ja sam proljetos tragicno izgubio Vucka, a posle par mjeseci dobio Emiliju.
IMAG0120 by
milomirrr, on Flickr
Ima zajednickih osobina sa Vuckom, oboje su dozivjeli traume u prvim danima zivota pa su blago luckasti, malcice divlji i posebni, ali apsolutne maze kad sam ja u pitanju.
Vucko nije mjaukao uopste, osim kad bih otkljucavao vrata sa spoljasnje strane ili ponekad kad mu sipam hranu - tada bi ispustao neke nevjeste neartikulisane mjauke. Nikada nije mnogo koristio nokte, vec je one koji bi mu predstavljali prijetnju napadao direktno zubima. Bio je natprosjecno inteligentan, cak i za macku (ne zato sto je bio moj macak, drugi su se slagali sa mnom), ali neukrotiv i posle kastracije. Divan jedan macak koji mi i dan danas nedostaje kao da je juce uginuo.
Emilija, aka Mica, malecki manipulator zeljan paznje. I uvijek gladna, bas kao i ja
Prede cak i kad se tucemo, jer joj svaka paznja predstavlja mini orgazam. Svoju ljubav i zahvalnost pokazuje lizanjem ruke, predanoscu kojom bi skidala katran sa betona. Ukoliko pokusam da joj izmaknem ruku, zgrabi je noktima i blago zagrize prst dok otpor ne popusti, pa onda nastavi. Nekada to uopste ne prija, jer joj je jezik hrapaviji nego kod drugih macaka. Jedini nacin da je prekinem je da je ceskam po vratu dok ne zazmuri i isturi glavu te glasno zaprede.
Nedavno smo preselili u novi stan, i Mica se sjajno snasla. Odmah je izabrala prostore za leskarenje, naucila gdje je pijesak, a plocice po ogromnom prostoru su idealne jer se sve po njima kotrlja uz zvukove. Terasa spojena sa susjednih 2 stana a pored trece je drvo. Vec prvog dana je pobjegla tamo, a onda na drvetu skontala da je frka jer su nokti posjeceni. Posle mnogo muke, bila je u dvoristu, a onda opet u stanu.
Nismo stigli ni da odlucimo da li pustati vani ili ne - kad se uvece na nasoj terasi pojavi jedan matori, ofucani (bukvalno, ofucani - na nekim mjestima skroz bez dlake!) glavati macor, i bezobrazno se smjesti na stolici i krene da pilji unutra. Ne bi ga mi ni primijetili da nasa Emilija, maca od 5 mjeseci, nije stala da pozira ispred balkonskih vrata sa podignutim repom i ispusta high-pitch prrrrrr zvuk koji nikad nismo ranije culi.
Naravno, sterilizacija je zakazana za dva dana kasnije, mica izgleda dobila vise sedativa nego sto je trebalo, spavala skoro 12 sati, pa jos 30ak bila skroz grogi. Onda je dosla sebi, i pocela da jede. Jede, jede, jede.
Kad god bi neko od nas ustao, otvorio frizider, rernu, prisao sudoper, Mica bi skocila i krenula da mjauce kao da nije jela danima.
Pored toga, svojim hrapavim jezikom je u roku od dva dana rascerupala ranu tako da je posle 6 dana opet uspavana, zasivena - a onda je dobila i "kragnu".
Cim se probudila iz narkoze - pronasla je nacin da skine kragnu. Jedini nacin je bio da je obucemo.
IMAG0097 by
milomirrr, on Flickr
Sad je vec sve ok. Rana zarasla, i Mica i ja na dijeti.
Oboje jako nesrecni zbog toga.