- 16 Feb 2011, 03:28
#2140246
Ja prema Hitleru ne osećam apsolutno ništa. Osuđujem njegova dela i nemam nameru da ga branim. Ali znate kako, sam psihopata sa svim svojim lošim osobinama, ego-tripovima, fiks idejama, i svim zlom koje je u njemu, nije "masovno" opasan, ako me razumete.
Zamislite scenario da je neki tamo Adolf skontao da ga Jevreji nerviraju, da su mu Sloveni kul za poslugu, i da su mu lepi i fini ljudi svetlog fenotipa. I onda je taj lik okupio ekipu iz kafane, pijanima im udario na emocije i načinio ih svojim istomišljenicima jer su imali potenicjala da to budu. I da je onda krenuo sa svojom bandom i rešetao nožem ljude iz kraja za koje se znalo da su Jevreji/Romi/neke druge rase/nacije/homoseksualci. Nastala bi frka, ginu ljudi, bezbednost na ulicama nam je ugrožena, to mora da je ludak. Aaa, to je onaj tamo Adolf s ortacima, policija, presuda, zatvor, sanatorijum - kraj priče, čestitke vlastima i policiji, politički bodovi za junake koji su uklonili nasilnog psihopatu sa jako gadnim stavovima.
Ali Adolf Hitler NIJE bio neki tamo Adolf psihopata. On je bio inteligentan, sistematičan, elegantan i pragmatičan (i to uopšte ne moraju da budu vrline, eto, on je primer). On nije okupio ortake iz kafane. Doduše, tako je počeo, ali on je iskoristio i zavladao svime onim što bi ga, da je bio neki obični manje inteligentni eksplozivni nasilnik, uništilo. On je postepeno svoju ideologiju širio, hipnotišući mase, koristeći reči i harizmu, a ne noževe i bandu, kao oružje kojim će postati ono što je postao, što će kasnije rezultirati organizovanim zlom i nesagledivim žrtvama.
I tako, svet je pun rečitih i simpatičnih psihopata sa jako gadnim stavovima, a nijedan od njih nije uspeo da učini ono što je Hitler učinio. Zašto? Pa pored istorijskog trenutka i okolnosti, tu je masa kao ono što je njega uzidglo. On sam NE bi uspeo. On se postavio tako da ga masa ne osudi i iskulira, već da ga prihvati, složi se sa njim i da mu se divi. To ne može svako. A ti ljudi koji su mu aplaudirali, glasali za njega i bivali njegovi saradnici i podrška, nisu uopšte manje gadni od njega. Ideji i njenom tvorcu je potreban etar i masa, inače je bezvredna i nemoćna.
Nego se sve to tamo učinilo kao jedna velika lepa ideja, a posle kad je propala proglašena je sumanutom - ajd sad svi koji su ga podržavali da upiru prstom u njega i anatemišu ga zato što on više nije kul i zato što su skontali da je poremećena budala, koja je fejlovala u sopstvenoj opšteprimenjenoj poremećenosti, i to sa katastrofalnim posledicama, ne samo po žrtve i njihove narode, već i po samu al zamalo arijevsku Dojčland.
Što se nije našao neko normalan da se TADA i TAMO zalaže za multikulturalnost, ljudska prava i miroljubivu spoljnu politiku, i da organizuje kontramitinge, a pritom bude dovoljno organizovan i moćan da povuče masu i suprotstavi se Adolfu? Lako je svima nama sada i odavde da Hitlera antihristošemo, jer nam je sve jasno. Tada, dok je on još uvek samo hvatao zalet, ljudi su mu se divili, kao što se uvek nesvesno dive harizmatičnim poltitičarima i potencionalnim vođama koji uspeju da stave formu svog izlaganja ispred sadržaja svoje ideje.
I znate, to što je kliše da pojmovi "lik" i "delo" uvek idu zajedno, ne znači da u rezimiranju naših osećanja prema nekoj istorijskoj ličnosti nije ispravno da se posmatraju odvojeno. Apsolutno mi je jasno, opravdano i razumljivo da se neko divi liku Adolfa Hitlera, i nekim njegovim osobinama i samom načinu na koji je funkcionisao, izvan konteksta. Siguran sam da se niko, osim neonacista, ne divi njegovim (zlo)delima (koja opet i nisu samo njegova, ali od osuđivanja tadašnje zavedene mase nema ništa). Ja lično se ne divim ni jednome, niti gajim ikakva druga osećanja.
I što reče Anhedonie, sreća pa je sva krivica svaljena samo na njega. Zamislite da nije tako, a da ste danas Nemci u Nemačkoj sa vojnim licima među precima.