganim pokretima da ispravlja kosu. izgovarala je vradzbinu usput cesljajuci se. Nakon nekoliko sekundi u ogledalu pocinje da se stvara jarko zuta boja i silueta Tela u odelu sa sesirom okrenuta ledjima. Zapanjena devojka je nastavila da se ceslja polagano usporavajuci izgovaranje vradzbine . Silueta je pocela da joj se okrece! Nastavila je sa izgovaranjem ali prestala da se ceslja od zapanjenosi i iscekivanja lika, u tom trenutku svece se gase i u ogledalu se pjavljuje lik djavola i ruka izlece iz ogledala koja joj ostavlja trajne duboke oziljke na levoj strani lica i odnosi joj razum. Nikada je vise nisu videli van njene sobe u kojoj i dalje gleda otvorenih usta u ogledalo!
-----
Te veceri sam se sama vracala kuci. Zivim daleko, a duz puta prema mojoj kuci skoro sve ulice su neosvetljene i mracne, a tu je i jedna mala suma. Bilo je toplo vece i nije bio prvi put da sama idem tuda, ali ovo, prilikom sam se osecala drugacije . Sto sam se vise priblizavala toj sumi pocela je da me hvata jeza, oko mene nigde nikog , samo mrak i tisina. Bivalo je sve hladnije. Dok sam vadila jaknu iz torbe, zacula sam neke glasove. Okrenula sam se, ali nije bilo nikoga. Glasovi su postajali sve glasniji, ali jos uvek nisam mogla dobro da cujem sta govore. Ponavljala sam u sebi: „ Idi odavde sto brze mozes, trci!” Ali nesto me je vuklo ka tom mestu... Pocela sam da trcim ka glasovima. Pred ocima mi je bila samo mracna suma obasjana mesecinom. Odjednom je neko tiho saputanje pocelo da me okruzuje, sve vise i vise. Mracne figure kretale su se brzo oko mene. Srce je pocelo snazno da mi udara i zavrtelo mi se u glavi. Te figure su bile veoma visoke , imale su crne kapuljace, i lice im je bilo crno, bez usta i nosa, a njihove crvene oci su me gledale neprekidno. Osetila sam da gubim tlo pod nogama i pala na hladnu sumsku zemlju. Sledeca stvar koje se secam je moja soba, jos uvek pomalo mutna. Roditelju i prijatelji bili su oko mog kreveta, zabrinutih lica. Tesko mi je bil od govorim, ali sam ipak uspela da pitam: „Sta se desilo?”. Mama mi je odgovorila: „Sinoc, od trenutka kada si mi javila da dolazis kuci, proslo je 4 sata, a tebe nije bilo, Tata i ja smo se zabrinuli posto nam je komsija rekao da je cuo glasove u sumi... Brzo smo krenuli da te trazimo i nasli te kako lezis na zemlji sva prljava i izgrebana. Na putu do kuce stalno si ponavljala: „Znam ko ste vi, vi ste ljudi senke..” Pomislili su da je sve od pada, ali jos im nije jasno sta mi se desilo. Najgore od svega je sto se svaki put kad je pun mesec desi isti slucaj slican mom, samo sto tih ljudi vise nema. Jos uvek se ne zna sta se sa njima desilo. A ja se nicega ne secam, mozda je to i najbolje. Da nikad i ne saznam ko su bili ti ljudi senke!
---
GILLES GARNIER
Spodoba pod ovim imenom svojevoljno je priznala ubojstvo dva dječaka od nebrojeno nađenih tjelešaca u području Dole, u ljeto 1573. godine.
Djelomično raspadnuta trupla djece su se počela pojavljivati u tom području, a mnogi seljani su prijavili viđenja stvorenja sličnog vuku s Garnierovim licem. U studenom te godine izdana je dozvola seljanima da pronađu i ubiju tu zvijer. Skupina seljaka slijedila je užasnute krike djevojčice u kombinaciji s zvukovima zvijeri iz šume. Pronašli su je, iznad nje se još nalazilo to stvorenje, zadajući joj teške rane, no opazivši masu koja im se približavala, vukodlak je pobjegao.
Nekoliko dana kasnije kada je nestao 10ogodišnji dječak u blizini Garnierove kuće, on i njegova žena su uhićeni. Na suđenju je Garnier priznao nekoliko ubojstava, kao i činjenicu da je on u biti vukodlak. Čak je priznao da je kući odnio ostatke jednog od tijela koje su on i njegova žena pojeli. 1574 godine oboje su spaljeni.
---
Danas znamo da su sve to izmišljotine za plašenje dece, ali kao klinci smo verovali u njihovu istinitost :p Znali smo do sitnih sati da pričamo scary stories
pa posle niko nije mogao da spava -----------------------------
Bracni par se vozio kasno kuci kada ih je zaustavila povredjena zena. Objasnila im je da je dozivela automobilsku nesrecu i da je njena beba ostala zarobljena u kolima. Covek je ostavio povredjenu zenu sa suprugom i otisao da pokusa da izvadi bebu. Kada je stigao do automobila video je par na prednjim sedistima. Bili su mrtvi. Beba je plakala na zadnjem sedistu i covek je uspeo, posle nekoliko pokusaja, da izvadi bebu. Vratio se do svog automobila i tamo zatekao suprugu samu. Kada ju je pitao gde je majka detea, ona mu je objasnila da je zena odmah otisla za njim da mu pomogne. Ostavio je bebu i vratio se da potrazi zenu. Nikoga nije bilo pored automobila ili u blizini. Posle duzeg vremena, shvatio je da je zena koja je umrla na prednjem sedistu zapravo zena koja ih je zaustavila trazeci pomoc.
---------------------------
U Beogradu cula devojka da ima vradzbina koja pokazuje kako ce izgledati vas muz. Otisla kod jedne stare bake i pitala je za tu vradzbinu. Rekla joj baka kao se vraca ta vradzina ali joj nije rekla negativnu stranu!!!
Otisle devojka kuci srecna. Ponoc i ona pali 4 scece ,po 2 sa leve i desne strane ogledala. Uzela cesalj i pocela laganim pokretima da ispravlja kosu. izgovarala je vradzbinu usput cesljajuci se. Nakon nekoliko sekundi u ogledalu pocinje da se stvara jarko zuta boja i silueta Tela u odelu sa sesirom okrenuta ledjima. Zapanjena devojka je nastavila da se ceslja polagano usporavajuci izgovaranje vradzbine . Silueta je pocela da joj se okrece! Nastavila je sa izgovaranjem ali prestala da se ceslja od zapanjenosi i iscekivanja lika, u tom trenutku svece se gase i u ogledalu se pjavljuje lik djavola i ruka izlece iz ogledala koja joj ostavlja trajne duboke oziljke na levoj strani lica i odnosi joj razum. Nikada je vise nisu videli van njene sobe u kojoj i dalje gleda otvorenih usta u ogledalo!
-----
Te veceri sam se sama vracala kuci. Zivim daleko, a duz puta prema mojoj kuci skoro sve ulice su neosvetljene i mracne, a tu je i jedna mala suma. Bilo je toplo vece i nije bio prvi put da sama idem tuda, ali ovo, prilikom sam se osecala drugacije . Sto sam se vise priblizavala toj sumi pocela je da me hvata jeza, oko mene nigde nikog , samo mrak i tisina. Bivalo je sve hladnije. Dok sam vadila jaknu iz torbe, zacula sam neke glasove. Okrenula sam se, ali nije bilo nikoga. Glasovi su postajali sve glasniji, ali jos uvek nisam mogla dobro da cujem sta govore. Ponavljala sam u sebi: „ Idi odavde sto brze mozes, trci!” Ali nesto me je vuklo ka tom mestu... Pocela sam da trcim ka glasovima. Pred ocima mi je bila samo mracna suma obasjana mesecinom. Odjednom je neko tiho saputanje pocelo da me okruzuje, sve vise i vise. Mracne figure kretale su se brzo oko mene. Srce je pocelo snazno da mi udara i zavrtelo mi se u glavi. Te figure su bile veoma visoke , imale su crne kapuljace, i lice im je bilo crno, bez usta i nosa, a njihove crvene oci su me gledale neprekidno. Osetila sam da gubim tlo pod nogama i pala na hladnu sumsku zemlju. Sledeca stvar koje se secam je moja soba, jos uvek pomalo mutna. Roditelju i prijatelji bili su oko mog kreveta, zabrinutih lica. Tesko mi je bil od govorim, ali sam ipak uspela da pitam: „Sta se desilo?”. Mama mi je odgovorila: „Sinoc, od trenutka kada si mi javila da dolazis kuci, proslo je 4 sata, a tebe nije bilo, Tata i ja smo se zabrinuli posto nam je komsija rekao da je cuo glasove u sumi... Brzo smo krenuli da te trazimo i nasli te kako lezis na zemlji sva prljava i izgrebana. Na putu do kuce stalno si ponavljala: „Znam ko ste vi, vi ste ljudi senke..” Pomislili su da je sve od pada, ali jos im nije jasno sta mi se desilo. Najgore od svega je sto se svaki put kad je pun mesec desi isti slucaj slican mom, samo sto tih ljudi vise nema. Jos uvek se ne zna sta se sa njima desilo. A ja se nicega ne secam, mozda je to i najbolje. Da nikad i ne saznam ko su bili ti ljudi senke!
---
GILLES GARNIER
Spodoba pod ovim imenom svojevoljno je priznala ubojstvo dva dječaka od nebrojeno nađenih tjelešaca u području Dole, u ljeto 1573. godine.
Djelomično raspadnuta trupla djece su se počela pojavljivati u tom području, a mnogi seljani su prijavili viđenja stvorenja sličnog vuku s Garnierovim licem. U studenom te godine izdana je dozvola seljanima da pronađu i ubiju tu zvijer. Skupina seljaka slijedila je užasnute krike djevojčice u kombinaciji s zvukovima zvijeri iz šume. Pronašli su je, iznad nje se još nalazilo to stvorenje, zadajući joj teške rane, no opazivši masu koja im se približavala, vukodlak je pobjegao.
Nekoliko dana kasnije kada je nestao 10ogodišnji dječak u blizini Garnierove kuće, on i njegova žena su uhićeni. Na suđenju je Garnier priznao nekoliko ubojstava, kao i činjenicu da je on u biti vukodlak. Čak je priznao da je kući odnio ostatke jednog od tijela koje su on i njegova žena pojeli. 1574 godine oboje su spaljeni.
---
