Bootstrap Framework 3.3.6

[svejedno]

[/url]Jedan konkretan primer preživljavanja je traženje spasa u radu, tj. jakim preopterećivanjem poslom.

meni je jedan drug, psiholog, kada mi je jedna bas bliska osoba umrla (ne na ovako grozomoran nacin i ne previse pre vremena) rekao da ljudi u takvim situacijama najcesce ili potpuno prestanu da rade na neko vreme ili se posvete poslu - i posto sam bio u ovom drugom mode-u....'suocavanja' sa tim - rekao mi tipa - bolje je to neg da sednes i nista ne radis.

(lm - rad ti, jel, skrece misli, odn mislis na rad etc...kad sedis i nitsa ne radis - boga pitaj koje misli tu zuje)

[/url]
1. To za to kako se fizički preživljava na mikro-nivoima me iskreno rečeno i ne interesuje preterano, a i lično mislim da ne može te ni jedan jedini događaj tako fizički ubiti, niti količina stresa. Može to da bude uzrok da prestaneš da jedeš i da brineš o sebi, može konstantan stres da bude uzrok mnogih bolesti i čega ne, ali će ponovo neuhranjenost, nebriga ili npr. jako oštećenja mozga od prosviranog olova biti fizički uzrok smrti, a ne stres.

2. I čovek nikada ne bude isti. Ne raduje se toliko više životu. Ne nalazi radost više nikada u stvarima koje je nekada nalazio. I nikada to stvarno ne preboli.

1. moze. shlog etc.

2. moguce.


..

lm ...hm. mislim da sve to ima veze i sa covekovim licnim uverenjima glede smrti & zivota etc. - npr. ja msilim da je zivot 'kazna', a smrt 'nagrada' (u nedostatku boljih reci, umoran sam, ne merem se izrazavam pravilnije)

odn, moji pogledi na te stvari su slicni budistickim - te kada neko umre, ja zaista ne msilim da mu se nesto strasno desilo.

mislim da se nesto strasno desilo njegovoj porodici.

..


stoga - individualno, jbg.

a kako - ne znam, nikada, hvala bogu, nisam morao da prezivljavam tako nesto - ali znam ljude koji jesu - i da, nisu bas ...isti kao ranije. al jbg, ljudi nisi isti posle bilo kog znacajnog dogadja & saznanja u zivotu.


teska prica.

[Mali-Princ19]

[/url]

[/url]

[/url]

[/url]

[/url]glavno da su utrpali govna sa kosova.

'98 buhuhu, jadna zena ubili joj muza teroristu pripadnika učk. sve mi se gadi...

Kakav ti je ovo post?
Zar ces tudje muke stavljati na tas? Kao da zivot tog mladica nije vredan kao zivot jednog Srbina?
Stvarno mi nije jasno kako mozes?!

da mico, zivot teroriste i obicnog coveka nije isti. terorista je zasluzio da bude mrtav!

a i ne moze ti biti jasno ako ces da izjednacavas teroriste i ljude.

Kakva predrasuda! Znaci, svaki albanski mladic po tebi je terorista, a svaki srpski mladic uzor za sve?
Gadi mi se takvo razmisljanje, jer nas je ono dovelo u zivo blato u kome smo.
Stvarno ne razumem kako mozes...

'si ti retardiran? jel znash da citash? ne svaki albanac, vec svaki albanac pripadnik ovk! "The man was a soldier with the ethnic Albanian rebels of the Kosovo Liberation Army..."

Omasio sam taj deo, ali to ti ne daje za pravo da ga tako vredjas. Nisu ni nasi cvecke. Koliko vidim, tebi je krivo sto su se nasle slike Albanaca iz tog perioda, ali ne i Srba. I taj jedan mladi zivot je izgubljen i gubitak je za ovu planetu. Ja to tako vidim, ali ti gledas patnju po nacionalnosti, sto je tuzno.
I obrati paznju na nacin obracanja, pokazi da si lepo vaspitan.

[Dominion]

Omasio sam taj deo, ali to ti ne daje za pravo da ga tako vredjas. Nisu ni nasi cvecke. Koliko vidim, tebi je krivo sto su se nasle slike Albanaca iz tog perioda, ali ne i Srba. I taj jedan mladi zivot je izgubljen i gubitak je za ovu planetu. Ja to tako vidim, ali ti gledas patnju po nacionalnosti, sto je tuzno.
I obrati paznju na nacin obracanja, pokazi da si lepo vaspitan.

naprotiv, ne gledam to po nacionalnosti nego po zasluzi tj afilijaciji sa raznoraznim organizacijama. isto se tako ne mogu saosecati sa smrcu bombasa samoubica al-kaide i sl... malo je "ihaaa ujka vaso" paralela, ali sta ces...

briga me sto nema slika nastradalih srba, ali mi smeta sto stavljaju slike "jadnih" pripadnika teroristickih organizacija tj. njihovih udovica i stavljaju ih u kosh sa slikama zrtava holokausta, prirodnih katastrofa i sl.

naravno, ima tu jos par fotki koje mi smetaju ali o njima necu da razglabam. komentarisao sam onu koja mi je zapala za oko, buduci da je sa naseg podneblja, itd, blabla.

i ne, ne moram da obracam paznju na obracanje, ovo je forum a ne becki valcer.

[Mali-Princ19]

Sve si o sebi rekao.

[Dominion]

[/url]Sve si o sebi rekao.

naravno da jesam, a i ti takodje.

a sad kad razmislim, a sto to ne bih gledao kroz "nacionalisticku" vizuru. sta? nasi nisu umirali od strane hrvata, bosanaca i "kosovara" kako ih sad zovu? sta? jel treba da se stidimo nasih mrtvih a njihove velicamo i sazaljevamo - pogotovo kad su u pitanju teroristi? jel to oces da kazes?

mislish li da amerika ili bilo ko drugi velica sve one sto su umrli za dzihad i sl a povezani su sa al kaidom? ili jos gore ako oces bas nacionalisticku vizuru - kako ne samo amerika nego ceo svet mrzi muslimansku veroispovest i svakoga ko ima veze sa istom a ne al kaidom. i sad kao ja treba da se nesto satro stidim sto sam 'sve o sebi rekao' i sto prezirem teroriste koji su se deklarisali i javno povezivali sa teroristickim organizacijama... pali brate, kad ti bude iq i godine vece od one cifre u niku, stani razmisli pa se vrati u diskusiju....laku noc

[Mars]

Da, World Press Photo.

Tako sam i nasao onu Turkinju sa petoro mrtve dece...

Imali smo mislim i ovde svake godine temu.

EDIT: au, sta se sve pojavilo ovde dok ja stisnuh enter...

[Hellas]

Oni koji prezive tu bol gubitka bliznjeg verovatno koriste neki mehanizam odbrane, npr potiskivanje emocija i uopste celog dogadjaja. I trude se da preokupiraju svoj zivot gomilom drugih problema. Naravno zavisi od osobe... Neko npr ima veoma razvijenu samokontrolu (emocija) i tu bol ublazuje dubokom meditacijom, odnosno trazenjem mira (a ne jos nemira kao u prvom slucaju). Drugi se odaju raznoraznim opijatima...

[Mali-Princ19]

[/url]

[/url]Sve si o sebi rekao.

... pali brate, kad ti bude iq i godine vece od one cifre u niku, stani razmisli pa se vrati u diskusiju....laku noc

Da, razmislicu da li da mislim kao ti...ipak ne.
O mom IQu takodje nemas pojma, ali neka ti bude.
Sa takvima kao ti nema svrhe razgovarati.

[Mars]

[/url]^i to sto deni kaze: takve stvari veoma zavise i od individue u pitanju. Siguran sam da neki i umru od tuge, da neki polude, a neki prosto nastave dalje sa manje ili vise posledica.

Ja mislim: kako je za života, tako je i u tom trenutku. Ne vole svi svakog isto ni dok su živi. Realno.

Oko onog hlaef što je pomenula, desetak postova gore, smrt supružnika...

Bilo je tu nekih nazovi istraživanja (težak skeptik sam prema tome) kao - koje kulture, regioni, narodi šta najteže podnose, koji gubitak. PA JE kod nas bilo da je na prvom mestu ubedljivo gubitak deteta, a da je recimo po kanadama i amerikama to gubitak supružnika. I sad, znamo svi...otprilike i zašto je to tako. Možda nismo ni svesni kojom ljubavlju, intenzitetom, KVALITETOM nas naši roditelji vole - u poređenju sa onim što rotidelji ovde daju, a što deca prime. Znači odgovorno tvrdim: nije da to samo tako IZGLEDA, da se to tako ispoljava nego je stvar suštinske prirode (da ne ponavljam klišee: punoletstvo-razlaz, viđanja o tenksgivinzima i krismasima itd). E, njima takvima gubitak supružnika zaista teško pada. A što se dece tiče...video, gledao...ujutru sahrani dete, a popodne full namontirana preko Skype popodne kod Opre ili uživo uveče kod Larija Kinga odgovara na pitanja, ponosna što je na nešnal televižn (toga u nekoj meri ima i kod nas, one odvratne slike kad Kurir ode pa napravi fotku ožalošćenog sa slikom umrlog, nastradalog - ali kod nas je to zato što je i par hiljada dinara koje za to dobiju tim ljudima mnogo, nije stvar prestiža kao ovima gore-lele kolki post...) I ovde ih plus od malena NEMAJU jedan ogroman spektar emocija (takodje tvrdim, više tu nema nikakvih dilema, ogradi, rezervi) i na to preko još do savršenstva razvijenu filozofiju "Life must go on...He/she is in a better place now", ali DO SAVRŠENSTVA...ali ostaje da znatno teže podnose gubitak supružnika nego deteta.

[Mars]

[/url]nesto mi pade na pamet

(sad pod pretpostavkom da je ovo istina)

e sad, zanima me, posto njegovi roditelji imaju jos i kcerku i unuke, kako je moguce da se neko toliko utopi u bol i tugu zaboravljajuci za postojanje drugog deteta?

Ja mislim da je tu neka metafizika na delu: pomogne ti da preguraš (glupo mi je da kažem: "lakše" jer mi je...glupo da mislim na taj način - a kopka me da znam da li je bol za, recimo, petoro izgubljene dece...pet puta veći...ili 25 puta veći...ili isti kao za jednim itd), dakle pomognu ti oni koje imaš pored da prođeš kroz to, ali mislim da svejedno boli na isti način i da tu pomoći nema.

[Mars]

[/url]Oni koji prezive tu bol gubitka bliznjeg verovatno koriste neki mehanizam odbrane, npr potiskivanje emocija i uopste celog dogadjaja. I trude se da preokupiraju svoj zivot gomilom drugih problema. Naravno zavisi od osobe... Neko npr ima veoma razvijenu samokontrolu (emocija) i tu bol ublazuje dubokom meditacijom, odnosno trazenjem mira (a ne jos nemira kao u prvom slucaju). Drugi se odaju raznoraznim opijatima...

Da...ali mene (sada već opsesivno) zanima taj trenutak...kada ti pomisliš da te još neko zove da ti čestita što je ćerka diplomirala...a u stvari ti javljaju da su obe mrtve...ili ona majka petoro male dece kako ih vidi, nepomične...jedan, dva...pet...

EDIT: otac saznao sa televizije, svejedno...

[Sanja Steppenwolfin]

smem ja?

na konto toga sto si rekao o smrti deteta vs. partnera ovde i na zapadu..
po meni je to donekle razumljivo, zato sto kod nas se institucija braka i dalje tradicionalno posmatra kao nesto "za ceo zivot" i dalje je tabu tema kad se npr osobe iznad 50 godina razvode. kod nas se to "podrazumeva" da ljubav u braku godinama je sve manja i manja i roditelji se u potpunosti fokusiraju na decu.
dok na zapadu nije cudno da zateknete osobu od 50-60 godina koja je dosad bila ubedjeni singl, pa ce sad traziti ozbiljnog partnera i svoju veliku ljubav, ili se vode tim razmisljanjem da ih deca napustaju posle punoletstva i grade svoje porodice, pa time kao jezgo oni ostaju "sami" i moraju da se drze jedno drugoga..
ne znam, mozda malo glupo zvuci, ali na nasim prostorima ljudi kad predju odredjene godine vise ne veruju u ljubav, strast, vec brak dodje kao neka vrsta navike i obaveze, a dete postane centar univerzuma.

a sto se tice prvih momenata kada se sazna takva vest..
mislim da svaka osoba mora da prodje kroz nekoliko faza, samo kod svakog one imaju razlicit intenzitet.
- neke osobe prvo budu u shoku, i sve im je crno.. ne pokazuju nikakve emocije, ne radi im mozak, zele nesto da kazu, urade, ali ih izdaje motorika..
- zatim dodje naglo jedan talas emocija.. kod nekod je to plac i histerija, kod nekog agresija i bes (lomljenje stvari i slicno)
- kod nekih se javja i osecaj krivice i pitanje da li su to mogli da sprece i ono famozno pitanje "sta bi bilo kad bi bio.."

mislim da to sa preusmeravanjem paznje, da vise rade i sl., da to samo odmaze i da je to cisti mazohizam i odugovlacenje. u takvim situacijama vreme ne pomaze.
svaka osoba mora za sebe da nadje nacin kako ce se izboriti sa bolom i nauciti da dalje zivi,a da pritom ne postane senka.


i ja sam ubedjena da je ovo najduzi post koji sam ikada postavila na forumu

[Mars]

Sve zavisi, izgleda (više puta rečeno ovde...)

Ja sam čuo ženu Igora Mandića kako oko smrti ćerke kaže ovako nešto "Objektivno...nije isto kada neko ume u 40 a neko u 20 godina...moja ćerka je umrla u 40...imala pre toga ispunjen život, ostvarena žena..." Ono - tragedija, boli...ali žena nekako postavila stvari. I pomirena čini se nekako.

[Galadriel]

Nisu svi koji dišu živi.

[Mars]

Ali nisu ni mrtvi. To je ono.

[Misfit]

uvek se setim onoga:

"You know what I find interesting? If you lose a spouse, you're called a widow, or a widower. If you're a child and you lose your parents, then you're an orphan. But what's the word to describe a parent who loses a child? I guess that's just too fucking awful to even have a name."

[starky]

Verujem da ljudi koji prezive smrt deteta udju u neku novu dimenziju zivota.

@hlae...i ja sam pocela cesto o tome da razmisljam od kada sam u ovoj sadasnjoj vezi i prilicno me mraci to pitanje.

[Mage]

[/url]glavno da su utrpali govna sa kosova.

'98 buhuhu, jadna zena ubili joj muza teroristu pripadnika učk. sve mi se gadi...

Iako su te slike zaista grozne i strašne, ne mogu a da ne primetim političku manipulaciju iza njih... što mi je zapravo još strašnije.