Bootstrap Framework 3.3.6

[DoctorWho]

Originally posted by nev

Originally posted by Mars
Mislim da na tehnici što se nekih stvari tiče - forsiraju žešću matematiku nego na PMF.

na koje stvari tacno mislis? ja sam na matematickom (bg) i tamo nas ubijaju od matematike... naravno ne zalim se. stvarno ne mogu da zamislim oblast koju nismo dotakli.

Ja se ne bih slozio, to najvise zavisi od predavaca, u NS na PMF-u se oko 80% semestra radi teorija kako bi se nakraju pokazala primena svega toga (najcesce u racunarstvu i ekonomiji)

ko sto rekoh najvise zavisi od predavaca.... (ali teorija je lepsi deo sve te matemaike )

[nev]

Originally posted by Mars

Koliko se oslanjate na programe?

Daj još nešto od onog malog genijlca gore.

ja sam smer racunarstvo i informatika tako da na mom smeru koliko matematike toliko racunarstva. radimo sve od programskih jezika, prevodilaca, matlab-a, do teorije algoritama, primene racunarstva u matematici (jedan predmet) itd. sto se tice neracunarskih smerova imaju C na prvoj i C++ na drugoj godini pa se posle programi manje vise zaboravljaju.

stize i genijalac.

@DoctorWho
nisam te bas razumela. ako si mislio na prakticnu primenu matematike koju sam pomenula slazem se da to zavisi od predavaca. ali ja nisam imala tu srecu da naidjem na nekog ko se potrudio da nas uvede u tu pricu. u 99% slucajeva se svodilo na 3 osnovne recenice koje ti pomazu toliko da tek naslutis o cemu se radi. uglavnom se strogo drze programa i stalno su nekoj zurbi i strahu da nece stici da ipredaju planirano.

[nev]

nisam uspela da pronadjem moj omiljeni





ovo je zvanicni sajt stripa
http://www.foxtrot.com

[Mars]

oK!

[DoctorWho]

Evo jos jedan mnogo dobar strip

Dating Pools




Nerd Sniping





How It Works




Useless




Factoring the Time




I moja omiljena transformacija matrica

[Mars]

Ja imam ovo...

[m..]

ja volim tu i tamo, da mi je kojekakvi skotovi po skolama nisu ogadili, druzile bismo se. jedino eugen nije bio skot

[Speculum Columbae]

Jaoj! Primite i mene!
Obožavam matematiku i matematičke šale:

http://www.math.ualberta.ca/~runde/jokes.html

[Fantasy]

i ja se pridruzujem

[luciferin91]

U nedostatku bolje teme, prilazem matematicko objasnjenje Alise u zemlji cuda i Alise u zemlji ogladala.
Ko zeli da diskutuje neka se javi. Meni se posebno svidelo objasnjenje jezera od suza i lude cajanke.

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=452686

[(Hilbert)]

Samo oni delovi koji su deo i teorijskog racunarstva - algebra (linear & universal), logic (model theory,
proof theory, computability theory & automated reasoning) and discrete structures.

Analysis, calculus, geometry, statistic and probability

[_LuKa_]

učlanjujem se u klub! matematika je sexy...

[Guion Nerville]

"Apolonije je rođen u Pergi, u Pamfiliji na jugu Male Azije. Uz Euklida i Arhimeda pripada trijadi najznačajnijih geometričara antike. Pa ipak, o njemu se skoro ništa ne zna pouzdano osim da je iz Perge, da je mlad otišao u Aleksandriju i učio od Euklidovih naslednika i da je kasnije boravio u Pergamu gde je upoznao izvesnog Eudema Pergamskog kome je posvetio prve dve knjige svojih Konika. Verovatno je rođen 262. godine stare ere, 25 godina posle Arhimeda, a umro između 200. i 170. godine. Njegovo najznačajnije delo su Konike. One su najstarije veće svedočanstvo o helenističkom literarnom jeziku koji se obično naziva koine (κοινός - zajednički). Samo prve četiri knjige Apolonijevih Konika sačuvane su na grčkom jeziku zahvaljujući tome što je samo njih, po svemu sudeći zato što su lakše razumljive, komentarisao Eutokije u petom veku nove ere. Sledeće tri i delovi poslednje sačuvani su samo u arapskom prevodu.

Niko u doba Grka nije mogao pretpostaviti da bi konusni preseci mogli biti od bilo kakve praktične koristi. Motivi za bavljenje ovim geometrijskim objektima bili su u potpunosti teorijske prirode. Njihova praktična vrednost utvrđena je posle skoro dva milenijuma. U sedamnaestom veku, Galilej je utvrdio da se projektili kreću po paraboličkoj putanji, a Kepler je otkrio da su putanje planeta elipse. "

[Guion Nerville]

[/url]...a što me sad podsetilo: ajmo matematičke viceve

Znate verovatno "Ide operator diferencijala ulicom...." ?

Aha, a ima i nastavak (videh na Danteovom linku):

Ista ulica, ista funkcija, ali drugi operator:

"Sklanjaj mi se s puta, ili cu te diferencirati dok ne budes nula!"
"HaHa. Ma pokusaj slobodno, ja sam e^x."
"Izgleda ti nije dan.. Ja sam d/dy."

[constantine]

polozio sam sve matematike koje sam imao na faksu.
volim matematiku ali samo zadatke, kada krene teorija tu sam tanak.

[Guion Nerville]

Ko kaze da matematicari ne umeju da se kvalitetno zabavljaju! Pretpostavljam da su mnogi vec culi, no evo necega za ljubitelje analize, posebno diferencijalnog racuna:



I kad smo vec kod toga, nije mi bas jasno zasto sisteme (narocito obicnih) diferencijalnih jednacina bije taj glas (pa i na ovoj temi) jedne od tezih oblasti; cini mi se da postoji prilicno algoritamski pristup njihovom resavanju, vrlo cesto se svedu na klasican matricni racun, a ima i raznovrsnih numerickih metoda ukoliko su nezgodno uslovljeni.

[Guion Nerville]

An astronomer, a physicist and a mathematician are on a train in Scotland. The astronomer looks out of the window, sees a black sheep standing in a field, and remarks, "How odd. Scottish sheep are black." "No, no, no!" says the physicist. "Only some Scottish sheep are black." The mathematician rolls his eyes at his companions' muddled thinking and says, "In Scotland, there is at least one sheep, at least one side of which appears to be black from here."

[Guion Nerville]

[/url]

Jel volite Eschera?

Kada sam prvi put naisao na njegove radove, nisam poznavao njihovu matematicku pozadinu, ali je ostavio utisak naglaseno misaonog umetnika koji se poigrava percepcijom i neobicno uspeva da, bez greske, uklopi razlicite elemente u kompoziciju. Kasnije sam uvideo da je matematicki aspekat kljucan u razotkrivanju strukture mnogih njegovih dela. Evo jedan link koji moze biti koristan

http://www.math.cornell.edu/~mec/Winter ... index.html" target="_blank

Recimo, u osnovi njegovih kruznih crteza ('priblizavanje beskonacnosti') nalazi se razbijanje hiperbolicke ravni u njenom disk modelu.





Na ovoj slici npr.



u navedenoj ravni, svi djavoli su zapravo medjusobno podudarni, no kako model ne cuva rastojanja, nama deluje da su oni sve "manji" kako postaju blizi obodu kruga.

[Guion Nerville]

Jos jedan primer prepoznavanja i analize geometrijskih elemenata u umetnosti - animiran korak-po-korak prikaz konstrukcije koja lezi u izradi izabranog od ruzinih prozora iz Chartres-a:





http://www.constructingtheuniverse.com/ ... indow.html" target="_blank

[Anhedonie]

[/url]

[/url]...a što me sad podsetilo: ajmo matematičke viceve

Znate verovatno "Ide operator diferencijala ulicom...." ?

Aha, a ima i nastavak (videh na Danteovom linku):

Ista ulica, ista funkcija, ali drugi operator:

"Sklanjaj mi se s puta, ili cu te diferencirati dok ne budes nula!"
"HaHa. Ma pokusaj slobodno, ja sam e^x."
"Izgleda ti nije dan.. Ja sam d/dy."

geek vicevi

[Anhedonie]

[/url]U nedostatku bolje teme, prilazem matematicko objasnjenje Alise u zemlji cuda i Alise u zemlji ogladala.
Ko zeli da diskutuje neka se javi. Meni se posebno svidelo objasnjenje jezera od suza i lude cajanke.

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=452686

meni je alisa u zemlji izgleda kao neka devojka koja se nadrogirala svime i svacime.

[Dirrty]

[Guion Nerville]

^Vrlo je simpa, pa i kao modni dodatak!

[Guion Nerville]

"...Od svih manifestacija grčkog genija nijedna nije impresivnija i više za divljenje nego ona koju otkriva istorija grčke matematike. Nisu samo raspon i suma svega što su grčki matematičari postigli izuzetni po sebi; treba imati u vidu da je ovaj originalan rad bio ostvaren u gotovo neverovatno kratkom vremenskom periodu, i uprkos komparativnoj neadekvatnosti (kako bi se nama činilo) jedinih metoda kojima su raspolagali, naročito onih čiste geometrije, zamenjenih, gde je potrebno, elementarnim aritmetičkim operacijama..."



Rafaelova "Atinska skola" (Platonova akademija)

Platon je osnovao i poceo da predaje u Akademiji 387. godine p.n.e. Poznata anegdota je o natpisu na njenom ulazu: "Neka oni koji ne poznaju geometriju ne ulaze ovde." Ipak, sva prilika je da je fiktivna, obzirom da je prvi put zapisana tek u 4. veku n.e, ali svakako odgovara duhu Platonovih razmisljanja. On je u delu "Drzava" (koje napisao oko 375 p.n.e.) pruzio svoje ideje i nacela o obrazovanju: da bi ono bilo valjano, treba najpre izuciti pet matematickih disciplina, poimence: aritmetiku, ravansku geometriju, geometriju tela, astronomiju i harmoniku. Tek posle savladavanja matematike, moze se preci i na izucavanje filozofije.

[Guion Nerville]

Mathematics, rightly viewed, possesses not only truth, but supreme beauty — a beauty cold and austere, like that of sculpture, without appeal to any part of our weaker nature, without the gorgeous trappings of painting or music, yet sublimely pure, and capable of a stern perfection such as only the greatest art can show. The true spirit of delight, the exaltation, the sense of being more than Man, which is the touchstone of the highest excellence, is to be found in mathematics as surely as poetry.

Bertrand Russell

[space_oddity]

Priključujem se
U srednjoj me matematika nije preterano interesovala, ali sad počinjem da mislim da sam možda malko promašila faks, s obzirom na to da se najviše ložim na matematičke predmete. šalim se, ali matematika mi je zaista prirasla srcu.

Potvrđujem ovaj Russellov citat za svoj slučaj - nekad čitajući nešto iz analize osetim baš žešću fasciniranost. Toliko ima jebeno kul stvari!!!

[Guion Nerville]

Znacenje i smisao ovog posta ipak ovde vise dolazi do izrazaja:

[/url... i koliko je neraskidiva veza između fizike kakva je danas i matematike. Zaboga, Njutn je stvorio vrlo značajnu oblast matematike ne bi li našao način da neku fiziku lepše zapiše/objasni.

Toliko neraskidiva veza, da je nastala i zanimljiva teorija koja tvrdi da postoji izomorfizam izmedju (odlucivih) matematickih struktura i fizicke stvarnosti (Hipoteza matematickog univerzuma): npr. ukoliko se u domenu ma kako ciste i apstraktne matematike dobije izracunavanjem neki objekat, onda postoji i njegova konkretna realizacija koja ga prati u prirodi.

http://en.wikipedia.org/wiki/Mathematic ... hypothesis" target="_blank

Napravicu i jedan mali ekskurs. Recimo, cak i uz tezu da je poreklo fundamentalnih matematickih objekata (poput prirodnih brojeva) u intuitivnom tumacenju sadrzaja opazenih u nasem okruzenju*, znacaj ciste matematike je izmedju ostalog u tome sto ide i dalje iza ljudske opservacije, jer ova ume da zavara kao nesavrsena i ogranicena dostupnim instrumentima, i prevazilazi ta neizbezna fizicka ogranicenja kroz sposobnost da dekonstruise opazajno-intuitivne postavke. Na primer, polazeci od dozivljaja prostora koji se jedini smatrao razumnim, ispravnim i mogucim sve do 19. veka, a aksiomatizovan je euklidskom geometrijom u cuvenih pet postulata, tek u 19. veku se negacijom petog postulata uz ocuvanje prvih cetiri doslo do hiperbolicke geometrije i sasvim novog geometrijskog prostora koji je izgledao nespojiv sa fizickim i kontraintuitivan. Medjutim, daljim radom na njemu i njegovim uopstavanjem sa euklidskim, doslo je do razvoja RImanove geometrije u istom veku. Pocetkom 20. je Ajnstajn trazio neophodan aparat koji ce podrzati njegovu generalnu teoriju relativiteta opremljen da predstavi zakrivljenost prostora i upravo ga nasao u Rimanovim spisima.

Hocu reci, uporedo kako matematika izucava preuzeto iz fizickog sveta, tako i fizika koristi dostignuca (u prethodnim koracima) ciste matematike. Zato mi je i posebno interesantna ova teorija Max Tegmarka.

*tezu -- jer se i tu javlja npr. Lajbnicova kritika teorije senzualizma: Nihil est in intellectu nisi quod antea fuerit in sensu - da, osim uma samog. Takodje, matematicki realizam koji tvrdi da matematika zapravo nije konstrukt ljudskog uma ciji rezultati se postizu izvan cula vec da sama njena logika predstavlja svojevrsno culo kojim se otkriva svet kakav jeste, pristuan je jos u platonistickim i pitagorejskim idejama.

[space_oddity]

Kakav je ono moj post gore u ovoj temi, jebote .

Meni je Rimanova teorema, koja kaže da se članovi svakog neapsolutno konvergentnog reda mogu ispremeštati tako da red konvergira proizvoljnom broju ili čak divergira, baš jako, jako kul.
Ona je i odličan conversation starter. Jednom sam nekog 45min ubeđivala u to da članove alternirajuećg harmonijskog reda možeš da permutuješ tako da redkonvergira ka Pi, a možeš i tako da konvergira ka e, pa čak i da divergira ka -inf. Mindfuck, zar ne?

[Anhedonie]

ju. kul.

''

[space_oddity]

Pretpostavljam da je bitan samo naslov, tj. da nema potrebe pustiti pesmu ispravi me ako grešim