- 10 Jun 2010, 02:09
#1890572
Na tim fotografijama je dremao, a i to je slikano drugog dana, tako da jeste možda bio izmoren.
Međutim nije bio iscrpljen, sve je bilo u redu sem mekše stolice nekoliko poslednjih dana, zbog čega sam hteo da pređem sa prokuvanog kravljeg mleka do posebnog mleka za male mace koje valjda postoji u pet centru.
Ali veterinarka mi je još prvi dan rekla da može kravlje mleko koje je samo po sebi dosta razblaženo, a da ga razblažujem vodom ukoliko posle obroka bude uznemiren.
Ali nije bio uznemiren ni posle obroka ni posle nužde.
I bio je potpuno normalan, do jednog trenutka, kada je potpuno izgubio kontrolu nad svojim pokretima, usled grčeva u stomaku i jedva je disao.
Nekoliko sati je bio takav, zatim sam u 9 ujutru otišao do veterinara, da bi mi rekla da su šanse minimalne da preživi, da je na izdisaju i da se to može dogoditi sa malim mačićima, kao i sa svim drugim mladuncima, pošto su preosetljivi na mnoge stvari.
Ubrizgala mu je nešto u stomak i oralno, da pokuša da pročisti stomak, ali je bilo prekasno.
Sat vremena kasnije prestao je da diše.
Da sam bio obavešteniji, da sam znao, otišao bih prvi dan pošto sam video da ima proliv do veterinara...
Problem je što je on prvu veliku nuždu imao tek nedelju dana pošto je bio kod mene, i ona je bila potpuno u redu.
Tek je dan, dva posle toga krenuo proliv.
Ja sam znao da kravlje mleko može izazvati proliv, ali ukoliko dođe do većih komplikacija, da se određeni drugi simptomi javljaju postepeno.
Ali do fatalne promene je došlo u sekundi, a tada je već bilo prekasno...
Osećam se krivim.
Nedužno biće je stradalo, a možda je moglo da preživi da sam ja prvih dana otišao do pet centra i kupio to mleko ako postoji ili se makar detaljnije raspitao u vezi svega.
Možda je moglo da preživi da sam po uočavanju proliva makar pitao veterinara da li da mu promenim nešto u ishrani.
A ja nisam ništa od toga uradio, apsolutno ništa!
Ako me išta može utešiti, a teško da može, nadam se da sam mu produžio život i ovih 10ak dana, tako što je sklonjen sa ulice.
I ne, ne doživljavam naslov niti bilo kakve asocijacije na njega nimalo zabavnim.
Možda će mnogima zvučati smešno, ali ja nikada nisam osetio veću potrebu da nekog zaštitim i pružim pažnju.
Ako je to ljubav, dakle nisam osetio veću potrebu da volim, bezuslovno.
Kada sam spasao moju mačku sa drveta pre 3 godine, bila je gotovo duplo veća, dovoljno velika i sposobna za mnogo toga što ovaj mali još nije umeo.
On nije umeo ni da se čisti, ni da vrši nuždu u pesku, ni da jede iz činije, bio je potpuno bespomoćan.
Zato nikada nisam osetio ni veći gubitak.
Možda je moja sreća da nikada nisam izgubio veoma blisku osobu, sem dede.
Ali ja ljudska bića ne doživljavam nedužnim i nesposobnim i nikada mi nije bilo žao zbog ljudskog stradanja.
Mi živimo u svetu kakav je naša vrsta stvorila, ako umremo neprirodnim putem zbog toga, ja jedino vidim našu krivicu.
P.S. Nije imao svetlo plave kao što sam napisao u prvom postu, već svetlo zelene oči, i bio je predivan.